Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je rasla EU: Status kandidata
BRISEL - Na sastanku u Danskoj 2003. godine, države-članice su izradile spisak kriterijuma poznatih kao Kopenhagenski kriterijumi. Zemlja koja želi da postane članica Evropske unije mora ispuniti te kriterijume.
Kopenhagenski kriterijumi su se pokazali efikasnim 2004. godine kada je deset novih država pristupilo Uniji bez ikakvih problema. Od trenutka pristupanja one moraju ispunjavati iste obaveze kao i druge članice.
Godine 2004. one su ostvarile privredni rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji je bio dvostruko veći od evropskog proseka. Evropska unija im pomaže u finansiranju socijalnog i regionalnog razvoja, a poboljšava se i kvalitet života. Tih deset država sada ubiraju plodove napora koje su ulagale dok su se pripremale za pristupanje Uniji.
Da bi se pripremile za status kandidata, države Balkana prvo moraju potpisati sporazume o stabilizaciji i pridruživanju.
Jedan od vidova pomoći pre pristupanja jeste slanje stručnih lica.
Važno je da to mišljenje bude pozitivno kako bi države-članice donele pozitivnu odluku o započinjanju pregovora sa državom kandidatom. Zato je veoma značajno izraditi analitički dokument koji sadrži preporuku, a na državama-članicama je da odluče po svom nahođenju.
Uloga Komisije
Hrvatska je podnela zvaničan zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2003. godine dok je Grčka predsedavala Evropskom unijom.
Sporazum predviđa da Predsedništvo naknadno traži od Komisije da iznese svoje mišljenje.
Mišljenje Komisije je veoma važno jer iznosi stav Komisije o tome da li je neka država spremna ili će tek biti spremna za započinjanje procesa pristupanja.
Izuzetak
Države-članice uvek ispoštuju savet Komisije, osim u jednom slučaju. Godine 1977. molba Grčke je odobrena uprkos preporukama Komisije da umesto pristupanja započne petogodišnji period tranzicije.
Na sastancima Veća odluke o podnetim molbama donose se jednoglasno.
Kako je bilo sa Turskom?
Turska je zvanično postala kandidat 1999. godine u Helsinkiju.
Evropska unija joj je naknadno postavila uslove za početak pregovora o pridruživanju.
Sa Hrvatskom?
Na primer, Zagreb je morao da sarađuje sa haškim Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, i krivično je gonio ratne zločince u bivšoj Jugoslaviji.
Tužilac, Karla del Ponte, je u oktobru 2005. potvrdila da Hrvatska u potpunosti sarađuje sa Sudom. Pregovori su mogli da počnu.
Pregovori koji bune
Izraz „pregovori o pridruživanju" izaziva obmanu, jer skoro da i nema pregovora. U trenutku kad zemlja slobodno i voljno izabere da postane članica EU, i podnese molbu, ona traži da uđe u klub. Taj klub ima svoje propise koje ona mora prihvatiti i usvojiti.
Na Ankaru i Zagreb će se primeniti dva dodatna elementa.
Zaštita manjina
Kriterijumi ključni
To ne znači da se oko tih kriterijuma može pregovarati. Ne može, ni tokom perioda tranzicije niti putem kompromisa. Važno je ovo: te kriterijume ne samo da prati Komisija, već su oni postali ključni element pregovora.
Prvi element su Kopenhagenski politički kriterijumi koji se odnose na zaštitu manjina, i koji su sadržani u članu 6 Amsterdamskog sporazuma, a sada su deo pravnog nasleđa Evropske unije.
Kao rezultat toga, ulaze u Povelju o pregovorima koja se naziva Pravda i osnovna prava.
Drugi element - novina
Drugi element je novina, a sastoji se u tome da Evropska unija postavlja preduslove za svako poglavlje pregovora. To su referentne tačke. Pre otvaranja poglavlja o carinskoj uniji, Turska je morala da dozvoli svim brodovima iz država-članica Evropske unije da pristaju u njene luke.
Kada se okvir pregovora utvrdi, države-članice, Komisija i države-kandidati započinju dugotrajan proces razgovora.
Dva dela razgovora
U prvom delu razgovora stručnjaci iz Evropske komisije objašnjavaju zakone Unije. Postoji i drugi deo, u kojem delegacije iz obe zemlje treba da iznesu tačno stanje svog zakonodavstva iz oblasti za koje su odgovorne prema Evropskoj uniji.
Istovremeno, delegacije iznose svoje probleme i koncepte te kažu koliko im vremena treba da usklade svoje zakonodavstvo.
Predlog članicama
Posle ovih sastanaka, koji se mogu odužiti i do godinu dana, Komisija članicama predlaže terminski plan. On pokazuje koja poglavlja se prvo otvaraju, a koja moraju sačekati, i koliko dugo.
Komisija daje preporuke „dvadesetsedmorki" da li se neko poglavlje može otvoriti ili ne.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
