Izvor: Blic, 15.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se vratiti normalnom životu
Kako se vratiti normalnom životu
Izađite sa decom napolje, idite u restorane, šetajte, ponašajte se uobičajeno, jer moramo vratiti život u normalu - najglasnija je poruka koja se Njujorčanima juče upućivala iz sata u sat sa svih lokalnih televizijskih stanica, trećeg dana od šokantne tragedije koja je zadesila ovaj nekadašnji grad svetlosti. Iako se život mogao osetiti juče na ulicama Njujorka, grad koji nikada ne spava više to nije. Neobična tišina, tuga, mir >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ozbiljnost na licima prolaznika, a vreme kao da je stalo.
Pokušaj povratka normalnom životu najviše se juče mogao osetiti u gornjem delu Menhetna, u kome su oko 20 sati bašte restorana i kafića bile ispunjene, ali da je reč samo o pokušaju, govorila su ozbiljna i setna lica Njujorčana i činjenica da se za svim stolovima razgovora samo jedna tema.
- I dalje sam u šoku. Rušenje Svetskog trgovinskog centra video sam na televiziji i ni dan danas ne mogu da verujem da 'Bliznakinje' nikada više neću videti, a tek ne mogu da verujem šta nam se desilo. Toliki životi, takva tragedija... Iz svoje kancelarije u 16. ulici tog jutra sam video dim i prvo sam pomislio da se snima nekakav film, ali su me sirene i atmosfera na ulicama uplašile i shvatio sam da se nešto strašno dešava. Znam nekoliko ljudi koji nisu uspeli da prežive i ...ne mogu i dalje da verujem da se ovo dogodilo. Mnogo je pitanja na koja sam ne mogu da dam odgovor i nije mi jasno kako se sve desilo sa otmicama aviona i uletanjem u 'Bliznakinje' tako lako ali... važno je da se prvo pobrinemo za svoje stvari ovde, a onda... - priča Erik Travor (32), nazdravljajući uz osmeh u restoranu 'Bači' sa suprugom gradonačelniku Đulijaniju, najglasnijem u apelima da se ljudi vrate normalnim životima.
- Ovo je prvi put da smo izašli u šetnju i na večeru. Prva dva dana proveli smo u kući, samo gledajući vesti, telefonirajući i proveravajući da li su nam svi prijatelji i kolege dobro. Izlazili smo samo na kratko u nabavku. Iako se dim može i ovde osetiti, lepo je biti napolju. Mada, vidite da se samo o tome priča. I samo o tome mislimo. Šta dalje? Ne znam. Sačekajte da se završi sve sa potragom nestalih i da mi sredimo svoj grad, a onda... Ima vremena za kažnjavanje - kaže gradonačelnik. Najveće gradsko šetalište, Central park, juče je samo podsetio na svoj nekadašnji izgled. Biciklisti, mladi na rolerima, sportisti na odbojkaškim i teniskim terenima, šetači, ljudi na trim stazama, u čudnoj tišini, bez one poznate graje, smeha i vike, gledali su kako policija evakuiše jedan od velikih terena da bi oslobodila put helikopterima koji je trebalo tu da slete, a onda kroz megafon zahvaljivala Njujorčanima na saradnji uz vest da je plan promenjen i da se mogu vratiti na teren.
Glavne vesti na svim njujorškim stanicama i glavna tema razgovora na ulicama i dalje su, kao i prvog dana, slike_arhiva iz donjeg dela grada, do pre četiri dana sinonima moći, novca, svetla, buke, noćnog života, gradske vreve. Saobraćaj je i dalje obustavljen od 14. ulice ka tom kraju, policija ne propušta nikoga ko nije rezident, a dvadesetak blokova oko mesta tragedije i dalje je ograđeno samo za spasilačke ekipe. Sa ekrana se iz minuta u minut smenjuju izveštaji sa ruševina nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra i napori stotina spasilačkih ekipa, u oblacima dima, da pronađu preživele i izvuku tela nastradalih, dirljive ispovesti onih koji su preživeli pakao i poslednje poruke putnika iz otetih aviona, razgovori sa hiljadama građana, koji noseći slike_arhiva svojih nestalih rođaka ili prijatelja, lutaju obližnjim ulicama u potrazi za nekom vešću, vesti o zgradama sa kojih se sporadično odvaljuje fasada, a koje prete da kolabiraju, nagoveštaji stručnjaka da je za očekivati da se još neke zgrade sruše usled nestabilnosti terena, i evakuacije zgrada usled lažnih pretnji podmetanja bombi (između ostalih i veliki Empajer stejt bilding i 'Grand central' stanica).
- Ovo je rat. Ovo je treći svetski rat. Mi sada moramo da se bavimo pre svega svojim problemima, da prebrodimo ovu tragediju na najbolji mogući način a onda... Amerika mora da sprovede pravdu i kazni krivca, ko god to bio. Ako je Avganistan, onda ga sravniti sa zemljom. Nikada se ovako nešto nije desilo i znam da se više neće desiti. Gledao sam kada je drugi avion uleteo u zgradu i taj osećaj šoka, panike i gneva nikada nisam u svom životu imao, niti želim da ga imam. Još mi nije jasno kako se desilo da avioni budu na taj način oteti i kako radari nisu registrovali skretanje putanje aviona. Ali, ima vremena za odgovore, kao što ima vremena za pronalaženje krivca. A, ponavljam - krivca treba sravniti sa zemljom - govori gnevno David Hinc, menadžer jednog od restorana u Tribeci, koji će ostati zatvoren sve dok se ne završi potraga za nestalima i čišćenje terena, dodajući da neopisivu bol oseća zbog nastradalih iz Svetskog trgovinskog centra, koji su svoje pauze za ručak provodili u njegovom baru i za koje se pita koga će ponovo videti a koga ne.
Kada će se normalan život vratiti u donji deo grada niko ne može ni da nasluti, a čak i apeli stručnjaka u sredu da 'Stok market' i 'Vol strit' moraju što pre početi sa radom - ostali su sa odgovorom da se to neće desiti pre ponedeljka. Koliko novca je izgubljeno i koliko je tržište poremećeno, niko zvanično ne saopštava i sva pitanja ostaju sa odgovorom da će 'Amerika posle ovoga biti još jača i da će njena ekonomija biti još moćnija'.
Mnoge velike kompanije suočene su i sa ozbiljnim problemom - Iz kompanije 'Morgan Stenli' koja je u južnom tornju, na spratovima 43-46, 56, 59-74 imala preko 3.500 zaposlenih - samo polovina je uspela da se izvuče iz Svetskog trgovinskog centra, dok je poznata kompanija sa marketa 'Kentor Ficdžerald', nekada smeštena na 101, 102, 103, 104 i 105. spratu severnog tornja - izgubila čak 90 posto zaposlenih. Većina 'Vol strit' investitorskih i brokerskih firmi još pokušava da locira oko 6.000 zaposlenih, a otvorene su i specijalne telefonske linije kako bi se kolektiv okupio i javio svojim firmama. Mnogo ljudi boji se povratka poslu. Sam gradonačelnik Đulijani najavio je da je za očekivati da se još neke zgrade u donjem delu Menhetna sruše.
- Bojim se od povratka poslu, iako nisam bio povređen i samo sam pri bežanju završio u oblaku dima i peska. Ja ne znam koja će zgrada da se sruši ponovo, to niko ne može da garantuje i ne znam šta da radim. Treba mi novac, jer ovo je, ipak, još uvek Njujork, ali... S jedne strane sam ljut, želim pravdu, želim da Amerika kazni krivca, ali sa druge, sve je kao na filmu i ne želim da završim u rovovima. Najgore je što u ovoj priči nije samo više hiljada ljudi izgubili živote - mnogo njih je povređeno, sa traumama, ljudi su izgubili svoje poslove, a i simbol grada je nestao, sravnjen je. Pitam se kako će ljudi, kada navodno sve bude kao pre, izlaziti iz metroa, prelaziti ulicu i odlaziti na posao. Ništa više neće biti kao nekada. I bojim se da je ovo tek samo početak. Samo početak - govori 29-godišnji trgovac Adam Rosen koji je usled zatvaranja 'Stok marketa' bez posla.
Zbog kolapsa četiri zgrade i pretnji da će se još nekoliko zgrada srušiti u obruču napravljenom oko ruševina STC, stambene zgrade takođe su evakuisane. Bukvalno u pidžamama i samo sa novčanicima i mobilnim telefonima u rukama, ljudi su zamoljeni da napuste stanove, a potom, snalazeći se kako je ko mogao, privremen smeštaj su nalazili kod prijatelja. Do daljeg. I dok na poznatom Union skveru, obronku te, 14. ulice, preko koje se ne može lako proći, Njujorčani markerima, na engleskom, španskom i drugim jezicima na asfaltu pišu emotivne poruke, crtaju, pale sveće, a oni koji rade u sigurnijim krajevima Menhetna odlaze na posao - Menhetn je noću avetinjski pust. I mira nema. Obradovani jučerašnjom vešću o otvaranju aerodroma i prvim letovima, Njujorčani su preživeli ponovni nemir i nervozu usled vesti o evakuisanju JFK aerodroma, usled navodno podmetnute bombe, a potom i vesti da je u gradu prijavljeno ravno 90 lažno postavljenih bombi.
Pozivajući se na osnovna načela i Ustav Amerike, nadležni apeluju i da se prekine sa incidentima i građani uzdrže od napada na Arape i provokacija, te obećavaju zaštitu svim nacionalnostima u gradu nekada poznatom baš po susretu svih rasa i nacija. I kvalitet vazduha menja se iz časa u čas, bez maski se ne prolazi donjim delom grada, a oblak dima još se može videti tamo gde je nekada bio Svetski trgovinski centar.
Avetinjski pust kada padne mrak, obavijen čudnim mirom, tišinom, bojazni, pritajenom ljutnjom, u oblaku dima i smoga, u potrazi za nestalima, bojeći se da saberu nastradale, u stotinama ljudi koji traže članove porodica, pod pretnji bombama koje zastraše kao da nisu lažne, u otvaranju, pa evakuisanju aerodroma, evakuisanju zgrada koje prete da se sruše, otkazivanju mnoštva događaja koji su ga krasili, bez svog ponosa, svojih 'Bliznakinja' - to je danas nekadašnji grad svetlosti. Sandra Radovanović Sve je mnogo tužno
Grozno sam raspoložena, jer sam ceo dan bila u gradu i stvarno je sve mnogo tužno... nije mi do pisanja, baš... Proveri poslednje vesti, brojke. Ovde se sve neprestano menja... Ovim rečima je Sandra Radovanović, nekada novinar 'Blica', koja sad živi i radi u Njujorku, najavila tekst o atmosferi u ovom gradu tri dana posle terorističkog napada. I ovih nekoliko isprekidanih rečenica, upućenih kolegama u 'Blicu' posle molbe da nam pošalje tekst iz Njujorka, govore mnogo o šoku koji preživljava Amerika.
