Izvor: Vostok.rs, 20.Mar.2012, 19:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalašnjikov za jednu ruku, sa duplim dometom
20.03.2012. - Počela fabrička testiranja prototipa nove verzije «kalašnjikova», poznatog pod radnim nazivom AK-12
Čuveni ruski oružarski koncern "Ižmaš" završio je sklapanje prvog prototipa nove verzije automatskog oružja «kalašnjikov», poznatog pod radnim nazivom AK-12 i počeo sa fabričkim ispitivanjima.
Državna ispitivanja novog oružja koje je, prema rečima zaposlenih u «Ižmašu», potpuno adaptirano savremenim uslovima ratovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << počeće krajem 2012. Ministarstvo odbrane Rusije još uvek nije pokazalo interesovanje za ovo oružje, mada je «Ižmaš» ubeđen da ako AK-12 ne nađe svoje potrošače kod kuće, sigurno će biti popularan u inostranstvu.
«Ižmaš» se bavi konstruisanjem novog automatskog oružja, koje sam koncern svrstava u petu generaciju prema inicijalnom redu i u skladu sa tehničkim zahtevima Ministarstva odbrane Rusije. «Mi smo 2010. godine dostavili proizvođačima naše zahteve za vatreno oružje, počevši od pištolja pa do bacača granata – ručnih i drugih. Trenutno su u toku dva ogledno-konstruktorska rada na bacačima granata i jedan rad po vatrenom oružju sa završetkom 2014. Za sada ništa od toga nije prijavljeno za državna ispitivanja»,-izjavio je prvi zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandr Suhorukov.
Prema rečima vodećih ljudi «Ižmaša», zahteve od Ministrastva odbrane koncern je dobio 2011. a ne 2010. godine, ali ipak je uspeo da napravi novo automatsko oružje u skladu za zahtevima vojske. Pri čemu, kako pišu novine «Izvestija», konstruktori «Ižmaša» listu zahteva Ministrastva odbrane nisu videli jer je ona strogo poverljiva i ne mogu svi da je vide. Državna ispitivanja novog vatrenog oružja planiraju se za kraj 2012. – početak 2013. godine. Prema rezultatima tih kontrola biće doneta odluka ili o nabavkama AK-12 za potrebe Ministrastva odbrane Rusije ili o otkazivanju daljih ispitivanja i pronalaženje drugih varijanti.
Ako verovati pres-službi «Ižmaša» tehnički parametri AK-12 znatno su poboljšani u poređenju sa automatima «kalašnjikov» ranijih generacija, a samo oružje je potpuno adaptirano ka savremenim uslovima ratovanja. Pri tom, koncern nije pojasnio šta su konkretno on ili Ministarstvo odbrane imali u vidu pod tim savremenim uslovima. Uostalom, AK-12 će biti univerzalno oružje - na njegovoj bazi se planira razrada preko 20 različitih modifikacija, pogodnih za rešavanje široke lepeze vojnih zadataka. Konkretno, planovi «Ižmaša» predviđaju stvaranje na bazi novog automata snajperske puške kao zamenu za današnju SVD.
Prema rečima proizvođača AK-12 je postao ergonomičan – automat je snabdeven kundakom sa teleskopskim izvlačenjem i umetkom koji se podešava prema visini. Osim toga zatvarač na novom vatrenom oružju može da bude kako sa desne tako i sa leve strane, i zahvaljujući tome AK-12 sa pojednakom lakoćom mogu da koriste i dešnjaci i levoruki. Svi elementi upravljanja automatom su izrađeni po novoj šemi i omogućeno je da se prebacuje jednom rukom – drugim rečima vojnik će moći da prebacuje režim vatre i da otkopčava osigurač istom rukom kojom drži AK-12. Pri čemu je automat adaptiran tako da može jednom rukom i da se puca i da se drži oružje.
U druge novine proizvođači ubrajaju i novi okidač. Zahvaljujući poboljšanjima, konkretno, postignuto je poboljšanje `indeksa efektivnog dometa`. Kakve su konkretno promene unete u mehaniku AK-12 «Ižmaš» ne otkriva. U novembru 2011. glavni konstruktor novog automatskog oružja Vladimir Zlobin je ispričao da «nije uspeo da «pobegne» od mehanizma za odvođenje barutnih gasova», ali da je «automatika sada mnogo mekša». Na koji način je postignuto «omekšavanje» automatike još uvek nije poznato.
Prilikom konstrukcije automata AK-107/108 bio je korišćen klip-protivteg koji se pod uticajem barutnih gasova premešta uporedo sa zatvaračkom grupom, ali u suprotnom smeru. Uz pomoć takvog rešenja, konstruktori su uspeli da smanje impuls trzaja vatrenog oružja prilikom rafalne paljbe i da povećaju efektivni domet AK-107 za 1,5-2 puta u odnosu na AK-74M koji nema klip-protivteg. Automati sa takvim klipom su dobili naziv oružja sa izbalansiranom automatikom i spolja se razlikuju od običnih automata dužom cevi gasnog klipa.
Kočenje zatvarača nije se ranije koristilo u automatu Kalašnjikov, naime pošto se potroše svi meci u magacinu - zatvarač se fiksira u krajnjem zadnjem položaju. Takvo rešenje dozvoljava da strelac odredi da je municija istrošena i takođe ubrzava proces ponovnog punjenja oružja – nakon zamene magacina nema potrebe da se povlači zatvarač kako bi se metak ubacio u cev.
Promenjena konstrukcija grupe zatvarača dozvolila je da se u AK-12 uvedu tri režima vatre: rafalna, u kratkim rafalima od tri metka i jedinačna. Pri čemu je korišćenje cevi poboljšane konstrukcije i napravljene pomoću nove tehnologije obrade metala dozvolilo, naglašavaju u «Ižmašu», da se znatno poveća efikasnost jedinačne vatre. Uzgred, cev AK-12 je napravljena tako da može da se zameni, a postoji mogućnost montaže podcevnog bacača granata.
U ovom trenutku za AK-12 se razrađuju novi okviri. Konkretno, ovo oružje može da dobije kutijaste okvire kapaciteta 30 i 60 metaka i doboš kapaciteta 95 metaka. Novi automat će se praviti za municiju različitog kalibra – od 5,45h39 milimetara do 7,62h51 milimetara. I na kraju, novo oružje je snabdeveno šinama sistema "pikantini" na poklopcu sanduka koje omogućavaju montažu velikog broja optičkih uređaja. Šine «pikantini» na AK-12 mogu da se nalaze na gornjem delu poklopca sanduka, kao i na donjem delu cevi.
Generalno konstruktori su odlučili da sačuvaju klasični za Kalašnjikov raspored, koji, prema ocenama konstruktora, dozvoljava da se na oružje montiraju dodatni uređaji i magacini većeg kapaciteta.
Bez obzira na veliki broj dorada i poboljšanja korišćenih za AK-12, Ministarstvo odbrane Rusije još nije pokazalo interesovanje za novi model «Ižmaša». Glavni razlog je, prema ocenama vojnih lica, u tome što se automat AK-12 ni po čemu ne razlikuje od kalašnjikova. U čemu se sastoji principijalna razlika još uvek nije jasno, a običnih automata Kalašnjikov se dosta skupilo u vojnim magacinima. Prema rečima Suhorukova, zalihe AK-74 iznose približno 17 miliona komada, pri čemu ruska vojska broji milion vojnika. Osim toga, ruski vojni resor u ovom trenutku nema pravo da nabavlja oružje od «Ižmaša».
Međutim, interesovanje za novi model «Ižmaša» pokazalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije. Ono je zatražilo partiju AK-12 za probnu upotrebu. Treba napomenuti da du MUP i resori sile Rusije, počevši od automata kalašnjikov «stote serije» jedini domaći korisnici, a da Ministarstvo odbrane dalje od AK-74 i njegovih modifikacija nije otišlo. MUP i FSB planiraju da uzmu u naoružanje i AK-12 «dvestote serije», na čijoj je bazi, kao što se ranije saopštavalo, konstruisan AK-12. Osim ruskih resora sile «kalašnjikovi» «stote serije» su veoma popularni u inostranstvu. Ovo oružje se nalazi i u naoružanju Venecuele.
Kako bi se isključio faktor subjektivnosti prilikom nabavke oružja, vice-premjer Rusije Dmitrij Rogozin predložio je da se napravi specijalna laboratorija, gde bi se vršila uporedna ispitivanja različitih primeraka naoružanja strane i ruske proizvodnje. Pri čemu će nova laboratorija biti usmerena na zaštitu interesa ruskih proizvođača. «Oružje treba da se usavršava ne pomoću apstraktnih šema, već u praksi, uz pomoć onih koji to oružje koriste», - izjavio je Rogozin koji je prisutstvovao na prezentaciji AK-12 u «Ižmašu».
Ipak, čak i ako ne uspe da «progura» AK-12 u Ministarstvu odbrane, «Ižmaš» neće ostati besposlen. Koncern je objavio da je njegovo oružje sve popularnije u inostranstvu i AK-12 će, u slučaju da ne nađe kupca kod kuće, ići na eksport.
Trzaj i `niz impulsa`
Trzaj, u principu svakog, vatrenog oružja se sastoji od niza impulsa, prvi od kojih je uticaj samog pucnja. Zatim sledi drugi impuls, koji izaziva udarac grupe zatvarača prilikom njihovog nameštanja u zadnji položaj.
Nakon povratka grupe u prednji položaj, čime se završava ciklus ponovnog punjenja, sledi treći impuls.
Trzaj može da se ublaži za račun cevne kočnice-kompenzatora.
Izvor: fakti.org
