Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kilometarski bazen
Džinovski bazen dužine 1.013 metara i dubine 35 metara, u čileanskom letovalištu San Alfonso del Mar, nedavno je ušao u Ginisovu knjigu rekorda
Za one koji sanjaju da zarone u more ili okean, ali nemaju hrabrosti da se suoče sa ogromnim talasima, spas se pojavio u letovalištu San Alfonso del Mar, u gradu Agarobo, na južnoj obali Čilea, kompleksu odmarališta udaljenom oko 100 kilometara zapadno od Santjaga.
Ima onih koji bez po muke preplivavaju bazen uzduž >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i popreko, ali bi, u ovom slučaju trebalo, možda, da potraže pomoć u energetskim pićima pre nego što skoče u njega.
Džinovski bazen dužine 1.013 metara i dubine 35 metara, koji se nalazi u pomenutoj laguni, nedavno je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći na svetu. Na površini od osam hektara – na koju može da se smesti 6.000 bazena standardne veličine, odnosno, dužine osam metara – ovaj najnoviji, pušten u rad pre samo mesec dana, lako je nadmašio drugi po veličini Ortlib (150 h 100 metara) koji se nalazi u Kazablanki, u Maroku.
Temperatura vode u laguni leti iznosi 26 stepeni Celzijusa, što je za devet stepeni toplije od vode Tihog okeana koji je u neposrednoj blizini.
Ovaj bazen sa morskom vodom, ili bolje rečeno – raj na zemlji, u svakom trenutku ispunjen je sa 300.000 kubnih metara okeanske vode, kristalno čiste, tirkizne boje, do samog dna.
Kako je za sva čuda potrebno da se uloži vreme i trud, a zna se da ništa ne nastaje preko noći, tako je i za izgradnju Ginisovog bazena u ovom kompleksu bilo potrebno pet godina i oko 1,96 milijardi dolara (1,32 milijarde evra). Pored ovoga, za godišnje održavanje kompjuterizovanog sistema za ubacivanje i sistema filtriranja koji obezbeđuju konstantan dotok čiste okeanske vode u bazen potreban je 3,91 milion dolara (2,64 miliona evra).
Prirodno je da svako o nečemu sanja i da želi da se ti snovi ispune, ali je malo onih koji imaju hrabrosti i privilegiju da ih i ostvare.
U ovome je uspeo Fernando Fišman, biohemičar i biznismen, koji se nalazi na čelu korporacije „Kristal lagunz", kompanije koja je dizajnirala mamutski bazen, i koji je razvio sistem „pulsirajuće oksidacije" (konstantnog uzimanja, filtriranja i cirkulisanja okeanske vode). Njegovo dalji planovi jesu da izgradi još oko desetinu sličnih superbazena širom sveta, uključujući Argentinu, Panamu i svakako čudo-grad Dubai.
„Primena najnovije tehnologije omogućava nešto što do sada nije bilo izvodljivo – stvaranje veličanstvenih količina vode u kristalno čistom stanju, što u sportovima na vodi i morskom okruženju pruža vrhunska zadovoljstva", kaže Fišman i dodaje da su ovakve stvari izvodljive sve dok postoji pristup neiscrpnim količinama morske vode, a ono što je najvažnije jeste da ne nanose nikakvu štetu okeanu.
Osim plivanja i uživanja u prelepoj okolini, gostima se u bazenu nudi i jedrenje, vožnja kajaka i malih čamaca, kao i ronjenje. Da bi brže stigli s jednog na drugi kraj lagune gostima je stalno na raspolaganju i šatl-servis na vodi.
I šta još reći, osim da je uživanje u ovom raju na zemlji, koji je čovek stvorio, verovatno vredno svake pare uložene u njegovu realizaciju.
S. St.
[objavljeno: 25/02/2008]
