Izvor: Politika, 23.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je napravljena Panama
Amerikanci, početkom prošlog veka, svesrdno pomogli odvajanje od Kolumbije i stvaranje nezavisne države
Samoproglašeno nezavisno Kosovo, prema svemu sudeći, teži da postane Panama 21. veka. Premda su nezahvalna poređenja samoproglašenih država iz različitih istorijskih prilika, minuli događaji neminovno ukazuju na sličnost sa panamskim primerom i nameću stari zaključak da se istorija ponavlja.
Panama, čija je unutrašnja i spoljna politika u prošlom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veku suštinski bila vezana za Sjedinjene Američke Države, nezavisnost od Kolumbije dobila je 1903. godine, pre svega zahvaljujući američkoj svesrdnoj podršci. Zbog toga i ne čudi što je panamski ambasador u UN Rikardo Alberto Arijas, čija zemlja je ovog meseca predsedava Savetu bezbednosti, skoro sa nezainteresovanošću izjavio da će odluka u pogledu priznanja nezavisnosti Kosova zavisiti od svake zemlje, kao i da članovi najvišeg tela UN imaju različite stavove o legalnosti samoproglašenja nezavisnosti. Ipak, zasad je zvanična Panama suzdržana, iako se očekuje da će priznati Kosovo u takozvanom drugom talasu.
Ova latinoamerička država stekla je s početka 20. veka nezavisnost, čini se više zbog toga što Kolumbija nije htela da se povinuje američkim zahtevima nego što je bila snažna mala grupa bogatih zemljoposednika pod vođstvom Manuela Amadora Gerera.
Premda su Kolumbija i SAD potpisale Haj-Heren sporazum, koji je predviđao da Amerikance završe izgradnju Panamskog kanala, kongres u Bogoti je 12. avgusta 1903. godine odbio da prihvati ovaj dogovor. Ovaj potez ne samo što je još više aktivirao panamske separatiste i ostale Panamce koji su želeli izgradnju kanala između Atlantika i Pacifika, već je i ubedio Amerikance da će lakše ostvariti svoje ciljeve ukoliko finansijski i strateški podrže otcepljenje Paname.
Panamski političar Hose Agustin Aranho počinje pripremu pobune i otcepljenja, pri čemu separatistički pokret, zbog odbijanja kolumbijskih vlasti, insistira na tome da oni pregovaraju o izgradnji kanala direktno sa SAD. Manuel Amador Gerero je bio zadužen da otputuje u SAD radi dobijanja podrške secesionističkim planovima, ali osim toga on je uspeo i da dobije podršku važnih liberalnih panamskih lidera, kao i vojnog komandanta Estebana Hurtasa.
Međutim, pod izgovorom da su tačne glasine kako Nikaragva namerava invaziju na severnu Panamu, zvanična Bogota šalje vojni bataljon, koji do Panama Sitija biva ne samo usporen zahvaljujući rukovodstvu panamske železnice već i komandu preuzimaju separatisti. Ipak, trupe revolucionarne hunte bile su pod budnim okom američkog broda „USS Nešvil” pod komandom Džona Hubarda, koji je pomogao da kolumbijske trupe što kasnije stignu u Panamu.
Nezavisnost od Kolumbije Panama proglašava 3. novembra 1903. godine, a dan kasnije Demetrio Brid, predsednik Saveta panamske samouprave, postaje de fakto predsednik nezavisne države, pri čemu će naredne godine ustavotvorna skupština proglasiti Gerera za prvog ustavnog predsednika Paname.
SAD prve priznaju nezavisnu Republiku Panamu, dok su njihove trupe već uveliko bile tu da „zaštite” novu vladu i državu. Tačno 15 dana od proglašenja nezavisnosti potpisan je Haj-Bunau-Varilja sporazum o izgradnji Panamskog kanala, koji je davao mogućnost Amerikancima neograničenog upravljanja Panamskim kanalom. Ova stavka ugovora će 50 godina kasnije postati sporno diplomatsko pitanje između dve države.
Posle proglašenja nezavisnosti zvanična Bogota poslala je diplomatsku misiju u Panamu u nadi da će ih odvratiti ponudom da će kolumbijski senat prihvatiti prethodni ugovor o Panamskom kanalu, kao i sa predlogom da Panama Siti postane prestonica Kolumbije. Međutim, na sastanku na američkom brodu „USS Mejflauer” panamska delegacija odbila je sve predloge. Kasnije je Kolumbija poslala delegaciju eminentnih političara na pregovore sa kolegama iz Paname, ali dogovor nije postignut.
Kolumbija je 1921. godine priznala nezavisnost Paname, a SAD su Bogoti platile 25 miliona dolara u zamenu za sva potraživanja od Paname.
N. Radičević
[objavljeno: 24.02.2008.]
