Izvor: Politika, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kastro uznemirio Amerikance
Beleške iz bolničke postelje kubanskog lidera podstakle američke medije da stupe u direktni kontakt sa zvaničnicima u Havani
Veze između Havane i Vašingtona, već decenijama u samrtničkom ropcu, oživele su na neuobičajen način, preko obolelog lidera izolovanog ostrva Fidela Kastra. Iz bolničkog kreveta Kastro je uspeo da uznemiri Amerikance novim "otkrićima" iz njihove bliže istorije. Esej u kome optužuje Vašington da je na Pentagon jedanaestog septembra ispaljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << raketa, a da je u podrume njujorških kula bliznakinja tih dana uneseno na stotine tona zlatnih poluga, objavljen je u broju od srede u "Granmi", zvaničnom listu Komunističke partije Kube.
Druga tema takođe je inspirisana istorijskim događajima u susedstvu. Kastro tvrdi da su kubanski obaveštajci spasli život Ronaldu Reganu u oktobru 1984. godine kada je tadašnji predsednik SAD bio u poseti Šarlotu, gradiću u Severnoj Karolini. Kubanski bezbednjak koji je tada radio u misiji u UN dojavio je tadašnjem šefu bezbednosti u američkoj misiji kako jedna grupa ekstremnih desničara planira da ubije Regana. "Informacija je bila potpuna: imena zaverenika, dan, tačno vreme i mesto gde će se atentat dogoditi, vrsta oružja koju će teroristi upotrebiti i gde ga čuvaju. Povrh svega toga - piše Kastro u najsvežijim beleškama, koje redovno objavljuje "Granma", a prenosi državna televizija - američkim službama obelodanjeni su mesto gde su se teroristi sastajali i kratak sadržaj tih sastanaka.
FBI uhapsio je nekoliko ljudi u Severnoj Karolini, kako dodaje oboleli lider izolovanog ostrva, a Robert Maler, tadašnji šef bezbednjaka u američkoj misiji pri UN, pozvao je svog kubanskog kolegu na ručak i zahvalio mu se na pomoći.
Razlike između "imperije" koja je, kako tvrdi autor, planirala na desetine atentata - kako bi ga lišila života - i altruističke revolucije koja "spasava život" predsedniku zemlje čija je administracija izrazito neprijateljska prema Kubi - očigledne su.
Prošlo je samo nekoliko sati između objavljivanja Kastrovog eseja u Havani, u koju Amerikanci zbog sankcija ne bi smeli fizički ni da kroče, i provere podataka koji su odande odaslati u etar.
Regan je zaista posetio Šarlot osmog oktobra 1984, u okviru kampanje za reizbor, ali se u arhivama Reganove predsedničke biblioteke i muzeja u Simi Veliju, u Kaliforniji, ne može naći nijedan podatak o planiranom atentatu u Severnoj Karolini. Citira se i Dejvid Flaerti, predsednik republikanaca za Severnu Karolinu u to vreme, koji "nije čuo da se predsedniku sprema atentat".
Volf Blicer sa Si-En-Ena je u "ekskluzivnoj emisiji" stupio u živu vezu sa Rikardom Alarkonom, predsednikom parlamenta, koji je sa Kube odgovarao na pitanja o Kastrovoj najnovijoj zabelešci. Blicera je više zanimalo da mu se iz Havane zvanično objasne stavovi o terorističkom napadu 11. septembra nego priča o kubanskom spasavanju Ronalda Regana.
Dok je Alarkon pokušavao da objasni kako i sami Amerikanci danas ispituju neobjašnjene detalje napada na Pentagon i kule bliznakinje, Blicer ga je prekidao tvrdnjom da su "ostaci aviona pronađeni, i o tome je izveštavano naširoko", i da je čak utvrđen DNK stradalih putnika na letu 77 u avionu koji se skršio na zgradu američkog ministarstva odbrane. "Ali to podstiče pitanja, da li je Fidel Kastro izgubio kontakt sa stvarnošću", dodao je Volf Blicer, tražeći od kubanskog funkcionera da oda "državnu tajnu" i kaže za američku javnost da li je vođa revolucije zaista na samrti, kako tvrde izvori antikastrovske imigracije sa Majamija.
"Možete li sa sigurnošću da potvrdite da je on još živ", pitao je Amerikanac.
Alarkon: "Po mojim informacijama, on je sasvim dobro. Ja nisam lekar, ali, kako ja shvatam, proces oporavka odvija se na uobičajen način..."
Blicer: "Pa, dajte onda da ga vidimo?"
Alarkon: "Pa, mislim da su to privatne stvari. Da li da vas slikaju ili da se pojavite pred kamerama dok se oporavljate ili ne..."
U međuvremenu i drugi kubanski funkcioneri demantovali su glasine da je Fidel Kastro, koji se nije pojavio u javnosti već trinaest meseci, na samrtnoj postelji. Ne bi mogao da piše takve lucidne analize da je u tako teškom stanju, rekao je jedan od kubanskih zvaničnika. Kubanci iz Majamija prerano su ga sahranili, kao i stotinak puta do sada.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 14.09.2007.]
