Izvor: Politika, 08.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiparski Turci ljute Ankaru
Turski premijer Tajip Erdogan poručio nezadovoljnima na severu mediteranskog ostrva da će morati da štede
„Ankaro, dalje ruke od nas, odlazite”, „Ankaro, mi ne želimo tvoje pare i programe štednje.”
Ovo su samo neke od oporih poruka koje su Turci sa Kipra uputili vladi u Ankari. Ne, nije greška! Te teške optužbe izrekli su kiparski Turci na demonstracijama koje su održane pre desetak dana, ali sve dosad njihova glavna poruka je prikrivana od javnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U prvim izveštajima se govorilo da je to bio „klasičan” protest protiv mera štenje i pada životnog standarda, kakvi se svakodnevno održavaju u mnogim zemljama širom sveta. Ali, pokazalo se da je žuč izliven pre svega na račun vlade u Ankari.
Samoproglašena država na severu ostrva opstaje zahvaljujući Turskoj. Ona je stvorena posle vojne intervencije Ankare 1974. godine, koja je praktično i danas izdržava. Pogotovo poslednjih godina kada su se kiparski Turci našli u međunarodnoj izolaciji čim je Republika Kipar 2004. godine ušla u Evropsku uniju.
Najviše boli rana koju nanese najbliži, onaj od koga se to najmanje očekuje. Premijer Tajip Erdogan, posle nekoliko dana promišljanja, sada je naprosto eksplodirao, kako to inače on zna i ume.
„Ko ste vi da mi kažete – odlazite? Ja tamo imam mučenike (vojnike koji su poginuli 1974. godine braneći Turke od napada Grka). Mi vas hranimo! Mi tamo imamo strateške interese isto kao što ih ima i Grčka”, izlio je bez „dlake na jeziku” gorčinu na svoje sunarodnike.
U vladi u Ankari poručuju da više ne može biti razmetanja, da i kiparski Turci moraju da štede.
„Najmanje plaćeni službenik na Kipru u javnoj službi ima platu od skoro 10.000 lira (jedan evro je 2,1 lire). A moj podsekretar ima zaradu jedva 5.000 lira. I ta gospoda sada štrajkuje i to bez stida”, istakao je Erdogan.
Dve vlade, usvajajući najnoviji ekonomski program za severni Kipar, predvidele su privatizaciju javnog sektora i smanjenje plata i do 40 odsto. Uvedena je i kontrola trošenja donacija, kako bi se smanjio manjak u državnoj kasi. Kako otkrivaju mediji, Turska godišnje odvaja za svoju braću na ostrvu oko 450 miliona lira, kako bi podigla na noge posrnulu ekonomiju.
Vlast na severnom Kipru se našla na mukama, između čekića i nakovnja. Premijer Irsen Kučuk izrazio je „duboko žaljenje” zbog ovog incidenta.
„Ali treba da se zna, nezavisno od dimenzija protesta i ko podržava demonstrante, da nikakva sila ne može odvojiti turski narod na Kipru od otadžbine Turske”, pokušava on da umiri stariju braću u Ankari.
Uzroci sadašnje krize traže se i nalaze u nesporazumima među braćom i dezinformacijama koje remete odnose na relaciji sever Kipra – Ankara. Tome je navodno doprinela i opozicija. Navodi se da platu od 10.000 lira nema ni Derviš Eroglu, predsednik takozvane Turske republike severni Kipar. Mesečne zarade se kreću od 1.200 do 2.500 lira, stidljivo podsećaju premijera Erdogana.
Kiparski Turci kao da još nisu shvatili da konačno moraju da se okrenu k sebi, da i sami počnu da rešavaju svoje nagomilane ekonomske probleme. Pogotovo što globalna kriza nije mimoišla ni Ankaru.
Kada su, posle početnog šoka, strasti počele da splašnjavaju, krivci su, kako to obično biva, počeli da se traže i nalaze na drugoj strani, među kiparskim Grcima.
„To što se desilo akt je jedne grupe koja ima veze sa jugom (tako u Ankari nazivaju grčki deo ostrva)”, izjavio je istanbulskom „Zamanu” Erdoganov pomoćnik Džemil Čiček. Neko na taj način pokušava, navodno, da minira pregovore dve zajednice o rešenju kiparskog problema.
U vladi u Nikoziji to energično demantuju. „To je (protesti) poruka Turskoj da je ilegalno prisutna na Kipru”, kaže portparol Stefanos Stefanu i podseća da Ankara na ostrvu drži 35.000 askera. To je, po njemu, takođe posledica lošeg poslovanja koje je tu veštačku državnu tvorevinu dovelo do ekonomskog ambisa.
V. Lalić
objavljeno: 09.02.2011.
