Izvor: Blic, 05.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanada odbija američki 'štit'
Kanada odbija američki 'štit'
OTAVA (Beta-Rojters) Sve žešće razmimoilaženje Vašingtona i Otave oko predloga SAD da se izradi sistem odbrane od balističkih raketa lansiranih iz takozvanih 'odmetničkih zemalja' neodoljivo podseća na diplomatsku bitku oko razmeštanja američkih projektila na kanadskoj teritoriji 60-tih godina, što je tada dovelo do pada vlade u Kanadi.
Američki vojni zvaničnici, nezadovoljni kanadskom neodlučnošću da podrže ideju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'štita' koji bi neutralisao neprijateljske projektile, nagovestili su da bi, u slučaju raketnog napada, žrtvovali gradove u Kanadi, ukoliko se, naravno, Otava prethodno ne uključi u čitav program.
Kanadski ministar odbrane Art Eglton, koji podržava ideju 'štita', odbacio je američku ponudu, nazvavši je ucenom, dok je, istovremeno, šef diplomatije Lojd Eksvorti protiv 'štita', jer bi to moglo pokrenuti novi ciklus trke u naoružavanju.
Koncept neslaganja oko projektila između dva suseda počeo je ubrzo nakon što su tadašnji kanadski premijer Džon Difenbejker i predsednik SAD Džon Kenedi 1957. potpisali sporazum o zajedničkoj odbrani severne Amerike (NORAD). Kanada se složila da se na njenoj teritoriji rasporede protivavionske rakete 'bomark B', ali je zapelo kada su na red došle nuklearne bojeve glave kojima su rakete opremljene. Do pravog zapleta je došlo 1963. godine godine kada je odlazeći komandant snaga NATO Loris Norstad doputovao u Otavu i jasno istakao da bi Kanada trebalo da prihvati nuklearne projektile. Difenbejker je optužio Kenedija da pokušava da organizuje prevrat u Kanadi, a Vašington je odgovorio da Difenbejker ne govori baš istinu. Kanadski premijer je zatim raspisao izbore na kojima je izgubio.
Rakete 'bomark B' sa nuklearnim glavama raspoređene su na kanadskoj teritoriji u januaru 1964. godine, a 20 godina kasnije povučene su iz upotrebe.
