Izvor: Politika, 09.Jun.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina postaje globalna vojna sila
Priznanjem da gradi svoj prvi nosač aviona, Peking dao još jedan dokaz da uz širenje ekonomske moći radi i na jačanju svoje vojne snage
Potvrda načelnika generalštaba kineske vojske Čen Bingdea da Kina gradi svoj prvi nosač aviona definitivno je razuverila sve one koji su imali još neke sumnje da druga najveća ekonomija na svetu polako ali i sigurno postaje svetska vojna sila. Uprkos zvaničnoj politici Pekinga o „miroljubivom rastu” i „nemešanju u unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslove drugih zemalja”, ogroman razvoj i modernizacija kineskih vojnih kapaciteta sve više brine, pre svega, SAD ali i njene saveznike u Severnoatlantskoj alijansi.
Prema očekivanjima eksperata, za nekoliko meseci bi iz kineske luke Daljen mogao da isplovi prvi kineski nosač aviona, koji je zapravo modifikovano plovilo „Varjag”, iz sovjetske ere, koje nikad nije završeno te je posle raspada SSSR-a prodato Kini i potom dopremljeno iz luke u Ukrajini.
Kineske vlasti su tad tvrdile da će ovo plovilo biti korišćeno za kockarnicu, ali, kako ocenjuju zapadni vojni analitičari, izgradnja prvog kineskog nosača aviona, dugog 300 metara, donedavno je bila jedna od najčuvanijih tajni Kine. Strancima je dugo bilo zabranjivan pristup luci Daljen, na severoistoku Kine, ali je bilo teško sakriti plovilo od 67.500 tona, tako da su se nedavno pojavile i izvesne fotografije u kineskim državnim medijima.
Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga izveštava da kineska avijacija već odavno vežba funkcionisanje na nosaču aviona, i to na modelu ovog plovila koje je izgrađeno na kopnu. Pretpostavlja se da će do kraja godine na moru u potpunosti funkcionisati prvi kineski nosač aviona.
Ovaj napredak u razvoju vojnih kapaciteta samo je jedan od nekoliko pokazatelja proteklih deset meseci koji dokazuju da se druga najveća ekonomija na svetu ubrzanim koracima kreće ka statusu globalne vojne sile, direktno parirajući Sjedinjenim Američkim Državama. Doplovljavanje kineske raketne fregate do libijske obala u trenutku kad je počelo bombardovanje Libije i sve značajnije političko i vojno angažovanje Pekinga u okviru Šangajskog sporazuma o saradnji predstavlja neoboriv dokaz da Kina ima ne samo globalne ekonomske ambicije, već i velike ambicije da bude veoma značajan partner u odlučivanju o svim pitanjima koji se tiču svetske bezbednosti.
Premda američke stratege odavno brine ogroman razvoj kineske vojske, eksperti NATO-a tek odnedavno uviđaju da su odnosi alijanse i Kine tek novijeg datuma i da pri tome Brisel nije siguran koliki su zaista vojni kapaciteti Kine. Dok u toku „hladnog rata” praktično nije bilo odnosa između NATO-a i Kine, posthladnoratovski odnosi su praktično početi bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu 1999. godine.
Na nedavno održanom prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Varni, bugarski parlamentarac Asen Agov je pripremio izveštaj „Rast Kine i moguće posledice na NATO” u kojem ističe da je neophodno da alijansa uspostavi dobru saradnju sa Kinom, predlažući da se uspostavi razmena vojnih kadrova. Parlamentarna skupština NATO-a, koja formalno nije deo ovog saveza, trebalo bi da u septembru usvoji ovaj izveštaj, pri čemu parlamentarci država NATO-a planiraju da u međuvremenu odu u posetu kineskim kolegama.
„Budući da je po broju stanovnika i potrošnji energije rangirana na prvom mestu u svetu, na drugom mestu po veličini ekonomije a na trećem po nuklearnom arsenalu, rast Kine izaziva ’nedovoljno pažnje’ NATO-a”, kaže Agov i dodaje da Kina sve više učestvuje u globalnim političkim i bezbednosnim debatama, pri čemu se mnoge od njih direktno ili indirektno tiču bezbednosnih interesa NATO-a.
Prema oceni Agova, interesi alijanse i Kine susreću se u Avganistanu, centralnoj Aziji, Bliskom istoku, problemu pirata, terorizma, kao i pitanju širenja oružja za masovno uništenje. Premda NATO brine kineski odnos prema pitanju nuklearnog programa u Severnoj Koreji i Iranu, Agov je uveren da ovaj vojnopolitički blok može da sarađuje sa Kinom.
„NATO bi mogao da pozove Kinu da održe zajedničke vojne vežbe u suzbijanju pirata, budući da je to pitanje koje brine obe strane”, kaže Agov.
Međutim, dok u okviru alijanse još razmatraju moguće vidove saradnje sa Kinom, Peking širenje svog vojnopolitičkog uticaja već sprovodi kroz Šangajski sporazum o saradnji, što sve više predstavlja azijski pandan NATO-u.
Jan Sijetong, vodeći kineski ekspert i direktor Instituta za međunarodne studija pri Univerzitetu Cingua, nedavno je izjavio da će Kina još brže napredovati u svom uticaju u centralnoj Aziji ukoliko bude uspela da uspostavi dobre odnose sa susedima, kao što je to učinila sa članicama Šangajskog sporazuma o saradnji.
„Osnivanje Šangajskog sporazuma o saradnji devedesetih godina smatra se za najuspešniji diplomatski potez Kine. Cilj osnivanja je da se suprotstavi američkoj strateškoj težnji da poveća svoj vojni prodor u centralnoj Aziji”, rekao je Jan na seminaru održanom u Kineskoj akademiji društvenih nauka.
Nenad Radičević
objavljeno: 10.06.2011.
