Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažnjena vlast
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 12. novembra – Trijumf opozicije na ovonedeljnim parlamentarnim izborima manje je izraz poverenja građana u nju, a više posledica naraslog nepoverenja birača u postojeću vlast, potvrđuju i produbljene analize preokreta na političkoj sceni SAD. Birači su, dodaju poznavaoci, praktično izglasali sankcije rukovodećoj eliti, a njenim rivalima pružili šansu da, posle bespoštedne kritike, konačno javnosti predoče kakva poboljšanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i na koji način smeraju da unesu u život sugrađana i državne poslove.
Ishod izbora je više poraz vladajuće Republikanske stranke, nego pobeda opozicione Demokratske partije, konstatuje i nedeljnik "Njuzvik", na osnovu rezultata istraživanja javnog mnjenja. U njegovoj anketi, ubedljiva većina ispitanika je izjavila da su glavni motivi za glasove u prilog demoratama bili – nezadovoljstvo ovdašnjom strategijom na iračkom bojištu (85 odsto), ukupnim učinkom predsednika Džordža Buša (71 procenat), razočaranost republikanskim upravljanjem finansijama (67) i njihovim delovanjem u parlamentu u celini (63), dok je samo 27 procenata kazalo da su za opoziciju glasali prevashodno zato što su smatrali da ona ima bolje kandidate...
Sezona razočarenja
Navodi se, takođe, da se posle izbora Bušov rejting stropoštao na samo 31 odsto građanske podrške. A što je još gore po njega, kako ističe magazin, oko dve trećine anketiranih je ocenilo da se zemlja vodi u pogrešnom pravcu i da ne veruju da će u preostale dve godine pre odlaska s mesta šefa države on biti u stanju da nešto bitno popravi.
Ovo je sezona razočaranja i nazadovanja za predsednika Bušal, smatra AP. Iako njegovo ime i funkcija nisu bili na glasačkim listama, birači su nezadovoljstvo smernicama Bele kuće iskazali odbacivanjem kandidata njegove partije, jasno tražeći promenu politike, precizira agencija.
Bušu, sugeriše se, neće laknuti ni kad ode iz domaće, neugodne mu atmosfere. Jer, na predstojećim samitima Azijsko-pacifičke kooperacije u Vijetnamu, a potom i na samitu NATO u Letoniji, spoljni partneri će od njega, oslabljenog kod kuće, očekivati da pokaže spremnost za korigovanje svoje spoljne politike. On je već u defanzivi, smatra AP, pritisnut nagomilanim problemima, kakvi se vide na Bliskom istoku, u odnosima s nukleano ambicioznim Pjongjangom i Teheranom, pa i u "starteškom dvorištu" gde vlast učestalo preuzimaju "latinoamerički levičari"...
Irak, naravno, ostaje najveći izazov. Kako zbog haosa "na terenu", tako i zbog izbornog "ultimatuma" da Amerika bitno promeni pristup.
Korekciju kursa najavila je predložena smena na čelu Pentagona, gde mesto Donalda Ramsfelda treba da zauzme bivši šef CIA Robert Gejts, ali još nije izvesno u kom pravcu i kojim tempom bi išle strateške promene.
Saglasnosti o tome nema ni u administraciji, ni među nadirućim demokratama. "Birači su vas stavili na glavnu govornicu, pa sad očekuju da čuju šta imate da im kažete", poručuje demokratama njima sklon "Njujork tajms". List se ne slaže s nekim njihovim idejama o podeli Iraka na tri dela, kao ni s predlozima da povlačenje Amerikanaca bude brzo i ostavi tu zemlju u građanskom ratu. Uvodnik tog dnevnika predlaže da prvi potez bude "poslednji napor za stabilizaciju u Bagdadu, uz privremeno povećavanje i američkih i iračkih trupa na njegovim ulicama".
Za skiciranje mogućnog novog kursa u Iraku zadužena je specijalna dvopartijska studijska grupa, s kojom Buš treba da se sutra sastane. Od njenih predstavnika, među kojima je i Gejts, predsednik će, kako danas u uvodniku najavljuje "Vašington post", čuti i predlog da Vašington zatraži od Irana i Sirije, koje inače smatra svojim protivnicima na Bliskom istoku, da mu pomognu u rešavanju problema u susednom im Iraku (gde bi njihovo delovanje trebalo da bude po "bratskoj" liniji, Teherana sa šiitima a Damaska sa sunitima). Čuju se, dodaje prestonično glasilo, i predlozi da se organizuje mirovna konferencija poput dejtonske kojom je "okončan rat u Bosni".
"Podela odgovornosti"
Kao glavno ovde se, međutim, nameće pitanje da li će republikanska administracija i budući sastav parlamenta s demokratskom većinom moći da prevaziđu stranačke razlike i zajednički koncipiraju novi pristup Iraku, čija je dramatizacija i dovela do promene odnosa snaga u SAD. Neki misle da je republikancima čak dobrodošla predstojeća "podela odgovornosti" za izlaz iz ratnog ćorsokaka. Ali, šire se i zahtevi da demokrati, kad 3. januara stupe na vlast u parlamentu, pokrenu niz postupaka kojima bi istražili odgovornost sadašnjih funkcionera za neuspehe na tom bojištu, postupke prema zatvorenicima, osnivanje tajnih zatvora u inostranstvu, privilegije korporacija...
Iz svega što je trenutno u opticaju proizlazi da Amerika ulazi u strateški tranzicioni period traženja bar tri mira. U Iraku, među sopstvenim, vrlo zavađenim strankama, kao i između nacionalnih interesa i međunarodnog prava, povređenog posebno invazijom na Irak.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 13.11.2006.]
