Izvor: Vostok.rs, 28.Sep.2011, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kipar: od gasnih istraživanja do bornog izviđanja
28.09.2011. -
Situacija oko Kipra je na rubu oružanog konflikta. Kako je potvrdio u utorak ministar za evropske poslove u vladi Turske Egemen Bagis, njegova zemlja će nastaviti uz podršku vojno-pomorskih snaga istraživačko bušenje na kiparskom epikontinentalnom pojasu. Reč je o istoj teritoriji, na kojoj su ranije počela istraživanja gasnih nalazišta Republike Kipar. Izjava turskog ministra je data u vreme njegove posete samoproglašenoj Turskoj republici Severnog Kipra, čiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nezavisnost priznaje samo Ankara. To je još više prekalilo atmosferu i pružilo osnovu vlastima Kipra da izjave o neprihvatljivosti situacije, kada bi zemlja postala talac ilegalnih akcija Turske, koja nastavlja da je okupira i krši njenu teritorijalnu celovitost. Turska strana insistira na pravu da nastavi istraživanja sve dok status Kipra nije regulisan pod okriljem UN. Komentar našeg posmatrača Petra Iskenderova.
Zamršenost problema Kipra je povezana sa spletom interesa osnovnih učesnika regulisanja i zemalja-garanata kiparske nezavisnosti. Odmah posle toga, kada je Kipar 1960. godine dobio nezavisnost od britanske krune, njegovo unutrašnje uređenje je bilo određeno na osnovi trostranog sporazuma između Velike Britanije, Grčke i Turske. U ustavu zemlje je bio fiksiran njegov status kao države dve samoupravne zajednice – grčke i turske. Ugovor o garancijama nezavisnosti Kipra je predviđao da su garanti takvog uređenja London, Atina i Ankara. Pri tome je Velika Britanija sačuvala vojne baze – Akrotiri i Dekelija. Istovremeno su na ostrvo bili uvedeni vojni kontingenti Grčke i Turske.
Takva situacia je odmah rezultirala time da je Kipar postao talac komplikovanih odnosa u britansko-grčko-turskom trouglu. Nije ni čudo da je 1974. godine, kada je grčka hunta crnih pukovnika doprinela državnom udaru na Kipru i dolasku na vlast vernog joj oficira Nikosa Sampsona, reagovanje Turske nije izostalo. Turske elitne ekspedicione jedinice su se iskrcale na severu Kipra i okupirale oko 40 odsto teritorije zemlje. Karakteristično je da su akcije Ankare izazvale raskol između SAD i Velike Britanije. Kako se kasnije sećao ondašnji britanski ministar inostranih poslova Džejms Kalagan, državni sekretar SAD Genri Kisindžer je blokirao pokušaj Londona da vojnim putem onemogući jednostrane akcije turskih snaga na Kipru.
Tako je Kipar ispao podeljen. U februaru 1975. godine na severu ostrva je bila proglašena Turska Federativna država Kipar, kasnije preimenovana u TRSK. Ankara je ne samo priznala novoproglašenu državu, već i počela da doprinosi preseljavanju na njenu teritoriju Turaka iz same Turske – njihov broj je već 100 hiljada, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije ekspert za probleme Istočnog Mediterana Instituta sveopšte istorije RAN Artem Ulunjan.
I Turska, i rukovodstvo TRSK danas su bez sumnje zainteresovani da bi ta država i dalje postojala kao nezavisna. Takav stav otežava postizanje nekih realnih i punovrednih dogovora ne samo o epikontinentalnom pojasu, već i, što je najglavnije, ujedinjenju ostrva. Treba uzeti u obzir i razlike u današnjim mogućnostima Grčke i Turske – koje podupiraju zajednice Grka-Kipriota i Turaka-Kipriota. Grčka preživljava akutnu finansijsko-ekonomsku krizu, perspektive njenog savlađivanja direktno zavise od dobre volje zemalja-članica EU. Turska poslednjih meseci povećava svoju aktivnost ne samo oko Kipra, već i na Balkanu, u Severnoj Africi, na Bliskom Istoku. Rast nestabilnosti u tim regionima primorava SAD i EU da traže tamo pouzdane partnere. Takvim partnerom u današnjim uslovima može da bude upravo Turska, a ne Grčka ili Kipar.
Dalji razvoj situacije oko Kipra će umnogome zaviseti od raspoloženja u NATO-u, čije su članice Grčka i Turska, konkretnije od stava Velike Britanije. London bolno reaguje na sve pokušaje da se prekrši status-kvo u Istočnom Mediteranu. Krajem 1990-h godina upravo s tim obrazloženjem britanska vlada je istupila protiv pogodbe o prodaji od strane Rusije Grčkoj zenitno-raketnih kompleksa S-300. I dalja vojna saradnja Moskve s Ankarom i Nikosijom izazivala je nervozno reagovanje Londona. Teško da bi novi oružani konflikt oko Kipra odgovarao Britaniji i NATO-u. Međutim, očiti rast aktivnosti Turske u tom regionu omogućuje dopuštenje da Ankara može da počne sopstvenu igru.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/Draig/cc-by-nc
