Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo ime dati zmaju
Globalizacija kulture naišla je na mitološku prepreku: zmaj je u Kini simbol nacije i drevne civilizacije, a na zapadu je krvoločna neman koju i sveci ubijaju
Kinezi nastoje da Olimpijadu u Pekingu 2008. predstave svetu ne samo kao značajan sportski, nego i kao veliki kulturni događaj. Olimpijada treba da svedoči i o globalizaciji kulture i prožimanju različitih civilizacija, što je proces koji, kako se ističe, teče uporedo sa ekonomskom globalizacijom. Zamisao se uklapa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u njihova politička nastojanja da svet bolje upoznaju sa svojom starom kulturom ne bi li tako poboljšali opštu sliku i o modernoj Kini.
Ali u projekciji nacionalne kulture kroz simbole Olimpijski komitet je naišao na neobičnu prepreku: različite mitologije. A različite mitologije su u osnovi različitih verovanja, kultura i civilizacija.
Za jednu od olimpijskih maskota bio je predviđen žuti kineski zmaj, uporedo sa pandom, tibetskom antilopom, ribom, lastom i olimpijskom vatrom. Ispostavilo se da bi zmaj kao maskota mogao da bude štetan. To mitološko biće, u Kini inače tradicionalni simbol nacije i drevne kulture, drugde na planeti, posebno na hrišćanskom zapadu, krvoločna je neman koja ždere mlade neveste i princeze i koju ubijaju i ljudi i sveci da bi zaštitili svet od zla. Ne bi bilo dobro da ljudi na strani takvo čudovište povezuju sa miroljubivom Kinom, zaključio je, premda nevoljno, Kineski olimpijski komitet. Zmaj neće biti maskota.
Dva različita bića
Događaj je, međutim, otvorio javnu raspravu o nekoliko važnih pitanja. Ako nije dobar za Olimpijadu, jer je kod drugih agresivan i zao, može li zmaj uopšte da se koristi za promociju kineske kulture? Ili treba objasniti strancima da zapadni zmaj i kineski zmaj nisu jedno isto, nego da su dva različita mitološka bića? Ako se to raščisti, kakvo bi se onda ime moglo dati kineskom zmaju koje bi i svet prihvatio? "Enciklopedija britanika" kaže da je zmaj (dragon) "legendarno čudovište koje se obično prikazuje kao ogroman krilati gušter koji bljuje vatru ili kao zmija s bodljikavim repom". Zmaj je na Bliskom istoku simbolizovao zlo, a u drevnom Egiptu svet tame. Grci i Rimljani su zmajeve predstavljali nekad kao zla bića, a nekad kao blagotvorne sile koje su upoznate sa tajnama zemlje. U hrišćanstvu zmaj simbolizuje greh i paganstvo, a sveci, poput svetog Georgija, ubijaju tu neman (aždaju), trijumfujući nad zlom.
Na Dalekom istoku zmaj je dobrodušno stvorenje bez krila, ali i vazdušna sila, precizira "Enciklopedija britanika". U Kini, pak, zmaj je "simbolizovao jang (muško, svetlost) u kosmologiji jin-jang, a služio je i kao amblem carske porodice".
Profesor Pang Đin, direktor Kineskog istraživačkog centra za kulturu zmaja i feniksa, kaže, međutim, da se zmaj sa zapada i zmaj sa istoka ne smeju ni slučajno mešati, jer nisu ni isto biće ni bića sa istim ili sličnim značenjem. "Zmaj u zapadnoj kulturi je biće niže vrste, a u Kini je duhovni i kulturni simbol napretka i sreće", kaže on.
Zmaj u Kini, koji se na kineskom zove lung, najčešće ima glavu kamile ili konja, rogove jelena, oči jastoga, uši vola, izdužen zmijski vrat i telo, prekriveno krljuštima šarana, sa stomakom u obliku velike školjke. Mahom je žute, odnosno zlatne boje. Nema krila, a ima brkove, zaliske i bradu. Dobroćudan je, iako ponekad sipa munje i gromove.
Jaka tradicija
Zmajeve figure od keramike, iskopane na obalama Žute reke i Jangcea, stare su i preko šest hiljada godina. Kinezi su sebe smatrali "zmajevim potomcima". Imali su imperatora koji je "sin neba" na "zmajevom prestolu". Verovali su da njih najbolje štiti duh njihovog zmaja. Arhitekturu krase zmajevi. Nema vedre svetkovine bez igre sa džinovskim žutim zmajem.
U vreme dok se vode ove rasprave o zmaju kao prepreci u globalizaciji kulture, Kinezi ispoljavaju veliku žeđ za upoznavanjem kulturnog stvaralaštva i načina života drugih. Nadoknađujući mnogo šta od onoga što su propustili dok su bili u izolaciji, preveli su najvrednija strana književna dela, prihvatili zapadnu muziku, ponudili svoje galerije uglednim stranim slikarima, uspešno se uključili u savremenu međunarodnu kinematografiju, preuzeli obrazovne metode sa Kembridža i Harvarda, uložili ogromna sredstva u naučna istraživanja. Slede zapadnu modu, naučili su da piju kafu, umesto čaja, i da jedu nožem i viljuškom, umesto štapićima.
Svoje kulturno nasleđe popularisali su skromno i ne uvek uspešno, što nesporazumi sa zmajevima dobro pokazuju. Stiče se utisak da se na strani malo ko seća da je Kina do 17. veka bila najveća, najnaprednija i najcivilizovanija imperija na svetu. Kinezi uvažavaju pravo na intelektualnu svojinu, a svoje istorijske izume – poput svile, porcelana, papira, baruta, kompasa – nikad neće moći da zaštite.
Sami, međutim, bez tradicije ne mogu. I sad moraju da znaju odakle dolaze da bi znali kuda idu. U toku rasprave o mitologiji ankete su pokazale da je preko 90 odsto ispitanika uvereno da kineski zmaj mora da ostane nacionalni simbol. Neka se i drugde zove lung, kako ga Kinezi zovu, ili neka ga stranci, ako to ime ne prihvataju, naprosto zovu kineskim zmajem.
Kineski zmaj se čak i nas dotakao. Reku Amur, koja teče duž kinesko-ruske granice, Kinezi zovu Hejlungđijang, Reka crnog zmaja. Provincija istog imena u severoistočnoj Kini bila je, u vreme kad smo imali federativnu Jugoslaviju, partner Srbije.
Među desetinama miliona Kineza koji u svom imenu imaju ideogram lung jeste i Vu Čenglung, prijatelj pisca ovih redova. On je od 1978. do 1984. radio, vredno i savesno, kao prevodilac u dopisništvu "Politike" u Pekingu. Iz novinarstva je otišao u diplomatiju, gde mu je njegov zmajevski ideogram nesumnjivo doneo uspeh i sreću: sada je ambasador NR Kine u Hrvatskoj.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 17.12.2006.]
