Izvor: Večernje novosti, 12.Feb.2013, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kardinali Benedikta XVI biraju novog papu?
DAN pošto je papa Benedikt 16. odstupio, uz obrazloženje da više nije u stanju da vodi crkvu, postoji niz teorija da li je to učinio pod pritiskom ili samovoljno. To je prvi slučaj u dugoj istoriji Katoličke crkve da se naslednik trona Svetog Petra povuče uz obrazloženje da je “star i nemoćan”, dok se istovremeno vatikanskim hodnicima valjaju afere, intrige i podmetanja u kojima učestvuju moćni kardinali iz celoga sveta.Pedofilski skandali, sumnjivo poslovanje Vatikanske banke, stalni sukob konzervativaca i progresista, krađa dokumenata iz Racingerove sobe, samo je deo vatikanske stvarnosti, s kojom učeni Racinger, filozof i ideolog crkve, očito nije mogao da se nosi. I dok Angelo Sodano, prvi čovek kardinalskog zbora i najbliži saradnik Jovana Pavla Drugog, izjavljuje da je vest o papinoj ostavci došla kao grom iz vedra neba, dok istovremeno munja pogađa krov Sikstinske kapele, poznavaoci prilika u Vatikanu ističu da se već dugo šuška o papinoj ostavci. Biće to prvi put u istoriji crkve da će imati papu-penzionera, kojem će biti preuređene prostorije u sklopu vatikanskih zidina, gde će Racinger, ljubitelj klavira, Baha i Betovena, moći da uživa u muzici i piše knjige.U dosadašnjoj istoriji izbora novog poglavara katoličke crkve, retko se događalo da favoriti postanu pape, iako je izuzetak bio baš u slučaju Jozefa Racingera. Najatraktivnije pitanje sada u Vatikanu jeste da li je došlo vreme za prvog crnog papu, a ako jeste, najizgledniji kandidat je Piter Turkson (64) iz Gane. Turkson je ogorčeni kritičar liberalnog kapitalizma i zdušno je podržao pokret “Okupirajmo Volstrit”. I kada je 2005. izabran Jozef Racinger, među favoritima je bio crni kardinal Franciz Arinze, ali od toga nije bilo ništa. Broj vernika u Africi stalno raste, pa je Vatikan veoma zainteresovan za događanja na Crnom kontinentu, a izbor crnog pape (ako može Amerika, zašto ne bi i Vatikan!) bio bi dobrodošao. Pedofilske afere, međutim, nisu mimoišle ni Afriku, pa je biskup Kornelijus Šilder iz Holandije morao doslovce da pobegne iz Najrobija zbog optužbi za seriju silovanja dečaka. Narod ga je gotovo linčovao, a i sveštenik italijanskog porekla Renato Kizit bio je umešan u veliki skandal silovanja maloletnih dečaka-beskućnika. Kardinal Turkson učinio je revolucionarni potez za konzervativnu crkvu, zalažući se za korišćenje kondoma ako jedan od partnera ima sidu. SAMO “JUNIORI” U IZBORU pape učestvuju svi kardinali mlađi od 80 godina, a u ovom času ih je 121. Po starom običaju, uz najavu “svi van” (osim kardinala), oni ulaze u Sikstinsku kapelu, gde glasaju ujutro i popodne. Za dvanaest velikih stolova, prekrivenih crvenom tkaninom, na drvenim stolicama sede kardinali ispod Mikelanđelovih freski. Cedulje s glasovima stavljaju se u blizinu cevi koje povezuju peć i dimnjak kapele, gde će posle izbora izaći beli dim. Kardinali borave u Domu Svete Marte, preuređenom u hotel sa pet zvezdica, udaljen kilometar i po od kapele. Po izboru, izgovaraju se tradicionalno reči “Habemus Papam” (“Imamo papu”).U Latinskoj Americi je više od polovine svih katoličkih vernika u svetu, ali već godinama broj vernika pada. To će biti svakako hendikep za favorite, brazilskog kardinala Odila Šerera (63), nadbiskupa Sao Paola, koga podržavaju i kardinali iz Evrope. Tu je i Leonardo Sandri, (63) vešt diplomata, i brazilski nadbiskup Žoao Braz de Aviz (65), borac za siromašne, koji je bio ranjen u uličnom napadu.Mnogi poznavaoci odnosa snaga u Vatikanu kažu da će važnu ulogu u izboru novog pape imati Benedikt 16, iako neće učestvovati u izboru. On je, naime, poslednjih godina imenovao brojne kardinale mlađe od 80 godina, koji imaju pravo da biraju papu. Većinom su to konzervativci, pa će imati i veliki uticaj pri izboru.Važnu ulogu kao i uvek odigraće Italijani, a glavni favorit je milanski nadbiskup Angelo Skola (71). Mnogi za njega kažu da je objedinio najbolje od dvojice poslednjih papa, Poljaka Vojtile i Nemca Racingera. Veoma je moćan, sposoban, a u dvorskim intrigama se snalazi kao riba u vodi. Tu su i kardinal Marko Ueleta (68), sadašnji prefekt Kongregacije za biskupe, strog i konzervativni sveštenik Angelo Bonasko (70), nadbiskup Đenove, Đanfranko Ravasi (70), sada predsednik Papinskog veća za kulturu, pa američki kardinal Timoti Dolan (63) i mnogi drugi. Ne bi, međutim, bilo nikakvo iznenađenje da se beli dim zaviori iz dimnjaka Sikstinske kapele za nekim ko sada uopšte nije spomenut.Ostavkom je papa Benedikt potvrdio da nije uspeo da reformiše crkvu. “Dugo promišljanje i dugi umor” doveli su do povlačenja i priznanja da je rimska kurija jača i od samog pape. ŠTA SA PRSTENOMMAJSTORI protokola, kardinali u Vatikanu, i sami su na mukama kako sve organizovati, jer je “ostavka” nešto sasvim novo, što je zateklo i njih. Kada papa umre, razbija se njegov prsten, a sada je pitanje šta će da bude sa prstenom Benedikta 16. Najmanje petnaest, a najviše dvadeset dana treba do izbora novog pape, a do tada Kolegijum kardinala, na čelu sa Angelom Sodanom, obavlja dužnosti. Papine prostorije za vreme konklave moraju da budu zapečaćene, a period do konklave zove se “prazna stolica”.PRIZNALI PEJSMEJKERVATIKAN je u utorak priznao da papa Benedikt 16. već godinama ima ugrađen pejsmejker, na kojem je pre nekoliko meseci u tajnosti zamenjena baterija. Italijanski dnevnik “Il sole 24” je objavio da je to obavljeno pre manje od tri meseca u rimskoj bolnici i da papa nije zbog toga propustio nijedno pojavljivanje u javnosti.
Nastavak na Večernje novosti...
