Izvor: Politika, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasetnim bombama na civile
Vojna komanda u Tel Avivu tvrdi da je upotreba kasetnih bombi u ratnim operacijama legitimna – ako ne stradaju civili Američki ogranak nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč, optužio je izraelsku armiju da krši pravila ratovanja – koristeći kasetne bombe, između ostalog, u napadima na civilna naselja.
Kasetne bombe, takozvani klasteri (engleski: Cluster) sastoje se od kontejnera nosača u obliku bombe, koji u sebi sadrži mnoštvo manjih eksplozivnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delova. Prilikom pada, kontejneri se otvaraju iznad cilja, oslobađajući takozvane "bomblete" ili "submuniciju", u vazduhu se formiraju pokrivači sličnog dejstva nekadašnjih "tepih-bombi". Pet do deset odsto smrtonosnog naboja, međutim, ne eksplodira pri padu, ostaje godinama neotkriveno i predstavlja stalnu opasnost po slučajne prolaznike.
U obraćanju predstavnicima medija, direktor pomenutih zaštitara iz SAD Kenet Rot je saopštio da njegova organizacija raspolaže brojnim dokazima da je izraelska armija u više navrata, iz vazduha, i iz dalekometnih cevi kopnene artiljerije, ispaljivala kasetne bombe na mesta gde žive civili. "Prošle srede, primera radi, osuta je paljba kasetnim bombama na libansko pogranično mesto Blida, gde je usmrćena desetina, povređeno još toliko civila", rekao je Rot, izražavajući sumnju da je pomenuto naselje jedno od mnogih koja dele istu ili sličnu sudbinu. Na takav zaključak, uostalom, navode fotografije sa položaja izraelskih topovskih baterija. Na njima se raspoznaju sanduci sa napisima "Cluster" – krcati kasetnim bombama.
Iako je vojna komanda u Tel Avivu u međuvremenu najavila spremnost da pokrene istragu o detaljima pomenutih, kritikovanih bombardovanja, u načelu se ogradila od zabrane daljeg dejstvovanja "municijom nekontrolisanog (nepreciznog) dejstva". Pozivajući se na odredbe internacionalnog prava ratovanja, Tel Aviv je saopštio da je upotreba kasetnih bombi legitimna – ako pri tom ne stradaju civili. Direktor Rot, međutim, nije prihvatio ovakvo tumačenje. Posebno se osvrnuo na iskustva iz iračkih ratova i bombardovanja Srbije 1999. godine: "Saznanja kojima raspolažemo u vezi sa upotrebom kasetnih bombi bačenih na šira područja Kosmeta, primera radi, upućuju na dijametralno suprotna iskustva... Nažalost, sav jad koji je bukvalno raspršen po zonama bombardovanja nije doprineo odgovarajućoj pouci. Nije pomoglo ni iskustvo da ostaci kasetnih bombi koji nisu eksplodirali ostaju godinama neotkriveni, sve dok ne eksplodiraju pored nekog nevinog prolaznika."
M. Kazimirović
[objavljeno: 26.07.2006.]
