Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažu Kosovo, misle Gruzija
Ako se Kosovu i Metohiji dozvoli da jednostrano proglasi nezavisnost, svet će biti gurnut niz veoma klizavu nizbrdicu, ocenio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Briselu posle sastanka sa svojim kolegama iz zemalja koje su članice NATO-a. "Jednostranom nezavisnošću bio bi postavljen presedan za druge separatističke oblasti, a to neće pomoći stabilnosti Evrope", rekao je Lavrov, koji je prisustvovao sastanku Stalnog saveta Rusija-NATO.
On je ponovo pozvao "sve one koji govore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nezavisnost Kosova nema alternativu" da ne blokiraju pregovore, već da "obema stranama daju mogućnost da nađu poziciju koja bi bila opšteprihvatljiva". "Mi možemo da podržimo samo ono rešenje koje će prihvatiti same strane – Beograd i Priština. I, naravno, Savet bezbednosti UN je ona viša instanca koja ima zakonsko opunomoćenje da reši taj problem. Ja se veoma nadam da će svi ostali članovi međunarodne zajednice shvatiti to", zaključio je ruski ministar.
Lavrov je u Briselu sa predstavnicima 26 država NATO-a, osim o Kosovu i Metohiji, razgovarao i o Avganistanu, odnosno o saradnji u borbi protiv terorista i trgovaca narkoticima, kao i o Sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi iz kojeg će Rusija, kako se očekuje, istupiti 12. decembra, nezadovoljna širenjem zapadnog vojnog saveza i američkih baza po istoku kontinenta. Iako je američki državni sekretar Kondoliza Rajs juče na odvojenom sastanku od svog kolege tražila da Moskva odustane od istupanja od tog sporazuma, u Briselu nije došlo do približavanja stavova, a ruski ministar je odbacio i američki predlog da se pooštre sankcije Iranu.
SAD smatraju da je pregovarački proces koji je vodila "trojka" Kontakt grupe za Kosovo okončan i da je sada vreme da se pređe na naredni korak u rešavanju statusa, koji će uzeti u obzir "realnost u odnosima Beograda i Prištine", izjavila je Rajsova u Briselu. "Iako je tokom procesa koji je vodila ′trojka′ ostvaren određen napredak – pre svega zato što su, prvi put posle dugo vremena, Beograd i Priština direktno razgovarali, izvesno je da je taj proces sada okončan i da moramo da pređemo na dalje korake", rekla je ona, istakavši da od Rusije očekuje konstruktivan pristup. Ipak je naglasila da "ignorisanje realnosti u odnosima Beograda i Prištine neće doneti stabilnost, baš kao što to neće učiniti ni odlaganje teških, neminovnih odluka". "Ima, međutim, još posla koji mora da bude obavljen pre no što se ostvari puno opredeljenje za principe sadržane u Ahtisarijevom planu", rekla je Rajsova.
Ministri NATO-a su se za to vreme složili da ne smanjuju broj vojnika u sastavu Kfora – kojih sada ima 16.450 – i da obezbede pojačanja ako to bude neophodno. Jedan bataljon nemačkih vojnika već je otišao na Kosmet, a britanske, italijanske i francuske jedinice su u stanju pripravnosti. "NATO će odlučno odgovoriti na bilo koji pokušaj da se ugroze bezbednost i sigurnost bilo kog naroda na Kosovu", navodi se u saopštenju, a zapadne novinske agencije to tumače kao upozorenje kosovskim Albancima da nezavisnost ne proglašavaju pre nego što za to dobiju signal.
Međutim, nemačko izdanje "Fajnenšel tajmsa" navodi da NATO planira da već sledeće nedelje "aktivira još oko 1.600 vojnika iz Britanije i Italije", i to zbog zabrinutosti da bi u Kosovskoj Mitrovici mogli da izbiju sukobi. Ministri NATO-a takođe su se dogovorili da njihove snage ostanu u pokrajini, čak i ako ona proglasi nezavisnost, a pravnu osnovu za ostanak u tim okolnostima navodno su pronašli u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. I jedna zemlja koja nije članica NATO – Austrija – saopštila je juče da je Kforu stavila na raspolaganje rezervnu jedinicu sa 200 vojnika za potrebe smirivanja eventualnog nasilja.
A da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije i prihvatanje te nezavisnosti od strane nekih zapadnih zemalja izazvalo veliku krizu na Kavkazu, upozorava i Međunarodna krizna grupa, nevladina organizacija koje se već godinama zalaže za nezavisnost južne srpske pokrajine. "Kosovski model daje još više nade separatistima u Azerbejdžanu i Gruziji i stvoriće teškoće za ove zemlje, jer će oni tražiti nezavisnost", rekao je u Bakuu analitičar MKG Tabib Husejnov na okruglom stolu o Nagorno-Karabahu, otcepljenoj oblasti u Azerbejdžanu koju kontroliše susedna Jermenija.
Ipak, na Zapadu se nastavlja ubeđivanje zemalja koje se protive nezavisnosti Kosmeta, pa se očekuje da će to biti jedna od tema o kojoj će šefovi država razgovarati na marginama samita EU-Afrika u Lisabonu ovog vikenda.
Potom će u ponedeljak predstavnik Unije u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger obavestiti ministre članica EU o izveštaju koji je juče predat generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, a o Kosovu će se ponovo raspravljati na godišnjem samitu EU koji počinje 14. decembra. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband izjavio je juče novinarima da je važno da "evropske zemlje izbegnu podele koje su ih sprečile da brže reaguju na balkanske ratove početkom devedesetih godina", a u svom blogu (internet dnevniku) komentarisao je izjavu savetnika premijera Vojislava Koštunice Aleksandra Simića da je i rat pravno sredstvo za sprečavanje otcepljenja dela teritorije jedne suverene države. "Naslovi u današnjim novinama o 'ratu' između Srbije i sveže nezavisnog Kosova sigurno su iz sna trgli ljude koji su mislili da je krvoproliće iz devedesetih okončano. Međutim, komentari gospodina Simića ne samo da su krajnje neodgovorni, nego su i u neskladu sa razboritim i razumnim obećanjima kolega iz Vlade Srbije... da će izbeći vojni sukob i odreći se nasilja", piše Miliband i tvrdi da "niko ne može ozbiljno da veruje da je posredovanje propalo zbog nedostatka vremena". On objašnjava da je uz davanje nezavisnosti Kosmetu neophodno i Srbiji i širem regionu ponuditi "dublje angažovanje sa EU" i zaključuje: "Narednih nedelja i meseci neće biti moguće da se stoji po strani."
U izveštaju "trojke", tvrde diplomatski izvori, nema predloga za budućnost Kosmeta, već samo činjenica o tome šta je urađeno i kakav je ishod četvoromesečnih razgovora. Ruski predstavnik u "trojci" Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenko založio se prethodno za nastavak pregovora, dok su Išinger i američki izaslanik Frenk Vizner rekli da je status kvo neodrživ i da se odluka o statusu mora doneti što pre.
V. Radomirović
----------------------------------------------------------
"Trojka": Neuspeh pregovora za žaljenje
Njujork – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun primio je juče elektronskim putem izveštaj posredničke "trojke" Kontakt grupe o pregovorima Beograda i Prištine u kome se zaključuje da nijedna od strana nije bila voljna da odstupi od osnovnih pozicija kada je u pitanju budući status Kosmeta. "To je za žaljenje, jer je rešenje do koga bi se došlo u pregovorima bilo u najboljem interesu za obe strane", konstatuje se u izveštaju "trojke" posle četvoromesečnih pregovora Beograda i Prištine.
U izveštaju se ističe da je tokom pregovora razmotren širi spektar opcija kao što su puna nezavisnost Kosova i Metohije, nadgledana nezavisnost, podela, značajna autonomija, konfederalni aranžmani, kao i status "tihog dogovora da se ne slažu".
Tanjug
[objavljeno: ]
