Izvor: Politika, 23.Dec.2011, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski zmaj odoleva arapskom proleću
Prvo Vukan, a sada i Haimen. Dva mala kineska mesta izborila su se u svega nekoliko dana za mesto u svetskim medijima pobunivši se protiv odluka vlasti za koje su smatrali da su nepoštene. Dizanje glave u zemlji gvozdene discipline i neprikosnovenosti Komunističke partije navodi na pitanje da li je i u Kinu možda stigla neka varijanta „arapskog proleća”.
Agencije su prenele da je kineska policija juče ispalila suzavac na građane okupljene u Haimenu gde su građani protestovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog najavljene izgradnje termoelektrane u tom mestu. Nedugo po objavljivanju vesti o policijskoj intervenciji na kanalu kablovske televizije iz Hongkonga emitovano je pokajanje dvoje demonstranata – mladića sa imenom Li i žene koja se predstavila kao Jung. Sedeći iza rešetaka sa lisicama na rukama njih dvoje su se kajali pred kamerom.
„Bilo je pogrešno opkoljavati vladu i blokirati autoput”, rekao je Li pognutog pogleda. „Ja nisam poznavala zakon. Da sam znala ne bih blokirala autoput”, rekla je Jung drhtavim glasom.
Ovakvo javno pokajanje „zabludele dečice”, prema oceni pojedinih analitičara, navodno bi trebalo da posluži kao nauk svima onima koji bi možda i pokušali da pokrenu neku pobunu. Analizirajući sličnosti i razlike između talasa protesta koji u poslednje vreme sve masovnije zahvataju Kinu i „arapskog proleća” Rojters ukazuje na neke sličnosti, a još više na razlike u dva korpusa pobuna.
Uopšteno gledano zajedničke karakteristike revolucija koje su zahvatile sever Afrike i Bliski istok su veliki procenat populacije mlađe od 25 godina, stagniranje bruto nacionalnog dohotka (BND) po glavi stanovnika i ogromni jaz između zarada koje građani ostvaruju. Ako se uzmu u obzir ove kategorije prerano je govoriti o promenama ozbiljnijih razmera u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Restriktivna politika rađanja koja kineske parove ograničava na dobijanja samo jednog deteta uslovila je ubrzano starenje nacije koje u bliskoj budućnosti može dovesti i do ozbiljnog nedostatka mlade radne snage. Kada je reč o BND-u, on je u Kini u konstantnom porastu, a razlike među prihodima građana bi uskoro mogle biti ublažene budući da zvanični Peking najavljuje povećanje minimalne zarade.
Treba imati u vidu da status kvo odgovarajući i za 80 miliona članova Komunističke partije koji ne pokazuju interesovanje za bilo kakve promene. Tu je i ogroman državni aparat u koji je veoma teško ući pa među obrazovanim Kinezima vlada žestoka konkurencija za ta radna mesta. Pojedinci kojima, međutim, pođe za rukom da se uhlebe na državnim jaslama po pravilu postaju najverniji šrafovi u birokratskom aparatu. Dakle, u slučaju promena njihova podrška bi izostala.
„Čak i u uslovima velikog nezadovoljstva javnosti, uz podršku državnih službenika i vojske režim može još dugo da ostane na vlasti”, ocenjuje profesor sociologije na Kineskom univerzitetu u Hongkongu Kin Man Čan.
Sa druge strane, u Kini izveštavanje stranih medija o situaciji u zemlji vide kao ostrašćeno budući da se relativno malo prostora posvećuje bumu kineske ekonomije, a najmarginalniji protesti dobijaju mesto na naslovnim stranama i u udarnim terminima. Takav pristup se komentariše kao izraz nemoći zbog sopstvenih posrnulih ekonomija nasuprot kineskoj koja cveta, a parole o borbi za ljudska prava se u kineskom establišmentu doživljavaju kao svojevrsni trojanski konji koji bi trebalo da zapadnjačkim silama posluže kao motiv za već viđene „humanitarne intervencije”. Problem je jedino što je kineski ekonomski zmaj znatno veći zalogaj od režima koji su pali pod naletom revolucija „arapskog proleća”.
Kada je reč o ljudskim pravima i slobodama, utisak je da građani sadašnji tretman znatno lakše podnose uz saznanje da zemlja munjevito napreduje na ekonomskoj lestvici. Sa tim saznanjem jedno je sigurno – zakržljalo civilno društvo će mnogo duže ostati u autsajderskoj poziciji nego što je to bio slučaj u arapskim zemljama gde ga je, uz sve ostalo, pritiskalo i siromaštvo pa je impuls o neophodnosti promene došao ranije.
D. Vukotić
objavljeno: 24.12.2011
