Izvor: Politika, 01.Dec.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina besomučno kupuje jeftinu naftu
Usred najvećeg sunovrata cene barela od izbijanja globalne krize 2008. godine, ka kineskim lukama plovi 113 tankera
Tekuća panika na svetskim berzama zbog sunovrata cene nafte, koja je od juna pala za 41 odsto, ne brine mnogo kineske kupce crnog zlata. Usred najdužeg kontinuiranog obaranja vrednosti barela od izbijanja krize 2008. godine, 113 tankera, od toga 80 iz klase najvećih, u ovom trenutku plovi prema kineskim lukama, iz svih krajeva sveta – od Venecuele i Evrope do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Omana i Irana. Poređenja radi, u prethodne dve godine oko 60 supertankera godišnje je pristajalo u luke najvećeg svetskog potrošača energije.
Dramatični poremećaji na tržištu petroleja u 2014. nagnali su Kinu da, uprkos usporavanju tamošnje privrede i pada tražnje, izmeni strategiju snabdevanja pokretačkom sirovinom industrije. Uporedo sa eskalacijom geopolitičkih napetosti od početka godine, a posebno ove jeseni, Kina je krenula da kupuje ogromne količine nafte i njenih derivata, da gradi i naručuje nove tankere kao i da ubrzano zida ogromna skladišta za petrolej, prenose agencije specijalizovane za praćenje petrobiznisa i globalnu pomorsku trgovinu.
Do avgusta ove godine Kina je povećala uvoz nafte za 8,3 odsto, što je najveći skok petrokupovine od 2010. Najmnogoljudnija nacija je u tom periodu kupovala 440.000 barela dnevno više nego što je mogla da potroši. Koliko u oktobru firma CNUOC – ogranak kineske nacionalne kompanije za energiju – otkupila je gotovo sve količine petroleja koje su stigle na berzu u Singapuru. Istog meseca kineski naftaši pazarili su u Evropi oko 250.000 tona benzina, uz još oko 335.000 tona dizela i drugih derivata. Koristeći trenutak rekordnog pada cene crnog zlata, od početka oktobra, samo jedna kineska naftna kompanija naručila je 47 tankera nafte sa Bliskog istoka.
Ukoliko nastavi da nabavlja naftu sadašnjim tempom, Kina bi iduće godine mogla da kupuje dnevno oko 700.000 barela, odnosno polovinu viška sirovine koji će se pojaviti ukoliko mnogobrojni proizvođači nastave sadašnjim tempom da zasipaju tržište, tvrde eksperti u londonskom Sitiju.
Lavovski deo kineskog uvoza nafte (trenutno oko 6,1 milion barela dnevno) doprema se morem. Da bi smanjile zavisnost od stranih prevoznika kineske naftne kompanije i tamošnja trgovačka mornarica, koje zbirno poseduju 70 supertankera, naručile su još 27 takvih brodova, što je trećina ukupnih zahteva brodogradilištima širom sveta ove godine. Kineska državna naftna kompanija „Sinpoek” tvrdi da domaći tankeri danas prevoze više od polovine uvezenog petroleja.
Kina je da bi se obezbedila od potresa na svetskom tržištu i ojačala strateške rezerve samo ove jeseni u magacine pohranila 35 miliona barela. Zvanični Peking,koji inače retko objavljuje koliko nafte čuva „za nedajbože”, ipak je krajem novembra prvi put odstupio od te prakse zvaničnim saopštenjem da je 2006–2009. sklonio na stranu 91 milion barela, koliko otprilike iznosi njegov dvonedeljni uvoz. Zapadni berzanski eksperti, međutim, tvrde da su kineske strateške rezerve nafte duplo veće i da je cilj Pekinga da do 2020. godine obezbedi rezerve nafte za 90 dana, čemu inače streme i vodeće zapadne ekonomije.
Kupujući više nafte nego što može da potroši, Kina danas dovodi berze u dilemu da li ova nabavka služi „samo” jačanju strateških rezervi ili za besomučnu kupovinu postoji neki drugi razlog.
U međuvremenu kineska pomama za naftom ide naruku mnogobrojnim vlasnicima supertankera, koji su prosečne nosivosti oko dva miliona barela. Cena jedne vožnje krcatog megatankera koštala je letos prosečno 20.000 dolara, a danas, na početku zimskog perioda, isto putovanje nafte ka Kini naplaćuje se 28.000 dolara, koliko i u vreme izbijanja globalne krize 2008.
----------------------------------
Brent ispod 68 dolara
Cena barela nafte na svetskim berzama nastavila je i juče dramatično da pada, podstaknuta prošlonedeljnom odlukom OPEK-a da ne smanji proizvodnju. Barel severnoatlantske nafte tipa „brent” pojevtinio je juče na 67,53 američka dolara, što je najniža vrednost od oktobra 2009. Istovremeno, barel lake teksaske nafte prodavao se za 63,72 dolara, koliko je koštao u julu 2009. Nafta je od juna na svetskom tržištu pojevtinila 41 odsto, pri tome je od zasedanja OPEK-a prošlog petka izgubila 12 odsto, prenosi Rojters.
T. Vujić
objavljeno: 02.12.2014.
.jpg)
