Izvor: Blic, 24.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kim Džong Il kriv za udes?
Kim Džong Il kriv za udes?
Katastrofalan sudar vozova u Severnoj Koreji tema je broj jedan svetskih medija, a ceo slučaj je i dalje obavijen velom tajne zbog odluke Pjongjanga da ne dozvoli stranim novinarima da posete mesto udesa.
Odmah nakon nesreće u kojoj je, prema procenama Pekinga i Seula, poginulo više od 3.000 osoba, zvaničnici komunističkog režima su prekinuli sve telefonske veze sa inostranstvom, a jedine informacije dolaze iz nezvaničnih izvora humanitarnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizacija, kineskih i južnokorejskih vlasti. Do katastrofe je došlo nakon sudara vozova koji su prevozili benzin i gas u blizini grada Rjongčona, svega nekoliko sati pošto je prugom prošao Kim Džong Il koji se vraćao iz tajne posete Kini.
Predstavnici Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštili su da je u udesu poginulo najmanje 150 osoba, dok ih je 1.249 povređeno. U eksploziji je potpuno uništeno više od 1.850 kuća i 12 javnih zgrada, što, kako navode zvaničnici, znači da je broj žrtava daleko veći. Snažna eksplozija delimično je oštetila više od 6.000 domova. U tom regionu u kome živi oko 130.000 stanovnika, proglašeno je vanredno stanje.
Džon Sparou, portparol Međunarodne federacije društava Crvenog krsta, izjavio je Rojtersu da je 1.850 kuća i 12 javnih zgrada sravnjeno sa zemljom u Rjongčona, a 6.350 kuća delimično je uništeno.
Južnokorejski mediji ranije su javili da je u nesreći poginulo i ranjeno oko 3.000 osoba, a da je područje oko stanice Rjongčon u ruševinama, kao nakon bombardovanja, što se jasno vidi na satelitskim snimcima tog područja.
Kineski lekari očekuju na hiljade mrtvih
Kineska agencija Sinhua javila je da je nesreću izazvalo curenje amonijum nitrata iz jednog od vozova. Sevrnokorejska državna agencija KCNA ni 24 sata posle katastrofe ništa ne javlja o eksploziji, ali opširno izveštava o poseti severnokorejskog lidera Kini i zdravicama koje je tamo održao. U međuvremenu, Pjongjang je zatražio pomoć Kine u akciji spasavanja.
'Zatražili su pomoć, ali zasad ne možemo izneti druge detalje. Moramo prvo da obavestimo provincijsku vladu', izjavio je neimenovani predstavnik vlasti u Dandongu, gradu u severoistočnoj Kini, u blizini granice sa Severnom Korejom.
Kineske vlasti upozorile su lekare u Dandongu da budu spremni za hiljade mrtvih i povređenih.
Južnokorejski list 'Kjungjang Šinmun' pozivajući se na izvor iz kineskog pograničog grada Dangdong prenosi da su železnička stanica Riongčon i okolina pretvoreni u ruševine, kao da su bombardovani, dok je petospratna zagrada koja se nalazila u blizini potpuno uništena.
Južnokorejski ministar za ujedinjenje obe Koreje Jeong Se Hjun odbacio je svaku mogućnost da je sabotaža uzrok nesreće.
Svetska zdravstvena organizacija i druge humanitarne organizacije u Severnoj Koreji saopštile su da su spremne da pošalju medicinski materijal i drugu pomoć za zbrinjavanje žrtava nesreće, ali da nesreću moraju prvo da potvrde severnokorejske vlasti.
Pjongjang još bez komentara
Kim Džong Il je u Pekingu sa najvišim kineskim zvaničnicima razgovarao o nuklearnoj krizi na Korejskom poluostrvu. Džong Il, najverovatnije zbog toga što se plaši letenja, obično putuje luksuznim oklopnim vozom u inostranstvo, koji je njegov otac dobio na poklon od Staljina.
Kina je najvažniji saveznik Severne Koreje koju su SAD optužile da razvija program nuklearnog naoružanja. Kina pokušava da bude posrednik između Pjongjanga i zapadnih zemalja, kako bi se izbegao eventualni sukob većih razmera. Strani mediji spekulišu da je do nesreće došlo pošto su oba voza prepuna opasnih materija bila zadržana dok prugom nije prošao lider Severne Koreje, što je izazvalo probleme i kolaps u železničkom saobraćaju. Neimenovani izvor iz Pjongjanga tvrdi da su vozovi zapravo prevozili dinamit i da je do eksplozije došlo pošto je na jedan vagon pao električni vod. Severna Koreja se nalazi pred katastrofom, dugogodišnja glad, nestašica energije i siromaštvo vladaju u državi koja se čvrsto drži komunističkog režima. A. Petrović
