Izvor: Politika, 08.Okt.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina: Kriza usporila džina
Zbog smanjene tražnje kineske robe na svetskom, ali i na domaćem tržištu, industrijska proizvodnja u Kini je na najnižem nivou u poslednjih devet meseci
Zaboravite na bogatu kinesku trpezu. U vreme svetske ekonomske krize i štednje, Kina je odlučila da za strane zvaničnike više ne organizuje raskošne bankete, već da ih ugosti menijem sa supom i tri jela, izvestila je nedavno Sinhua.
Skromniji meni je posledica potrebe štednje na najvišem nivou i želje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se podstakne umerenost, pogotovo u vreme ekonomske krize, objasnio je portparol kineskog parlamenta. Kriza je zakucala i na kineska vrata.
Najnoviji podaci svedoče da Kina beleži slabiji rast ekonomije. S obzirom na to da čini petinu svetske proizvodnje, usporavanje njenog rasta moglo bi da oteža oporavak svetske privrede.
Zbog smanjene tražnje kineske robe na svetskom, ali i na domaćem tržištu, industrijska proizvodnja u Kini je na najnižem nivou u poslednjih devet meseci. Analitičari upozoravaju da bi zbog evropske dužničke krize usporavanje kineskog džina moglo da potraje.
Evropska unija prvi je spoljnotrgovinski partner Kine, ali zbog produžene krize i recesije u evrozoni sve je manje potrošača spremnih da otvore novčanik, čak i za jeftinu kinesku robu.
Poslednjih meseci evropska dužnička kriza loše utiče na Kinu. Negativni trend se nastavlja. Prihvatanje sporije stope rasta moglo bi da pomogne Kini da izbalansira svoju ekonomiju. Međutim, ako evropska kriza potraje, Kina će morati da smanji kamatne stope i obavezne rezerve u bankama, savetuju ekonomisti.
Rast druge najveće ekonomije sveta od 7,6 odsto najniži je u poslednje tri godine. Analitičari strahuju od mogućeg teškog prizemljenja privrede najmnogoljudnije zemlje, što bi negativno uticalo na mnoge azijske privrede koje sve više zavise od Kine kao trgovinskog partnera.
S druge strane, Kina će nastaviti da igra značajnu ulogu u rešavanju evropskih dužničkih problema na odgovarajući način, rekao je kineski premijer Ven Đijabao na prošlonedeljnom poslovnom samitu, održanom nakon razgovora sa liderima EU. On je naveo da je „Kina proteklih meseci investirala u obveznice evropskih država… i razmatrala načine saradnje sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom”, novim fondom za spasavanje evrozone vrednim 500 milijardi dolara.
Naglo usporavanje kineske privrede podstaklo je zvaničnike da upozore na to da se zemlja suočava sa novim opasnim rastom društvenih nemira.
Skok nezaposlenosti, pad zarada i nezadovoljstvo zbog sve dubljeg socijalnog jaza prete da izazovu nove talase nereda, protesta i štrajkova, koje vlast naziva „masovnim incidentima”.
Najveća opasnost su radnici migranti koji u milionima napuštaju sela i traže posao u gradovima i industrijskim zonama. Prema zvaničnom podatku, nekih 20 miliona od 130 miliona radnika migranata ostalo je bez posla,
Prošle godine premijer Ven Đijabao više puta je ponovio da su potrebne političke reforme kako bi se obezbedio nastavak privrednog rasta, ali je predsednik Hu Đintao uzvratio da Kina ne treba da usvaja demokratiju po ugledu na Zapad.
Da li će Kina krenuti levo ili desno tiče se i sveta koji se nada da će kineski privredni rast pomoći globalnoj ekonomiji u recesiji, što je ključno i za opstanak KP Kine.
Strani posmatrači primećuju da je proces kojim se biraju najviši kineski partijski funkcioneri, uprkos činjenici da se zemlja u mnogim oblastima modernizuje, i dalje obavijen misterijom, baš kao u periodu vladavine Mao Cedunga.
Sve to podseća na neko neobično pozorište u kojem protagonisti glume podalje od glavne scene, a sporedni glumci čitaju unapred pripremljene govore. Kongresi KP Kine dosad su bili odličan pokazatelj velikih tenzija između sve sofisticiranijeg društva i fosilizovane politike.
Ipak, iako politička reforma u Kini znatno zaostaje u odnosu na ekonomsku, zemlja se ipak udaljila od komunističke ortodoksije iako su opozicija i višepartijski sistem i dalje tabu teme.
Kinu deli samo mesec dana od sveobuhvatnih promena u rukovodstvu. Na kongresu KPK 8. novembra biće zamenjena većina od devet članova Stalnog komiteta Politbiroa, u kome se nalazi centar političke moći. Inače, KPK je najmasovnija politička partija na svetu koja danas ima više od 80 miliona članova.
Komunistička Kina, pak, galopira u kapitalizmu: njene devizne rezerve i dalje dostižu vrtoglavu sumu od 3.000 milijardi dolara, i danas ima veću uštedu u stranoj valuti nego ijedna zemlja u istoriji.
Kinezi su u stanju da stimulišu i domaću tražnju kako bi podstakli rast, umesto da se oslanjaju na izvoz. Tu se, međutim, suočavaju s problemom visoke inflacije. Ako, međutim, uspeju da razreše taj problem i da podstaknu tražnju bez rasta inflacije, onda će biti u velikoj meri imuni na tuđe ekonomske nedaće.
No, to neće ići tako lako. U Pekingu i Šangaju, recimo, ima mnogo bogataša – mnogo je „ferarija” i „poršea” – ali kada zađete u provinciju ulazite u jedan sasvim drugačiji svet.
Kina je i dalje zemlja seljaka i sezonskih radnika koji imaju minimalne nadnice.
S druge strane, i nova srednja klasa počela je da oseća krizu. Vrednost deonica na berzama je pala, padaju i cene nekretnina. Automobili i luksuzna roba sve slabije se prodaju jer kineski potrošači stežu kaiš u očekivanju zaoštravanja ekonomskih prilika.
A i raskošnim banketima je došao kraj. Samo supa i tri jela, i to bez čuvene kineske zdravice.
Petar Mićković
objavljeno: 08.10.2012.
