Izvor: Politika, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić i Mladić - poluge za pritisak
Biljana Plavšić je pre deset godina prva rekla da joj je Madlen Olbrajt predložila odlazak Radovana Karadžića u treću zemlju i obećala da će, ako prihvati ponudu, Amerika odustati od njegovog hapšenja i izručivanja Hagu Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 11. septembra - Iako je američki ambasador za pitanje ratnih zločina Klint Vilijamson demantovao navode Florans Artman - da vodeće zapadne zemlje nisu htele da uhapse bivšeg predsednika Republike Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radovana Karadžića i ratnog komandanta njene vojske generala Ratka Mladića - ona je ostala pri svojim tvrdnjama.
Odgovarajući Vilijamsonu, bivši portparol Haškog tribunala Artmanova je današnjoj sarajevskoj štampi rekla: "Moja knjiga (′Mir i kazna, tajni haški ratovi između međunarodne pravde i međunarodne politike′) sasvim konkretnim i jasnim dokazima pokazuje da ni SAD, ni Velika Britanija, ni Francuska nisu želele da Karadžić i Mladić budu uhapšeni." Ona je istakla da ima "neoborive dokaze" da "je "učinjeno sve da do hapšenja ne dođe".
Poslednji događaji naveli su i predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Srbije Rasima Ljajića da preispita svoje ranije neverovanje u postojanje dogovora između vodećih zapadnih država i najtraženijih haških optuženika. Ističući da Radovan Karadžić, kome godinama niko nije ušao u trag, "ne može da bude obaveza Srbije", Ljajić je kazao da su mnogi svedoci potvrdili i do u detalje opisali dogovor koji je Karadžić napravio sa nekadašnjim američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom.
Na mogući dogovor američke administracije i Karadžića prva je ukazala bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić. Ona se 1. jula 1997. godine u Banjaluci sastala sa američkim državnim sekretarom Madlen Olbrajt. Plavšićeva je u avgustu dala intervjue "Špiglu" i "Fajnenšel tajmsu", čije delove preneo i naš list. Ona je tada rekla da su "Sjedinjene Države ponudile Karadžiću egzil u trećoj zemlji". Zauzvrat, objasnila je Plavšićeva, Olbrajtova joj je obećala da će Amerika odustati od njegovog hapšenja i izručivanja Haškom tribunalu.
"Ona je rekla da u roku od dve nedelje očekuje od mene izjavu medijima da je Radovan Karadžić napustio Republiku Srpsku, a da ja ne znam gde je... Stvarno mi je žao što je propustio ovu priliku", kazala je tada Biljana Plavšić, čije je izjave Madlen Olbrajt opovrgla. Da li je Karadžić naknadno prihvatio ovu ili neku novu ponudu? Odgovor na ovo pitanje znaju samo tadašnji neposredni učesnici ovih događaja. Ali činjenica je da od početka 1998. godine Karadžića - nema.
I Ričard Holbruk je demantovao da je sa Karadžićem sklopio "dil", čija se suština svodi na sledeće: bivši predsednik Republike Srpske neće biti uhapšen i izručen Hagu pod uslovom da se potpuno povuče iz političkog i javnog života.
U Banjaluci vlada uverenje da vodeće zapadne zemlje nehapšenje Karadžića koriste kao poluge za politički pritisak na Republiku Srpsku i, delimično, na Srbiju, s kojom su zbog toga što Mladić nije uhapšen bili prekinuti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ovakav zaključak izveden je iz nekoliko činjenica, od kojih su dve ključne. Prva, smenjivanje i zabranjivanje političkog rada brojnim srpskih zvaničnicima, zbog navodne pomoći haškim optuženicima za koju nijedan od njih nikad nije optužen. Druga, prilikom sprovođenja reformi kojima su nadležnosti Republike Srpske prenošene na nivo BiH, republičkim vlastima je neretko ispostavljan račun i za nehapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Od te prakse nije se odustalo ni posle formiranja Granične policije, Obaveštajno-bezbednosne agencije i Agencije za istrage i zaštitu BiH u čijem delokrugu rada je i hapšenje optuženih i osumnjičenih za ratne zločine. Tako u ovoj priči, pogotovo kada je reč o Radovanu Karadžiću, sve pomalo liči na onu narodnu: "Pustio bih ja njega, ali neće on mene."
Boro Marić
[objavljeno: 12.09.2007.]
