Izvor: Blic, 04.Nov.2010, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina pokrenula "zeleni BDP"
Kina je danas pokrenula "indeks zelenog ekonomskog razvoja", koji rangira kineske gradove i provincije prema njihovoj uspešnosti u uspostavljanju ravnoteže između ekonomske ekspanzije i zaštite životne sredine.
Indeks, kako je ocenio Rojters, oživljava ranije napore za određivanje cene zagađenja čovekove okoline i pokazuje kako Kina postepeno menja politiku, posle višegodišnjeg stavljanja naglaska na ubrzani rast, uz slabo osvrtanje na ekologiju.
Indeks zelenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razvoja je u svom prvom izdanju vrhunski rangirao prestonicu Peking, dok se na dnu našla provincija Šansi s bogatim rudnicima uglja.
Kina, najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, obećala je da će tražiti takav model razvoja koji će biti povoljniji za čovekovu okolinu i da će znatno smanjiti potrošnju energenata.
Prilagođavanje kineskih zvaničnika, opsednutih bruto domaćim proizvodom (BDP), tim ciljevima, međutim, predstavlja izazov, ocenila je agencija.
Analitičari ukazuju da kineska vlada u svojoj politici mora da stavi veći akcenat na blagostanje ljudi i čovekove okoline, ali i da je takav sistem teško razviti.
Profesor pekinškog univerziteta Li Sjaosi, koji je rukovodio razvojem indeksa, izjavio je da on može služiti kao instrument za procenjivanje u budućnosti, ali da za sada predstavlja samo akademsku vežbu.
"Nadamo se da će vodeći kineski kreatori politike oceniti da je naš indeks koristan i da će ga ugraditi u zvanične dokumente", rekao je Li.
Indeks zelenog razvoja, koji su sastavili Nacionalni statistički biro i dva univerziteta, ocenjuje 55 indikatora - od emisija ugljen-dioksida po stanovniku, do udela ekoloških izdataka u ukupnoj fiskalnoj potrošnji.
Kinesko ministarstvo ekologije i statistička agencija ranije su pokušavali da razviju merilo "zelenog BDP", ali su taj projekat obustavili zbog otpora lokalnih vlasti.
Prema njihovoj poslednjoj raspoloživoj proceni iz 2006, zagađivanje čovekove okoline je u 2004. koštalo Kinu 511,8 milijardi juana (76,84 milijarde dolara), ili tri odsto BDP.
.jpg)
