Izvor: Politika, 20.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasparov ljut na SAD
Ruska opozicija odlučila da stvori novu političku organizaciju pod nazivom Nacionalna skupština
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 20.marta –Posle beskonačnih međusobnih rasprava i podela, posle raspada Komiteta 2008, Ujedinjenog građanskog fronta, Sveruskog građanskog kongresa i koalicije Druga Rusija, ruska opozicija odlučila je da stvori novu političku organizaciju sa zvučnim nazivom Nacionalna skupština.
Gari Kasparov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Eduard Limonov objavili su danas da su se takozvani marševi nesaglasnih pokazali neproduktivnim i da će nova organizacija svoje prvo zasedanje organizovati krajem aprila, pred samu inauguraciju novog predsednika Rusije.
„Smatramo da je u uslovima kada su u zemlji faktički likvidirane sve postojeće političke institucije neophodno stvaranje mesta na kome se može ne samo diskutovati nego i formirati politički dnevni red zemlje”, izjavio je Kasparov, ponovivši takoreći od reči do reči tekst koji je izgovarao i pri osnivanju Komiteta 2008 i koalicije Druga Rusija.
Eduard Limonov, lider Nacionalboljševičke partije, koja u stvarnosti takoreći i ne postoji (čini je nekoliko desetina mladih ekstremista koje Limonov povremeno gura u sukobe sa policijom kako bi dokazao nedemokratičnost vlasti), objavio je da je Nacionalna skupština – pokušaj da se stvori ruski prototip parlamenta gde bismo „mi mogli da razgovaramo i rešavamo naše probleme”. U svom ekstravagantnom stilu, Limonov je uzviknuo: „Kažu da kod nas nema opozicije, ali ona postoji! Ta opozicija je nedovoljno odlučna, ali mi smo odlučni, i ako nas ne zaustave ni zatvori ni meci, uspećemo."
Lider organizacije „Za ljudska prava” Lav Ponomarjov je izjavio da će u skoroj budućnosti biti stvoreni stalni organi skupštine, komiteti slični onima koji funkcionišu u pravim parlamentima.
Očekuje se da u Nacionalnu skupštinu uđu oni opozicioni lideri čije partije na parlamentarnim izborima nisu uspele da pređu cenzus, a na predsedničkim nisu ni učestvovali. Reč je pre svega o Borisu Njemcovu i Maksimu Rezniku kojima je to jedina šansa da ostanu na političkoj sceni. Organizatori veruju da će na prvom zasedanju uspeti da okupe 500–-600 ljudi. I to je ukupan broj onih za koje se misli da žele s njima da menjaju politički sistem Rusije.
Ruska opozicija počela je da se ujedinjuje pod dirigentskom palicom šahiste Garija Kasparova 2004. godine, kad je počela da se priprema za izbore 2008. Njihova prva organizacija nosila je naziv Komitet 2008, ali nije izdržala do te izborne godine – trajala je samo nešto više od godinu dana. Posle Komiteta pojavio se Sveruski građanski kongres, sa istim učesnicima, partijama dijametralno suprotnih političkih stavova, što najbolje ilustruju nacionalistička partija Limonova i partija građanske orijentacije Kasparova, sa osnivačkom parolom „Učiniti sve da u skoroj budućnosti bude smenjena vlast u zemlji”. A kad je i njega početkom ove godine nestalo, došla je ideja o prototipu parlamenta u kome bi učestvovale sve opozicione partije Rusije – izuzev lidera Jabloka Grigorija Javlinskog kome opozicionari nikako ne mogu da oproste nedavni susret sa Putinom u Kremlju i ne žele da ga vide u svojim redovima. Organizatori ne žele u svojim redovima ni najveću opozicionu partiju – komuniste Genadija Zjuganova. Limonov je upravo borbu protiv komunista nazvao jednim od glavnih ciljeva nove organizacije koja će, kako tvrdi, uspeti smo „ako budemo spremni da umremo ovde i sada”.
Zanimljivo je da je Gari Kasparov ovog puta ljut i na SAD – na nedavnom doručku koji je američka ambasada organizovala za lidere opozicije da bi se sreli sa Kondolizom Rajs, Kasparov se nije pojavio. Kasnije je novinarima objasnio da mu to nije bilo naročito zanimljivo: „Doručak, kao doručak – kajgana. A Amerika ionako dobro zna kakvo je stanje u Rusiji i nema nameru da bilo šta preduzme.” Šta bi trebalo da preduzme, nije rekao.
Nacionalnoj skupštini se neće pridružiti ni najstariji ruski opozicionar, predsednica moskovske Helsinške grupe Ljudmila Aleksejevna. Prema njenom mišljenju, političke snage koje u tome učestvuju imaju za cilj, pre svega, borbu za sopstvena politička prava, a ne za prava ruskih građana:
„Mi smo i napustili Sveruski građanski kongres zato što tamo ima mnogo ljudi koji mogu samo da pričaju, a zapravo ništa ne preduzimaju. A od Druge Rusije smo imali samo glavobolje i nikakve koristi”, zaključila je Aleksejeva.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 21/03/2008.]
