Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kavkaska demokratija
"Demokratija je (5. januara) u Gruziji načinila trijumfalan korak", izjavio je u nedelju pred novinarima američki kongresmen Elsi Hejstings, komentarišući tek okončane vanredne predsedničke izbore u bivšoj sovjetskoj republici na severnom Kavkazu. Hejstings, koji je u Gruziji boravio kao koordinator posmatračke misije OEBS-a nije se zaustavio na citiranim pohvalama: "Glasanje sam doživeo kao jasan izraz slobodne volje gruzijskog naroda. Ali budućnost nosi nepredvidive izazove. Pred liderima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i sledbenicima ove velike zemlje još je mnogo puteva i mostova koje treba preći u potrazi za demokratijom. Posebno smo zadovoljni što možemo da istaknemo mirnu i tihu atmosferu tokom dana glasanja", bio je rečit kongresmen.
Pitanje koje se nameće samo po sebi jeste - o čemu je uopšte govorio Hejstings.
Pogotovo ako se zna da je do vanrednih predsedničkih izbora došlo posle neviđenog prebijanja pristalica gruzijske opozicije od strane policije, koju je na trgove Tbilisija poslao upravo "demokrata" Sakašvili, a čega je svet bio svedok koliko pre mesec dana. Da li se pod "slobodom izbora" podrazumeva zatvaranje jedine relevantne opozicione televizijske stanice, činjenica da u izboru predsednika nisu učestvovali ni žitelji Abhazije ni žitelji Južne Osetije, dve otcepljene republike, ili to što su pojedini predsednički kandidati tok izbora mogli da prate tek putem televizije i isključivo iz inostranstva?
Prema onome što su izjavili članovi Centralne izborne komisije, aktuelni šef gruzijske države je osvojio 52,1 odsto glasova čime je, praktično, izbegnuta mogućnost ulaska u drugi izborni krug. Drugo mesto, sa 25 odsto glasačkih listića, pripalo je njegovom najjačem konkurentu Levanu Gačečiladzeu, dok su se kontroverzni biznismen Badri Patarkacišvili i Šalva Natelašvili zaustavili ispod sedam procenata. Ostali nisu osvojili ni toliko.
Ne treba ni sumnjati da su izbori u Gruziji bili ne samo pokušaj tamošnjeg življa da dobije vlast kakvu zaslužuju, nego i još jedan u nizu obračuna između Rusije, sa jedne, i SAD i EU, sa druge strane. Ova bitka svakako nije spadala u red odlučujućih, više se radilo o strateškom razmeštanju figura za neki predstojeći značajniji okršaj u koji će svakako biti uključeni i neki drugi evropski prostori poput južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, Pridnjestrovlja, već pomenutih Južne Osetije i Abhazije... Vašington i Brisel su, naravno, automatski, i na sva usta, nahvalili demokratski proces u Sakašvilijevoj državi, Moskva je sa svoje strane saopštila da je izborna kampanja "bila obeležena širokom zloupotrebom administrativnog aparata, neskrivenim pritiscima na opozicione kandidate, žestokim ograničenjima pristupa opozicionih kandidata finansijskim i medijskim resursima".
Prema procenama posmatrača, Mihail Sakašvili je prilično rizikovao odlukom da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Drugi, opet, smatraju da je ovo bio poslednji trenutak da obezbedi opstanak u vlasti, pošto mu se ugled među Gruzijcima munjevito urušava. Kako god bilo, teško je poverovati da će pad predsednikove popularnosti posle subotnjeg glasanja biti zaustavljen ili usporen. Jer opozicija je već podnela masu žalbi na izborni proces i prebrojavanje glasova, najavila sudske tužbe i još žešće proteste, odmah posle Božića. A već za neki mesec uslediće i glasanje za novi parlament.
Problem je, međutim, u tome što ni posle predsedničkih izbora pred Gruzijom i njenim narodom ne stoji nikakva bolja perspektiva. I dalje će ispod praga siromaštva živeti više od polovine stanovništva. Abhazija i Južna Osetija će i dalje biti van jurisdikcije Tbilisija, bez ikakve naznake da bi takvo stanje moglo da se promeni u dogledno vreme. Gruzija će i dalje stajati pred vratima Evropske unije bez imalo šanse da pređe prag porodice kojoj, istini za volju, sama malo šta ima da ponudi. Čak bi i eventualni ulazak u NATO značio automatski raspad države i definitivno odvajanje pobunjenih republika.
Drugim rečima, Gruziji je potrebna velika i mudra promena koja neće biti rezultat volje velikih država iz neposrednog okruženja ili sa drugog kraja sveta, nego promišljanja samih Gruzijaca. Demokratija se ne osvaja rečima nego delima, i to sopstvenim, a ne tuđim, uglavnom uvijenim u pozamašne sume novca. Sakašvili definitivno nije ličnost koja tu promenu može da donese, pitanje je da li i opozicija za to ima pravog čoveka. A pritisci spolja su žestoki.
Da demokratija za Gruziju ipak nije sasvim izgubljena stvar, svedoči činjenica da je Mihail Sakašvili u subotu na jedvite jade uspeo da obezbedi više od 50 odsto glasova svojih zemljaka. Setimo se, pre samo tri godine, kada je okićen ružičastim šalom i finansijski debelo potpomognut od strane američkog biznismena Džordža Sorosa svrgavao svog prethodnika Eduarda Ševardnadzea, poverenje mu je iskazalo čak 97 odsto Gruzijaca!
[objavljeno: ]
