Izvor: Politika, 11.Dec.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski dinamit
Među 237 kandidata – uz žestoko protivljenje Kine – disident Liju Sjaobo postao je prvi Kinez koji se okitio Nobelovom nagradom za mir. Pedesetpetogodišnji Liju nije prisustvovao uručenju nagrade jer se nalazi u zatvoru „Đindžou“, u provinciji Lijaoning, na odsluženju 11-godišnje kazne „zbog podrivanja države“ koja mu je izrečena prošle godine.
Samo dan ranije, u Kini je dodeljena Konfučijeva nagrada za mir, nazvana po slavnom kineskom filozofu. Nova nagrada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osmišljena kao pandan Nobelu s namerom da „interpretira gledišta na mir koji ima kineski narod“, a prvi laureat je bivši tajvanski potpredsednik Lijen Čan koji je „sagradio most mira između domovine i Tajvana“.
U Oslu – uz prisustvo zvanica iz više od 40 zemalja, pa i kolebljive Srbije – predsedavajući Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland saopštio je da ovogodišnja Nobel za mir pripada Liju Sjaobou, „zbog njegove duge i nenasilne borbe za osnovna ljudska prava u Kini“.
Književni kritičar, pisac i politički aktivista Liju Sjaobo osuđen je prošle godine zbog objavljivanja takozvane Povelje 8 o ljudskim pravima kojom se traži demokratska reforma u Kini, prvenstveno uvođenje višepartijskog sistema i slobode štampe.
Studentske demonstracije na Tjenanmenu (Trgu nebeskog mira) u leto 1989. godine bile su prelomni trenutak u životu Lijua Sjaoboa. U to vreme živeo je u SAD i bio na postdiplomskim studijama na Kolumbija univerzitetu. Uoči demonstracija doputovao je u Peking (Kinezi tvrde da se „Liju Sjaobo nije baš slučajno pojavio na Tjenanmenu“) i ubrzo postao jedan od vođa studentskih protesta.
Kada je kineska vojska 4. juna počela da puca na demonstrante, Liju je uspeo da ubedi deo studenata da napuste Tjenanmen i tako sačuvaju živote. U intervjuu koji je pre dve godine dao Bi-Bi-Siju, Liju je rekao da je upravo u tom trenutku odlučio da postane borac za ljudska prava: „Slali su me u zatvor, oslobađali i onda opet slali u zatvor. Nemam je neke velike snove za sebe, snove o spasavanju nacije. Moja želja je veoma jednostavna – želim da budem iskren i dostojanstven pisac.“
Liju Sjaobo je ipak nastavio da objavljuje radove o čitavom nizu političkih pitanja i tako neprestano iritirao lidere kineske Komunističke partije. Ponovo je uhapšen 25. decembra prošle godine.
Odluka Nobelovog komiteta u Oslu od prvog časa je naišla na osporavanja u Pekingu. U Kini su to doživeli kao „ispolitizovanu odluku“ jer je nagrada data „kriminalcu koji podriva kinesku vladu“. Sve je to „mešanje u unutrašnje stvari Kine i predstavlja političku farsu“, tvrdi zvanični Peking.
Prošlogodišnji Nobelov laureat – američki predsednik Barak Obama – odmah je pozvao Kinu da više uradi na razvoju demokratije i da što pre pusti iz zatvora Lijua.
Pitanje ljudskih prava zapravo je stalni izvor zategnutosti u kinesko-američkim odnosima. To je i najosetljivije bilateralno pitanje jer je u osnovi ideološko, odnosno – po kineskim tvrdnjama – u velikoj meri „hladnoratovsko“.
Američki pritisak na Kinu da više uvažava ljudska prava postao je s razlogom žestok posle masakra na Tjenanmenu u junu 1989. godine. Kina, pak, kao početak kampanje protiv nje pominje 1990. godinu, kad je u Evropi počeo raspad komunističkog sistema i smatra da je cilj Amerike da na taj način destabilizuje njen društveno-politički sistem.
Kinesko poimanje ljudskih prava ne proističe samo iz sadašnjeg društveno-političkog sistema Kine, već i iz njene drevne civilizacije i konfučijanske tradicije. Čitav niz društvenih konvencija drugačiji je nego na Zapadu, ukazuju Kinezi.
„Dodela Nobelove nagrade za mir disidentu koji je tražio da Kina još 300 godina bude kolonija nema veze s mirom, isto kao ni dodela Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju“, izjavio je kineski ambasador u Beogradu Vei Đinhua. Kina se pretprošle godine solidarisala sa Srbijom i bojkotovala dodelu Nobela finskom „mirotvorcu za Kosovo“.
A Srbija se u poslednjem trenutku predomislila i poslala svog predstavnika na ceremoniju u Oslo – ombdusmana Sašu Jankovića.
Tako je u prvi plan stavila EU i automatski okrenula leđa Kini.
Između Konfučija i Nobela Srbija je izabrala „lakozapaljivi dinamit“ u obliku kineskog disidenta Lijua Sjaoboa. Kinezi će nam to sigurno oprostiti, ali neće zaboraviti. Jer, „rana koju ti zada prijatelj nikad ne zaraste“, glasi kineska izreka.
Petar Mićković
objavljeno: 12/12/2010
