Izvor: Politika, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina se oprašta od Putina
Premijer Ven Đijabao boravio je u Moskvi da bi se sreo sa novim ruskim premijerom Viktorom Zupkovom i da bi zatvorio izložbu "Godina Kine u Rusiji", ali je njegova poseta zapravo simbolizovala kineski oproštaj od predsednika Putina koji će se, kao što je poznato, uskoro, po isteku svog drugog predsedničkog mandata, povući sa položaja šefa države. Kineska štampa piše da je ovo bio "verovatno poslednji razgovor" koji je predsednik Putin vodio sa jednim kineskim državnikom. Otuda je poseta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imala neobične, po nečemu čak istorijske, odlike.
Prvi put otkad postoje, Kina i Rusija, dve zemlje u kojima je autoritarna vladavina bila tradicija, unele su na početku ovog veka, gotovo istovremeno, značajnu novinu u svoju političku praksu: da šefove država više ne uklanjaju s vlasti nasilnim putem, nego da ih normalno ispraćaju po isteku mandata, u skladu sa ustavnim odredbama i načelima demokratije.
U Rusiji se prvi s vlasti, pre sedam godina, dobrovoljno povukao Jeljcin, a u martu iduće godine to će učiniti Putin. U Kini se predsednik Đijang Cemin 2003. otišao sa predsedničkog položaja po isteku drugog mandata, a Hu Đintao je najavio da će to isto učiniti 2012.
Kako su za poslednju deceniju, a osobito za poslednjih četiri-pet godina, odnosi između Kine i Rusije dosegli, po obostranim ocenama, "najviši domet u istoriji", Kinezi posebno priznanje za to odaju predsedniku Putinu. U toku jedne decenije od uspostavljanja kinesko-ruskog "strateškog kooperativnog partnerstva" – koja se u velikoj meri vremenski podudara sa Putinovom vladavinom – Kina i Rusija su, po oceni Pekinga, "postale primer u svetu kako velike nacije mogu da sarađuju i da budu dobri susedi".
Borba protiv "tri zle sile"
Prenevši Putinu srdačne prijateljske pozdrave od Hu Đintaoa – a predsednici dve zemlje su se samo u toku ove godine sreli pet puta, u avgustu čak i na zajedničkim vojnim manevrima na Uralu – Ven je istakao da odnosi s Rusijom imaju najviši prioritet u kineskoj spoljnoj politici, da se strateško partnerstvo temelji na prijateljstvu generacija i da je Kina uvek spremna da sa Rusijom koordinira akcije na međunarodnom planu, kako u zajedničkoj borbi protiv "tri zle sile" (terorizma, separatizma i ekstremizma), tako i u naporima za očuvanje mira i bezbednosti. Kina je takođe uvek spremna za "pragmatičnu ekonomsku saradnju".
Iako nije pomenuo skori Putinov odlazak sa predsedničkog položaja, gost je, ovakvim izlaganjem, zapravo sačinio kontekst za neizgovoreno učtivo pitanje: kakvu će spoljnu politiku, a posebno prema Kini, voditi Rusija posle smene u Kremlju?
Prema pisanju kineske štampe, "Putin je Venu pružio uveravanja da se politika Rusije prema Kini neće menjati po njegovom odlasku sa predsedničkog položaja". "Kinesko-rusko strateško partnerstvo brzo se razvijalo na bazi uzajamnog poverenja i uzajamnog poštovanja", rekao je predsednik Rusije. Ono se brzo razvijalo zato što je zasnovano na uzajamnom poverenju i uvažavanju i što je saobraženo osnovnim interesima obe zemlje i potrebi za mirom u svetu. "Kakva god da bude domaća situacija, Rusija ostaje privržena jačanju kinesko-ruske strateške saradnje", istakao je on.
Putin je potom projektovao dugoročne ciljeve partnerstva: dalji razvoj trgovine i ekonomske saradnje, posebno u oblasti energetike, i podsticanje preduzeća na uzajamno investiranje. Ako vrednost trgovine ove godine bude 40 milijardi dolara, kao što se očekuje, onda je realno da do 2020. dosegne 80 milijardi.
To su bila glavna pitanja i u razgovorima Vena i Zupkova, ali i u debati na ekonomskom forumu stručnjaka. Kina je ove godine postala treći po značaju trgovinski partner Rusije, posle Nemačke i Holandije, a Rusija je osma među kineskim partnerima. Međutim, Rusija je jedina zemlja sa kojom Kina ima trgovinski deficit – zbog uvoza energenata i naoružanja.
Kinezi su sa zadovoljstvom primili Putinova uveravanja da se politika Rusije prema Kini neće menjati, ali su ostavili utisak da možda donekle strepe od privremenog vakuuma vlasti na ruskom političkom vrhu koji bi mogao prouzrokovati zastoj u realizaciji nekih dogovorenih projekata.
Deset novih sporazuma
Zato su požurili da zaključe desetak novih ekonomskih sporazuma (u vrednosti od preko tri milijarde dolara), u šta je uvršćena i izgradnja dve nuklearke na kineskoj istočnoj obali, da zatraže detalje o postavljanju sibirskog naftovoda i gasovoda do Kine i da predlože plan saradnje od 2009. do 2012. u oblastima kao što su trgovina, energetika (nafta, gas, nove nuklearke), nauka i tehnologija, astronautika, aeronautika, transport, informatika, bankarstvo. Spremni su da u rusku privredu investiraju 12 milijardi dolara do 2010. i pozdravljaju ruske investitore u Kini. Sa iskustvom koje imaju u pripremama za Olimpijadu 2008. u Pekingu, mogu se naći među investitorima za pripremu Zimske olimpijade u Sočiju 2014.
Prvi vicepremijer Dmitrij Medvedev, inače jedan od kandidata za budućeg predsednika Rusije, procenio je da će gasovod od Sibira do Kine moći da bude završen "za nekoliko godina". Novi detalji o izgradnji naftovoda iz istočnog Sibira, koji bi snabdevao jednim krakom Kinu, a drugim Japan, nisu izneseni u javnost. Međutim, Kinezi su dobili uveravanja da Rusi ostaju sigurni snabdevači, a Rusija pouzdan partner Kine u jačanju zajedničke energetske bezbednosti.
[objavljeno: ]
