Izvor: Blic, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katastrofa ne ide bez najave
Katastrofa ne ide bez najave
Najveći supervulkan na planeti, koji se nalazi ispod Nacionalnog parka Jeloustoun u SAD, mogao bi da proradi svakog časa. Međutim, to ne znači da bi momentalno došlo do katastrofe jer seizmološke aktivnosti jednog vulkana, pre nego što dođe do erupcije, mogu da potraju i po nekoliko godina.
Njegova aktivnost je do sada bila redovna na svakih 600.000 godina, a poslednju erupciju imao je pre 640.000 godina. Američki vulkanolozi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << velikom pažnjom prate pokretanje lave ispod nacionalnog parka. Utvrđeno je da 'uspavani džin diše', jer se tlo u nekim delovima parka tokom poslednjeg veka podiglo za čak 17 centimetara. Da li je u pitanju obično pomeranje lave iz jednog u drugi deo rezervoara ili je u pitanju nešto drugo, naučnici nemaju odgovor i sležu ramenima. Ali u jedno su sigurni. Erupcija u Jeloustounu uništila bi veliki deo Amerike, ekonomija bi doživela kolaps, poginulo bi najmanje 100.000 ljudi i svet više ne bi bio isti. Do jedne takve erupcije vulkana koji se nalazi ispod Nacionalnog parka Jeloustoun svakako će doći, kada ne zna se, ali biće to erupcija katastrofalnih razmera.
Direktor Seizmološkog zavoda Srbije Slavica Radovanović kaže za 'Blic' da je malo verovatno da dođe do katastrofalnih posledica u slučaju erupcije supervulkana u Jeloustounu:
'Amerika je država gde su najgušće raspoređene seizmološke stanice i ima veoma razvijenu vulkanologiju. Sigurno da bi na vreme bili uočeni znaci o najavi takve erupcije i došlo bi do evakuacije stanovništva. Neće svi mirno sedeti i čekati da nastradaju'.
Prema rečima Radovanovićeve, pre katastrofalnog zemljotresa u Aziji koji je bio jačine devet stepeni Rihtera bilo je čak tri potresa većih od osam stepeni, kao svojevrsna najava dolaska velikog udara i velike seizmološke aktivnosti:
'Foršokovi i manji zemljotresi manje jačine su dobar pokazatelj za predviđanje zemljotresa. Ne mogu da prihvatim da bi tako razorna erupcija došla odjednom. Za poslednje 4.000 godina nije bilo tako velikih katastrofa. Volela bih da sam videla negde prognozu američkih naučnika da, recimo, postoji 70 odsto šanse da dođe do erupcije, međutim sigurna sam da je ta verovatnoća mnogo manja od deset odsto. Amerikanci su 1995. godine predvideli razoran zemljotres u Izmiru u Turskoj, četiri godine pre nego što se on dogodio', kaže ona.
Koliko je situacija ozbiljna i ništa se ne prepušta slučaju govori i podatak da su naučnici posle zemljotresa na Aljasci 2002. godine, koji je bio jačine 7,9 stepeni Rihterove skale, u Jeloustounu, udaljenom više od 2.500 kilometara, utvrdili promene u periodama aktivnosti gejzira. Na teritoriji Jeloustouna nalazi se više od 10.000 gejzira, a posle zemljotresa na Aljasci njihova aktivnost je povećana, baš kao i visina temperature na njihovim izvorima.
'Bili smo zatečeni promenama u hidrotermalnom sistemu. Pojavilo se još desetak novih gejzira, a u starim je temperatura vode naglo porasla', kaže seizmolog Robert B. Smit.
Dnevnik 'Ajdaho obzerver' prenosi da je među seizmolozima i vulkanolozima u SAD vladala prava panika u julu 2003. godine. Naime tada je zatvoren celokupan basen gejzira Noris zbog naglog rasta temperature površine tla, koja je porasla za čak 200 stepeni Farenhajta (93,3 stepena Celzijusa).
'Nismo imali drugog izbora nego da zatvorimo čitavu oblast površine veće od 30 kilometara kvadratnih. Sve je u tom regionu umiralo, drveće, trava, cveće i žbunje. Životinje su bukvalno emigrirale u druge delove. Mislili smo da se bliži najgore', rekao je jedan neimenovani vulkanolog. Jula prošle godine primećena je velika izbočina na dnu jezera Jeloustoun. Ona je narasla na više od 30 metara, a temperatura vode je porasla na 40 stepeni Celzijusa. To je bio šok za živi svet u planinskom jezeru sa hladnom vodom i došlo je do velikog pomora ribe. A. Petrović
