Izvor: Politika, 19.Apr.2014, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinezi osvajaju britanske univerzitete
Veće školarine i vizni režim Velike Britanije smanjili broj indijskih i pakistanskih studenata, ali ne i njihovih kolega iz Kine
Broj stranih studenata u Velikoj Britaniji opao je prvi put u poslednjih 30 godina, ali se povećao broj kineskih studenata među njima. Skoro četvrtinu postdiplomaca na engleskim univerzitetima čine Kinezi. Sada ih ima gotovo koliko i britanskih, piše „Gardijan”.
Savet o visokom obrazovanju Engleske prenosi da je Kineza na magistarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << studijama 23 odsto, a engleskih 26 procenata. Najviše ih je na matematici, gde čine čak 58 odsto od ukupnog broja učenika.
Pad interesovanja stranih studenata izazvan je strogim viznim režimom i većim školarinama, tako da su studenti iz Indije i Pakistana prepolovili odlazak na britanske univerzitete zbog uslova apliciranja za vizu i manjih šansi za zaposlenje u Velikoj Britaniji po diplomiranju.
Da je stroga politička retorika o imigrantima okrunila britanski imidž u inostranstvu veruje Sali Hant, generalni sekretar Unije univerziteta i koledža.
„Stav vlade rezultirao je da se mnogi studenti osećaju nepoželjnima, dok druge zemlje čine sve da privuku strane studente”, složio se Hant sa Danijelom Stivensom, iz Nacionalne unije inostranih studenata.
Stoga, kažu za „Gardijan”, država treba da ponudi ništa manju klimu dobrodošlice u odnosu na kvalitet obrazovanja, sa čime su saglasni i „Mančester Metropoliten” i „Oksford Bruks”.
Britanija beleži pad od 25 odsto kada je reč o studentima prava, jer je godišnja školarina porasla do 9.000 funti. Finansijski negativan podsticaj za školovanje u Britaniji odražava se loše i na finansijski priliv u državi, koja inače prema izveštaju „Oksford ekonomiksa”, od inostranih postdiplomaca godišnje ima 685 miliona funti.
Pad interesovanja stranih studenata svima je prst u oku, osim Kinezima, koji su istrajni bez obzira na sve i moćni da stvore sopstvene univerzitetske mreže i lobi grupe, čime postaju ozbiljan konkurent na tržištu rada.
Kinezi, poput Čang Mingvea, studenta prava na univerzitetu Lankaster, naprosto obožavaju engleske škole.
Školovanje u Engleskoj smatra toliko vrednim da je već stekao dve diplome. Impresioniran sistemom, Čang govori o dugoj istoriji britanskih univerziteta i najboljem mogućem obrazovanju, mentorima koji ozbiljno rade sa studentima, za razliku od onih u Kini koji su usredsređeni na svoje doktorske radove.
Velika Britanija i SAD ostale su najbolje opcije za školovanje, pa Kina od skoro pola miliona studenata koje školuje u inostranstvu, ogromnu većinu šalje na ove dve destinacije. Ipak, „Čajna dejli” piše da se sa doktorskom titulom u Kinu vrati svega šest odsto.
Ali Kina je stvorila takav ambijent da najnoviji trendovi teku i u suprotnom smeru – zabeležen je rekordan odlazak Amerikanaca na inostrane univerzitete, uglavnom u Kini. Samo prošle godine Institut za međunarodno obrazovanje SAD zabeležio je 270.000 američkih studenata koji se školuju u inostranstvu.
Stejt department najavljuje da američki studenti ove godine kreću u Kinu u većem broju nego ikada. U Peking idu dobrim delom zbog programa „Inicijativa 100.000”, koji postoji da bi povećao broj američkih studenata u Kini.
Kineza je sve više na sudijama u Americi jer su zvaničnici u Pekingu nedavno pružili podršku programima studija u inostranstvu. Kineska vlada ove godine finansira 20.000 stipendija, prenosi „Čajna dejli”.
Reklo bi se da postoji kontradikcija u zemlji koja izbegava liberalnu demokratiju, a ohrabruje omladinu da se školuje u zapadnim demokratijama. Kinezi koji studiraju u Severnoj Americi i Evropi usvajaju politička uverenja koja su u koliziji sa politikom Kine, zbog čega se, moguće je, neće vratiti ili će biti disidenti po povratku.
Šanse za ovaj scenario gotovo isključuju kineski analitičari. Studenti, kažu analitičari, nemaju jaku političku agendu i ne žele da ulažu energiju da se bore sa kineskim političkim establišmentom. Školovani Kinezi vraćaju se kući i sve što ih interesuje je da zarade za svoje porodice.
Stoga zvanični Peking ne brine to što, kako prenosi „Internešnel biznis tajms”, devet od svakih deset Kineza sa pozamašnom imovinom šalje decu na školovanje na Zapad.
LJ. Perović
objavljeno: 19.04.2014.
