Izvor: Blic, 10.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Keri izbacuje Buša
Keri izbacuje Buša
Iako je počela pre nešto više od mesec dana izborna godina u Sjedinjenim Američkim Državama doneće mnogo bure u političkom životu najmoćnije države na svetu.
Sadašnji predsednik Džordž Buš krenuo je iz defanzive u kontranapad, a opstanak na vlasti umnogome će zavisiti od toga da li će uspeti glasače da ubedi u neophodnost rata u Iraku. Na drugoj strani u velikom zaletu se nalazi senator Džon Keri, koji polako ali sigurno prikuplja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nominacije Demokratske stranke i najverovatnije će biti protivkandidat trenutno prvom stanovniku Bele kuće. Magazin 'Njuzvik' prenosi rezultate istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da bi Keri pobedio Buša da se sada održavaju izbori. Keri bi dobio 50 odsto glasova, a Buš 45 odsto. Keri je ujedno i jedini potencijalni kandidat Demokratske stranke koji bi odneo pobedu na predsedničkim izborima. Ostale, senatora Džona Edvardsa i generala Veslija Klarka, Buš bi ubedljivo porazio. Popularnost Buša je u konstantnom padu poslednjih godina. Njega podržava 48 odsto građana SAD, što je najmanja podrška od februara 2001. kada je stupio na dužnost predsednika.
Keri (60) je do sada pobedio u deset od dvanaest odmeravanja snaga sa ostalim potencijalnim predsedničkim kandidatima. On je tokom vikenda pobedio u Vašingtonu i Mičigenu, gde su birači najoprezniji, a očekuju ga još izbori na tradicionalno nepoverljivom jugu u kome kandidati sa severa retko dobijaju poverenje. Izbori u Tenesiju, Virdžiniji, Vinskonsinu i Nevadi biće odlučujući. Nacionalna konvencija Demokratske strane je u julu, na njoj učestvuje 2.162 delegata, a Keri zasad ima dva puta više svojih delegata. To mu je dalo samopouzdanje da oštrije napadne Buša optužujući ga da samo govori o snazi Amerike, a da je zemlju faktički učinio slabijom, i u ekonomskom i u vojnom pogledu.
'Džordž Buš je stranački ekstremista koji nema kontakt sa američkim narodom. On je otuđio američke saveznike i vojsku previše decentralizovao i prenapregao.'
Bušu nije ostalo mnogo izbora, u jednom od retkih televizijskih intervjua pokušao je da opravda rat u Iraku:
'Rat je bio neophodan. Očekivao sam da ćemo naći zalihe oružja za masovno uništenje. Postoji više teorija o tome gde je oružje, možda je uništeno tokom rata, možda su ga Sadamovi saradnici uništili kad smo ušli u Irak, a možda su ga prebacili u neku drugu zemlju.'
Mediji se slažu u oceni da je Buš krenuo u medijsku ofanzivu, a britanski 'Gardijan' piše da on pokušava da nadoknadi izgubljenu kredibilnost po pitanju rata, a zatim da uspori nezadrživi 'zalet' Džona Kerija. 'Fajnenšel tajms' piše da su se u poslednjih mesec dana desile značajne promene u političkom raspoloženju u Americi, uglavnom zbog teškoća Bele kuće u vezi sa Irakom koje demokrate vešto koriste, te da je izborni poraz predsednika koji je pobedio u ratu sada sasvim mogući scenario.
Optimizam, ipak, ne napušta Buša, iako pogrešni politički potezi sve više uzimaju danak u podršci među biračima.
'Neću izgubiti i nemam nameru da izgubim. Imam viziju šta želim da uradim za ovu zemlju.'
O tome da li će doći do smene u Beloj kući, odlučiće birači u novembru, ali već sada je izvesno da Ameriku u narednih devet meseci očekuju veliki potresi na unutrašnjoj sceni, koji će se svakako reflektovati na ostatak sveta, jer hteli mi mi to ili ne, uticaj i interesi SAD utiču na živote većine od šest milijardi ljudi na planeti. A. Petrović
