Izvor: Deutsche Welle, 02.Mar.2019, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karneval od milijardu evra
U ponedeljak će na ulicama Kelna biti oko milion ljudi – to je vrhunac karnevala, a Keln je njegov epicentar. Svi oni koji zarađuju od ove zgode trljaju ruke. Karneval na zapadu Nemačke donosi obrt od oko milijardu evra.
U Porajnju na zapadu Nemačke je u toku vrhunac tradicionalnog karnevala. Počelo je u Ženski četvrtak, tačno u 11 sati i 11 minuta, a velike karnevalske povorke preplaviće Keln, Diseldorf, Bon, Majnc i druge gradove na Ružičasti ponedeljak (4. mart). >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Kraj je zatim u Pepeljastu sredu, kada se na ulicama još vide samo ostaci karnevala: smeće, krhotine staklenih flaša i povraćka koju su ostavili pripiti maskirani karnevalisti.
Međutim, od kada do kada karneval zvanično traje odlučio je sada kelnski Sud za rad. Povod za ovu odluku je bila tužba jedne konobarice: ona je tražila da joj poslodavac u preporuci jasno napiše da je radila u „karnevalskom periodu“ – jer snabdevati ljude pićem tokom Karnevala nije mala stvar i zvuči kao dobra preporuka za sledećeg poslodavca.
No poslodavac je odbio, tvrdeći da je ona radila u petak i subotu, a da su karnevalski dani samo Ženski četvrtak, te onda Ružičasti ponedeljak i Pepeljasta sreda. Sud je ipak konobarici dao za pravo. Možda su samo pobrojana tri dana „karnevalski dani“, ali i vikend između njih spada u „karnevalski period“. Dakle karneval u Kelnu traje od četvrtka do srede – tačno 132 sata i 49 minuta.
Konkurencija sve veća
U karnevalskoj sedmici se napravi promet koji je odavno prekoračio granicu od milijardu evra. To jasno prikazuju brojke iz Diseldorfa. Tamo je Komitet za karneval prošle sedmice objavio da u tradicionalnoj karnevalskoj paradi u ovom gradu učestvuje oko 8.700 karnevalista sa 124 vozila i 24 muzičke grupe. Očekuje se da će tu paradu pratiti više stotina hiljada ljudi. A te brojke nisu ni blizu onih u Kelnu, gde je epicentar proslave.
Na njemačkoj televiziji RTL2 prikazuje se serija „Gajsenovi“ u kojoj jedan bračni par milionera pokazuje kako stvari mogu krenuti loše ako ne znate gde sa svojim novcem. Novinska agencija dpa je saznala kakve veze to ima sa karnevalom. Osim činjenice da televizijski milioneri izgledaju kao da su stalno maskirani, ovaj par novac zarađuje karnevalom.
Novinari ove novinske agencije su, naime, posetili rođaka televizijske zvezde: Herberta Gajsa, vlasnika prodavnice karnevalskih kostima „Dajters“ koja ima brojne poslovnice. Herbert Gajs ne izgleda kao da je maskiran. „Ne ide da se dolazi u kancelariju u kostimu“, kaže on. Herbert nosi kravatu, a kosa mu je uredno počešljana.
U „Dajtersu“ možete da odaberete kostim pirata, princeze, klovna, kauboja ili nečeg potpuno drugačijeg. Prema sopstvenoj reklami, „Dajters“ je „najveća karnevalska robna kuća na svetu“. Do sada, kompanija ima 26 poslovnica širom Nemačke, takođe i u gradovima gde karneval nije baš u centru pažnje, kao što su Berlin, Štutgart ili Frankfurt. Uostalom, i „Berlinci su sada malo naučili kako se slavi karneval“, kaže Gajs.
Ova porodična kompanija osnovana još 1921. godine je u karnevalskoj sezoni 2017/18 ostvarila zaradu od iznosu od 30 miliona evra. Pet godina pre toga je prodaja iznosila 13 miliona evra. Kompanija ima oko 300 stalno zaposlenih i oko 400 sezonskih radnika.
Među njihovim konkurentima je firma „Karnevalsvirts“ iz Virselena kod Ahena. Iz ove kompanije sa oko 40 zaposlenih (2017) nisu želeli da odgovaraju na upite novinara, ali oni svoj posao takođe šire: nedavno je otvorena nova prodavnica u centru Kelna, a ukupno ima devet prodajnih mesta.
Gastronomija donosi najviše
Michael Hiter iz Instituta njemačke ekonomije u Kelnu smatra da karnevalska industrija, uključujući i trgovce kostima, ima jako dobru perspektivu. „Karneval je biznis koji trenutno cveta“, kaže ovaj profesor. Procenjuje da je promet za vreme karnevala u Kelnu i Diseldorfu vredan oko milijardu evra.
Osim toga, Roman fon der Više iz firme „Diseldorf Marketing“ ukazuje na važnost turizma za vreme karnevala, bilo da dolaze kao dnevni posetioci ili su rezervisali hotelski smeštaj. Osim toga, karnevalska parada na Ružičasti ponedeljak je, kaže, vrlo važna za ugled grada.
Samo u Kelnu karnevalska zarada se, prema studiji koju je prošlog ponedeljka predstavila konsultantska kompanija „Boston konsalting grup“, povećala u poslednjih deset godina za 29 odsto i sada iznosi skoro 600 miliona evra.
Prema ovoj studiji, najveći deo zarade donosi ugostiteljski sektor sa 257 miliona evra. Na kostime se potroši 110 miliona evra. Hoteli takođe imaju koristi jer više ljudi putuje u Keln nego ranije. Osim toga, karte za karnevalske sesije postale su skuplje.
Ove godine u trendu: Flower Power
Tržišni lider za kostime „Dajters“ je zaradu uglavnom bazirao na karnevalu, ali danas se ljudi prerušavaju i za druge prilike: reklamiraju se i proizvodi za Noć veštica, Oktoberfest ili tematske zabave.
Postoji još jedno pitanje na koje treba odgovoriti: Koji trend dominira ove godine: princeza ili pankerka, gusar ili policajac? Tu se ponovo pojavljuju bogati televizijski rođaci Herberta Gajsa: trend ove godine je odeća hipika iz razdoblja Flower Power i ona pod nazivom „Bad Taste“. To su šuškavci i trenerke koje podsećaju na osamdesete – baš onakve kakve su u Srbiji nosili dizelaši i kriminalci devedesetih.
Mnogo razgolićenih tela, šljokice i samba – to su sastojci najpoznatijeg svetskog karnevala. Gotovo 90.000 gledalaca sedi šest večeri na tribinama i posmatra karnevalsku povorku škola sambe. Posle toga se i dalje slavi – na ulicama, u kafanama, a i privatno.
Ovaj karneval se održava tamo gde se teže diše: provincijski grad Oruro nalazi se na nadmorskoj visini od 3700 metara. Ručno izrađene maske i tradicionalni kostimi su zaštitni znak povorke koja ulicama grada vijuga puna tri dana a obično simbolički predstavlja borbu dobra i zla.
„Masni utorak“ je vrhunac karnevala u Nju Orleansu. Posebno u Francuskoj četvrti, gde se on slavi pod originalnim francuskim nazivom „Mardi gras“. Šljašteći pareni kostimi i džez-muzika su glavna obeležja te povorke.
Lako je pretpostaviti da se na karnevalu u zemljama Karipskog arhipelaga vidi dosta golotinje, pije dosta ruma i sluša mnogo kalipsa.
Karneval na minus 30 – tu pomaže jedino karibu, tj. mešavina brendija, votke, šerija i vina. Karibu kao tradicionalno piće spada u zaštitne znakove karnevala u Kvebeku, a njegova stalna maskota je figura od snega Bonom Karnaval. Na ovom karnevalu se održavaju i razna sportska nadmetanja u snegu.
I Afrika slavi karneval? Pa, naravno! Svakog aprila desetine hiljada posetilaca putuju u malenu Bonuu na jugu Obale Slonovače, da slave na ulicama. Čak i pripadnici seksualnih manjina učestvuju u povorci, iako je homoseksualnost uglavnom tabu-tema. Svi su dobrodošli na veselje.
Ovo je karneval sa mnogo folkslornih obeležja. U Mohaču u južnoj Mađarskoj je već vekovima običaj da se zima „tera“ uz pomoć drvenih maski i ovčijih kostima. Od 2009, mohački karneval je deo kulturne baštine UNESCO.
Prvo poznato pominjanje ovog festivala otmenih maski datira iz 1286. godine. Bilo u karnevalskim povorkama ili na raznim maskenbalima u palatama Venecije, svako može da se pod maskom, inkognito, prepusti transu.
Običaj u Nemačkoj je da se na karnevalski četvrtak žene okome na muškarce, seku im kravate i – ljube ih (uglavnom u obraze). Ulični karnveal u Porajnju je šaren, veseo i opušten. Kada dođe karnevalski ponedeljak i krene povorka, sve postaje politizovano – gradom prolaze vagoni sa satiričnim motivima. I onda se u sredu sve smiri.
Građani Bazela u vreme karnevala na ulice izlaze sa istorijskim maskama, trubama i pikolo-flautama. Sve traje 72 sata – od ponedeljka u 4 ujutro pa do četvrtka.
Autor: Kerstin Šmit
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
