Izvor: Press, 12.Nov.2012, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do standarda čistije proizvodnje u preduzećima?
Iako uvođenje programa čistije proizvodnje nije zakonski obavezno za kompanije, taj sertifikat značajno utiče na finansijske uštede i prevenciju zagađenja životne sredine, a jedno od preduzeća koje u Srbiji primenjuje taj standard je "Yunirisk - operater za upravljanje otpadom i reciklažu otpadnih materija
Direktor ekologije u tom preduzeću Slobodan Aranđelović rekao je Tanjugu da je cilj uvođenja ovog standarda bio da se poslovanje tog preduzeća podigne na viši nivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << smanji potrošnja energije, vode i zagađenje životne sredine...
"Uvođenje standarda čistije proizvodnje podrazumeva uštede kroz racionalnu upotrebu sirovina, vode i energije, smanjenje troškova proizvodnje, količine otpada i emisije , objasnio je Aranđelović dodajući da to za posledicu ima eliminaciju ili manju količinu otpada, otpadnih voda ili drugih vrsta zagađenja.
On je podsetio da je za sada uvođenje takvog standarda dobrovoljna odluka poslovodstva firmi, ali da se kroz iskustvo pokazalo da je to jedan od neophodnih koraka u upravljaju otpadom, odnosno daljem smanjenju zagađenja životne sredine.
Organizacija UN za industrijski razvoj (UNIDO) više od 20 godina promoviše i implementira koncept čistije proizvodnje kroz mrežu centara za čistiju proizvodnju u 50 zemalja širom sveta.
U Srbiji za to je zadužen Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta, čija je osnovna delatnost promocija i uvođenje čistije proizvodnje u Srbiji.
Do sada je u tom programu učestvovalo više od 50 kompanija među kojima su EPS, Štark, Sojaprotein, Metalac, Knjaz Miloš, Carneks...
U Srbiji sertifikat čistije proizvodnje pokazuje da preduzeće racionalno upravljanja sirovinama i brine o životnoj sredini, a omogućuje im da kasnije lakše ispune sve zahteve u pogledu pribavljanja integrisane dozvole.
Govoreći o radu preduzeća, Aranđelović je naveo da Yunirisk , čija je glavna delatnost upravo reciklaža, radi na tome da u Srbiji bude između 10 i 20 tona industrijskog otpada manje.
Ne postoji tehnologija, koja za posledicu ne generiše neki otpad nakon proizvodnje, rekao je Aranđelović i naglasio da je neophodno rešiti problem "istorijskog otpada" koji se decenijama odlagao u životnoj sredini, krugovima preduzeća, deponijama, a koji se meri milionama tona.
