Izvor: Politika, 04.Jan.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je kolumnista „Špigla“ dospeo u društvo Ahmadinežada
Jevrejski lobi otvorio je novo poglavlje u sučeljavanju sa istaknutim predstavnicima nemačkih medija koji kritikuju Izrael zbog odnosa prema Palestincima, ali i agresivnu, odbrambenu politiku izraelske vlade zasnovanu na pretnji i odmazdi.
Na meti se, nominalno, obreo Jakob Augštajn, posinak osnivača hamburškog nedeljnika „Špigl”, ali sa njim su prozvani svi nemački novinari koji objavljuju kritike na račun Izraela.
Augštajn je stavljen na listu „Deset najgorih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << antisemita” koju Centar „Simon Vizental” iz Los Anđelesa objavljuje na početku svake godine.Rabin Abraham Kuper, autor liste i jedini član žirija, dodelio je nemačkom novinaru devetu poziciju – zajedno sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom i sa egipatskom Muslimanskom braćom.
Kritika nije ostala bez neposredne podrške jevrejskih intelektualnih krugova, što budi sumnju da ovde nije reč o ličnom stavu rabina Kupera.
Nemački novinar i esejista poljsko-jevrejskih korena Henrik Broder prethodno je proglasioAugštajna „čistokrvnim antisemitom koji je sticajem okolnosti, ali i samilošću sudbine, prekasno rođen da bi gradio karijeru u Himlerovom SD-u (bezbednosnoj službi Trećeg rajha)”.
Citat je pridodat zvaničnom obrazloženju redosleda na pomenutoj listi.
Šta je Augštajn napisao protiv Izraela? Kao izdavač nedeljnika „Frajtag” i kolumnista „Špigla” („U nedoumici – ulevo“), zalaže se za pravo Palestinaca na sopstvenu državu. Takođe kritikuje Izrael zbog agresivne odbrambene politike, pre svega pretnje Iranu preventivnim udarom.
„Sumnjam da ovde nije reč o napadu na mene, kao pojedinca, već bi se moje stavljanje na listu moglo okarakterisati kao novi pokušaj sputavanja kritičkog novinarstva”, rekao je Augštajn.
Rabin Kuper je istakao da Augštajn gradi kritiku na tri slova „D” – u duhu definicije izraelskog desničarskog političara Natana Šaranskog – na dvostrukim standardima, na delegitimaciji i na klevetanju (slovo „D” se odnosi na engleski izraz defemejšn).
„Ako neko tvrdi da ne preti neposredna opasnost od nuklearnog programa Irana, ali kritikuje Izrael zbog njegovih opomena Teheranu, onda se mora reći da je granica između opravdane kritike i klevete prekoračena”, rekao je rabin Kuper za Augštajna.
Pri tome nije propustio priliku da uporedi tekstove novinara sa stihovima nemačkog nobelovca Gintera Grasa, koji se pre osam meseci i sam obreo u žiži kritike jevrejske zajednice i države Izrael. Gras je kritikovao Izrael zbog njegove politike nuklearnog zastrašivanja, u pesmi „(Ono) što se mora reći”.
Rabinov zaključak: „Gras je barem ispoljio kritiku na elegantan i literarno zahtevan način.“
Zabrinut zbog „masovne zloupotrebe” novinarskog prava na lično mišljenje u Nemačkoj, rabin Kuper je otkrio uzrok, a indirektno i uputstvo kako bi se problem mogao rešiti. Izrazio je žaljenje i zabrinutost da tekstovi jednog novinara, poput Jakoba Augštajna, ne podležu ni lekturi, ni kontroli:
„Autori, poput Augštajna, mogu da pišu šta god naume, a pri tome ih niko ne kontroliše.“
Miloš Kazimirović
objavljeno: 04.01.2013.
.jpg)
