Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kastro i njegovo šestoro dece
Zašto diktatorski nastrojeni vladari imaju mnogo dece – pitanje je kojim se bavila naučna studija koja je dala zanimljiva objašnjenja tog fenomena
Specijalno za „Politiku"
Sada već bivši dugogodišnji doajen među svetskim diktatorima, šef kubanske revolucije Fidel Kastro je posejao seme revolucije u Latinskoj Americi, ali je bio dosta uspešan i sa semenom ljudske vrste – prema zvaničnim statistikama ima šestoro dece (svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su sinovi, da su živi i zdravi, najstariji se zove Fidel, odnosno Fidelito, svima ostalima, od druge žene, imena počinju na A). Ovim povodom nauka je već zaključila da veliki broj dece među diktatorima i autokratima nije izuzetak, naprotiv, pre bi se reklo da je pravilo...
U ekonomskoj studiji pod naslovom „Zašto nedemokratske vođe imaju više dece?” tim fenomenom se bave dva američka istraživača – Dastin Beket i Gregori D. Hes (prvi je član Saveta guvernera FED, tj. američke centralne banke). Sakupili su i izučili podatke iz čak 221 zemlje sveta. Proizašlo je da nedemokratski lideri imaju u proseku 1,5 do 2,5 deteta više nego lideri u demokratski biranim garniturama. Pri tome prosečno na jednog lidera dolazi 3,4 dece, od toga 1,8 sinova. Uzimano je u obzir i da li su u pitanju monarhije.
Poznato je da od vrste političkog režima dosta zavisi ekonomska snaga i razvoj zemlje. Za političke lidere je zato po definiciji važno „preživeti” – ostati na funkciji, odnosno održati onaj režim u kome su oni lideri. U demokratskim zemljama čelni političari se smenjuje u kratkim, redovnim, zakonom ograničenim intervalima, tako da je u poslednjih 200 godina prosečno doba na funkciji iznosilo nešto manje od šest godina.
Nasuprot tome, autokratski vladari su na funkciji bili u proseku 21 godinu. Deca u takvom slučaju, prema zaključke ove studije, dobijaju na značaju kao nekakav transmisioni mehanizam koji omogućava predaju moći sukcesoru koji je sa autokratom povezan onom najizrazitijom vezom – krvnom.
Što više dece ima diktator odnosno autokrata, tim više se snižava očekivani rizik neuspeha pri predavanju žezla moći nasledniku. Uspeh u generacijskom osveženju omogućava vladajućoj dinastiji ili porodici da dobije „rentu u vladanju” – ekonomske i druge koristi iz svog visokog položaja. Porodično poverenje i briga mogu poboljšati ugled nedemokratskih vladalaca, iako je to, može se reći, njihova prirodnija crta. Jer, veliki broj dece koju imaju nije izraz nekakvog altruizma, više je plod ekonomske kalkulacije – renta iz vladanja je mnogo viša od troškova rađanja i podizanja brojnog potomstva.
Egocentrični i egoistični diktatori decu vide kao sredstvo za održanje „svoje krvi” na vlasti i u moći onda kada oni sami to više ne budu mogli. Što više dece, to je veća renta iz vladanja koju vladalac i u budućnosti „cedi” iz stanovništva.
Milan Lazarević
[objavljeno: 25/02/2008]
