Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazneni front
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 15. oktobra – Severna Koreja je već važila za najizolovaniju zemlju današnjice, a od juče je još izolovanija, odlukom Saveta bezbednosti UN da joj zavede stroge sankcije zbog njene nuklearne probe izvedene prošlog ponedeljka. Istim povodom su se ispostavile i dve globalne novosti: velike sile su pokazale da mogu da stvore zajednički front, u ovom slučaju kazneni, i da jedina supersila, SAD, ne može da nametne svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metod kao opšti za rešavanje rastućeg svetskog izazova.
Ovakve strateške dalekosežnosti pokušao je da ospori, kao gost na sednici SB, severnokorejski ambasador Pak Gil Jon optužbom da je osuđujuća rezolucija doneta na "način sličan gangsterskom", da bi "povećanje američkog pritiska" njegova zemlja doživela kao "objavu rata". Ali, čak i sile kojima Pjongjang veruje – Kina i Rusija – složile su se da ga treba "primereno" kazniti za kršenje međunarodnog prava kojim je zabranjeno širenje atomskog naoružanja. Stvari su, očigledno, poprilično "poodmakle", konstatuju analitičari, tako da su Peking i Moskva prvi put pristali da se Severnoj Koreji zavedu sankcije...
Zadatak za sve zemlje
Jednoglasno (15:0) usvajanje Rezolucije 1708 s kaznenim merama Pjongjangu pokazalo je još jednu značajnu novinu: da postoji bar začetak univerzalne volje da se nikome ne odobri da radi šta mu se prohte nauštrb globalne, pa i regionalne bezbednosti. Tako je Severnoj Koreji naloženo da obustavi nuklearne i probe balističkih raketa i odrekne se celokupnog tog nepodobnog arsenala, dok je Vašington bio prinuđen, posle primedbi Kine i Rusije da bi to samo pogoršalo već ionako napetu atmosferu, da odustane od zahteva da joj se pripreti neposrednom upotrebom sile.
Da li je to početak šireg multilateralizma i uvod u novu vrstu usaglašavanja velikih sila unutar U, za rešavanje regionalnih problema, uz poštovanje nesavršenog, ali važećeg međunarodnog prava – pitanje je na koje će stratezi tražiti odgovor narednih dana i meseci. U međuvremenu, po jučerašnjoj rezoluciji, sve zemlje dobile su novi zadatak – da u roku od 30 dana izveste novoproglašeni komitet, koji čine članice Saveta, o tome šta su preduzele za ostvarivanje proglašenih sankcija.
Rezolucijom se, naime, svim članicama UN zabranjuje da trguju nuklearnim i balističkim materijalom sa Severnom Korejom, kao i tenkovima, artiljerijom velikog kalibra, ratnim avionima i brodovima. Uz to se od njih zahteva da zamrznu spoljne severnokorejske fondove, sa izvesnim izuzecima, mahom za humanitarne potrebe, kao i da ne dozvole putovanja u inostranstvo ličnostima iz Pjongjanga povezanih s proskribovanim naoružavanjem. Prekršajem obaveza smatraće se i izvoz luksuzne robe toj zemlji, za šta Amerikanci tvrde da je mera protiv privatnih navika tamošnjeg lidera Kim Džong Ila.
Najdelikatniji je nalog za pretres "sumnjivih isporuka" Severnoj Koreji i iz nje. To, praktično, znači da počinje velika akcija širom planete – presretanje brodova i drugih transportera za koje se proceni da imaju pomenuti nedozvoljeni tovar.
Odmah po izglasavanju rezolucije, Kina je sebe izuzela od izvršavanja takve obaveze. Jer, kako je rekao njen ambasador Vang Gvangja, primena te mere bi mogla da izazove "konflikte sa ozbiljnim posledicama po ceo region". Pojedini analitičari slute da bi to moglo da se ispostavi kao "rupa u zidu sankcija", dok drugi procenjuju da Peking tako želi da održi otvorenim kanal za uticaj na Pjongjang.
Do juče usvojene rezolucije došlo se posle šestodnevnih pregovora, koje je ruski ambasador Vitalij Čurkin okarakterisao kao "napete", između pet stalnih članica Saveta. Iako nije predviđena vojna akcija, američki ambasador Džon Bolton tvrdi da je i "Amerika ostvarila ono glavno što je želela", a što se može prepoznati u pojačanim merama kontrole transporta kako bi se "onemogućilo nuklearno snabdevanje Irana i terorista".
Ovdašnji poznavaoci listom tvrde da su SAD ipak morale da se odreknu mere koju su smatrale najvažnijom – pretnje vojnom akcijom, da bi odobrovoljile Kinu i Rusiju za proglašenje sankcija, ovakvih kakve su usvojene.
Ustupci i potrebe
Današnji "Vašington post" u uvodniku zamera takvom aranžmanu, ocenjujući da on obuhvata i neizrečene "ustupke". Po njemu, to su: 1. uvažavanje činjenice da je "Kini više stalo da očuva Kimov režim, nego da ga razoruža", jer strepi da bi promena vlasti tamo mogla da je zaspe lavinom izbeglica, dok joj istovremeno on služi i kao "prepreka širenju uticaja SAD u regionu; i 2. da je prihvaćena igra s Moskvom da "svaki dobitak SAD na jednom polju mora da bude kompenziran" dobitkom Rusije na drugom polju, pa se kao primer navodi da je uoči izjašnjavanja o Severnoj Koreji Vašington pristao na rezoluciju kojom se "daje legitimitet prisustvu ruskih trupa u Gruziji"...
Očigledno je, međutim, da je Americi bilo stalo da na frontu prema Severnoj Koreji ne ostane bez podrške Moskve i Pekinga, bez čijeg učešća je teško zamisliti izlaz iz ćorsokaka na Dalekom istoku. Najbolji pristup nuklearnim problemima u Aziji (uz Pjongjang, tu je još i Teheran) za Ameriku podrazumeva saradnju s Kinom i Rusijom, konstatuje "Njujork tajms". Uz napomenu da se situacija posle pada Berlinskog zida sada prilično promenila i da je supersili potrebno znatno više partnera za rešavanje velikih međunarodnih problema, nego što ih je imala kad je krenula u po nju sve neugodniji rat u Iraku.
Ovako ili onako, čini se izvesnim – nova faza u odnosima među velikim silama. Ostaje da se još malo sačeka, kako bi se videlo da li se ona iscrpljuje u slučaju Severne Koreje, pozvane da se vrati pregovorima, ili najavljuje niz kompromisa o drugim važnim pitanjima.
-----------------------------------------------------------------------
Stolica, cipela...
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 15. oktobra – Kad je "odbacio" kaznenu rezoluciju izrečenu svojoj zemlji, severnokorejski ambasador je juče napustio sednicu Saveta bezbednosti UN. Pokazujući na praznu stolicu, američki ambasador je kritikovao taj čin i rekao da ga podseća na događaj kad je "Nikita Hruščov cipelom udario o sto Generalne skupštine" (već anegdotski potez bivšeg sovjetskog lidera, pre više od 40 godina, u okviru hladnoratovskog prepucavanja).
Ruski ambasador Vitalij Čurkin je posle ovakve opaske od predsedavajućeg Japanca Kenza Ošime zatražio intervenciju. "Iskoristite Vaš uticaj", rekao mu je, i "obeshrabrite ovakva neumesna poređenja".
---------------------------------------------------------
Drugo nuklearno doba
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 15.oktobra – Severna Koreja se nedavnom podzemnom probom kategorisala kao deveta atomska sila, a stručnjaci upozoravaju da bi trka u nuklearnom naoružavanju mogla da poprimi još znatno šire razmere. Više od 40 zemalja raspolaže tehničkom veštinom, a neke od njih i potrebnim materijalom za pravljenje atomske bombe, ukazuje danas "Njujork tajms", pozivajući se na procene međunarodnih eksperata.
Raste rizik, upozorava se u studiji tog lista, od ulaska u "drugo nuklearno doba", u kojem bi mnoge države mogle da prestanu da se uzdržavaju od pravljenja atomskog oružja"...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 16.10.2006.]
