Izvor: Blic, 16.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamen neće u špansku krunu
Kamen neće u špansku krunu
Jedan greben u Mediteranu mogao bi da ugrozi izuzetno dobre odnose Španije i Velike Britanije, dve bivše imperije koje danas predstavljaju partnere i istomišljenike u Evropskoj uniji. Greben o kome je reč je mali dominion Gibraltar na samom jugu Pirinejskog poluostrva, koji već tri veka pripada Britaniji, a prethodno je bio deo Španije. Madrid bi da povrati svoj nekadašnji posed, čini se da Britanija nema ništa protiv toga, ali stanovnici Gibraltara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << žele da ostanu podanici kraljice Elizabete.
Razgovori o statusu Gibraltara vođeni su još sredinom osamdesetih godina u Briselu, u vreme Margaret Tačer, a obnovljeni su pre dve i po godine. Juna 2002. šef britanske diplomatije Džek Strou objavio je da su se dve zemlje složile da bi podeljen suverenitet trenutno bio najbolje rešenje. Vlasti na Gibraltaru odgovorile su novembra iste godine referendumom o dvojnom suverenitetu i 99 posto građana izjasnilo se 'protiv', odnosno izrazilo je želju da ostane deo Britanije. I London i Madrid ocenili su glasanje kao irelevantno, ali je ono ukazalo da bi proces 'podele vlasti' mogao da bude veoma težak.
Situacija se dodatno zakomplikovala tokom nedavne posete britanskog ministra za Evropu Denisa Mekšejna Madridu. Nepun mesec pošto je španski premijer Hose Marija Aznar 19. maja poslao pismo britanskom kolegi Toniju Bleru u kome ga poziva da ponovo počnu razgovore o Gibraltaru, a ministarka spoljnih poslova Ana Palasio izjavila da se očekuje da dogovor bude postignut u roku od godinu dana, Mekšejn je u intervjuu za španski dnevnik 'El Pais' rekao da London i Madrid ne mogu postići dogovor oko Gibraltara sve dok se tome protivi tamošnje stanovništvo. To je zbunilo i naljutilo Špance. Mekšejn je dodao da bi pregovore trebalo zamrznuti, jer će biti potrebno više od deset godina da neko ubedi stanovništvo da prihvati dogovor.
Španski ministar za Evropu Ramon de Migel nazvao je ovu poslednju izjavu 'čudnom i neumesnom'. On je rekao da je iznenađen što Mekšejn govori stvari koje bi mogle da prekinu dijalog o Gibraltaru. Opozicija u Madridu optužila je Aznara da je dozvolio da se Britanija naruga Španiji i zatražila od Palasiove objašnjenje u parlamentu.
Značaj Gibraltara u današnje vreme neuporedivo je manji nego pre 300 godina kada su ga Englezi osvojili u ratu. Na početku 18. veka, kada je glavno oružje neke zemlje predstavljala mornarica, Gibraltar je predstavljao veoma važnu stratešku tačku, jer se sa njega mogao kontrolisati prolaz između Mediterana i Atlantika. U dva svetska rata bio je važna pomorska baza i ključna tačka za antipodmorničke kampanje.
Od 8. veka Gibraltar su držali Arapi, da bi u 15. veku prešao u ruke Španaca. Britanci su osvojili Gibraltar 1704. godine. Ova teritorija postala je 1830. britanska kolonija. Španci su 15 puta pokušavali da je povrate, ali su sve opsade bile bezuspešne. Poslednja, 'velika opsada', počela je 1779. i trajala pune tri godine – bio je to poslednji pokušaj da se Gibraltar preuzme snagom oružja.
Status ove teritorije našao se pred UN 1963. godine. Frankova Španija želela je da povrati suverenitet nad Gibraltarom, ali su se građani na referendumu naredne godine izjasnili protiv toga. Madrid je 1969. potpuno zatvorio kopnenu granicu sa ovim regionom (otvorena tek 1985.). Pod pritiskom UN, Englezi su 1969. godine dali Gibraltaru ustav i unutrašnju samoupravu. Stanovnici dominiona dobili su britansko državljanstvo 1981. godine. I pored primamljive ponude od 35 miliona funti evropske pomoći ako pristanu na dvojni suverenitet Britanije i Španije, stanovnici Gibraltara su gotovo jednoglasno na referendumu 2002. odlučili da ostanu dragulj britanske krune.
Zbog jakog antišpanskog raspoloženja na Gibraltaru, neizvesno je kada će razgovori između Londona i Madrida biti nastavljeni i kakav će biti njihov ishod. T. Jorgovanović
Tarikova planina
Gibraltar je dobio ime po po afričkom osvajaču Tariku i na arapskom se zove Džebel-al-Tarik ili Tarikova planina. Prostire se na površini od 6,5 kvadratnih kilometara i ima 27.776 stanovnika –Španaca, Italijana, Maltežana, Engleza i Potrugalaca. Zvaničan jezik je engleski. Dohodak po glavi stanovnika je 17.500 dolara godišnje, slično kao u Britaniji i oko 4.000 više nego u Španiji. Nema obradivih površina. Razvijeni turizam (šest miliona turista), bankarstvo (of-šor), brodogradnja, duvanska industrija, proizvodnja mineralne vode i piva. Moneta je gibratalska funta (vredi koliko i britanska). Ima 19.000 telefonskih linija, tri radio i jednu televizijsku stanicu i dva internet provajdera.
