Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kauboji među kariokama
Farmere iz Amerike zahvatila je zlatna groznica za zemljom u Brazilu gde su prostranstva ogromna i žetve berićetne
Nekada su najsmeliji krčili zemlju na Divljem zapadu, a danas njihovi potomci odlaze da omeđaju brazilska prostranstva, zaseju ga sojom, pamukom, sočnim voćkama, šećernom trskom ili kafom, i obrnu veći profit nego što im pruža farma u zasićenoj obećanoj Americi.
Samo najsrčaniji pošli su u ovaj pohod, gde ih čeka mnogo nepoznanica . Indijanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više nisu problem, ali se štošta dešava u latinoameričkom gigantu na šta američki farmeri nisu svikli. Domaći veleposednici američke "pionire" smatraju lakovernim razmetljivcima. Preplaćuju lokalnu radnu snagu, a ne umeju da prepoznaju mangupa u svojim redovima.
Hacijenda Kanzas
Dvometraš i stokilaš tridesetogodišnji Jenki Brajan Vilot, magistar agronomije iz Misurija, o kome kao o pioniru u "osvajanju Brazila" piše "Los Anđeles tajms" rešio je da ne poklekne pred brazilskim piranama. Iako je svoju farmu, koja se proteže dalje od horizonta u brazilskoj državi Baiji , nazvao "Kanzas" svakog dana iznova se uverava da Brazil nije Amerika. Kad je sa celom kasom za nadnice pobegao njegov računovođa, on je rešio da svoje nadničare ipak isplati. Ali kad se pojavio sa vrećom dolara ispostavilo se da se red onih koji čekaju na "Jenki platu" višestruko produžio. Bile su tu i lokalne skitnice, i trudne žene, i poneki urođenik... Morao je da ih na licu mesta "istestira". Oni koji su tačno odgovorili na pitanje: "kakva su boje zidovi u kući farmera" ili "čime su posejani pojedini delovi hacijende Kanzas" dobili su platu. Ostali su diskvalifikovani.
Nekoliko stotina američkih farmera zahvaćeno novom zlatnom groznicom pošlo je u osvajanje Brazila kao što su nekada Evropljani naseljavali Ameriku. Ili bar tako to opisuje "Los Anđeles tajms", prenebregavajući činjenicu da je Brazil odavno osvojen i naseljen. Hektar zemlje na američkom srednjem zapadu prodaje se za dvadeset hiljada dolara, a retko se uopšte nudi na prodaju. U Brazilu se isto parče može dobiti za tri hiljade dolara, a klima omogućava dve i tri žetve godišnje.
Oko dvadeset miliona hektara neobrađenih ledina u Brazilu pretvoreno je u poslednja četvrt veka u poljoprivredna imanja, pa je on postao najbrže rastuća agronomska sila sveta. Još od vremena kada su prvi plugovi zaorali američku preriju, nije svet dobio toliko obradive površine koliko je stvoreno u zemlji karioka. Raspoloživoj neobrađenoj zemlji u Brazilu još uvek se ne naziru horizonti. Južnoamerički gigant danas je najveći proizvođač kafe, tropskog voća, alkohola od šećerne trske i šećera, a sa sto sedamdeset miliona grla stoke poseduje i najmnogobrojnije komercijalno stado na planeti. Piletina iz Brazila jede se širom Zemljine kugle, a na ceni su isto tako i jagnjetina i govedina.
Gde je profit tu su i moderni američki kauboji koji su u južnoamerička prostranstva odaslali svoje investitore ili su se lično zaputili da na tropskom tlu osnuju svoje farme.
Suviše optimizma
Ipak, Jenki-hacijendisti upozoravaju da ni u Brazilu ne cvetaju svi cvetovi, onako kako su očekivali. Jaka domaća valuta umanjila je izvozne mogućnosti, birokratija, domaće oporezivanje, poskupljenje nafte i pad cena soje i kafe umanjile su profit američkoj imigraciji. Na hacijende Jenkija naleću svakojaki južnoamerički lupeži, skitnice i vucibatine.
Ljudi iz Amerike pohrlili su da kupuju zemlju u Brazilu sa preteranim optimizmom. Nema brzometnog zgrtanja novca, kako su očekivali, kaže Pet Vesthof, profesor poljoprivrede na Univerzitetu u Misuriju koji izučava ovo latinoameričko poljoprivredno čudo.
Suočeni sa nepremostivim preprekama (jezik, kultura, običaji) neki Amerikanci su se vratili bez novca u Ameriku. Neki, kao Brajan Vilot, odlučili su da budu strpljiviji. Veruju da će se njihov poduhvat višestruko isplatiti. I dok mu roditelji poručuju da se vrati kući i skrasi se na njihovoj porodičnoj farmi u Kanzasu od pedesetak hektara, Brajan Vilot odoleva teškoćama i povećava svoje imanje dok je još zemlja u Brazilu bagatelna. Upravo je sa svojim partnerima otkupio još četiristo hektara zemlje. Sezona sejanje soje je u jeku, a uskoro će i setva pamuka. Razmišlja da posadi i eukaliptuse i šećernu trsku. Ceo svoj život prevrnuo je da bi osnovao farmu u Brazilu. Ne može sada da se vrati u Ameriku praznih ruku. Brazil je za odvažne ljude, koji su spremni da se upuste u koštac i sa piranama i sa deng groznicom i da krče sebi novi život. A nadaju se da će i to biti obećana zemlja, kao što je to nekad bila Amerika.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 03.12.2006.]
