Izvor: Blic, 24.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako bi Čeda prošao u britanskom parlamentu
Kako bi Čeda prošao u britanskom parlamentu
Britanski šef diplomatije Džek Stro trebalo bi ove nedelje da se dva puta pojavi pred Odborom za spoljnu politiku britanskog parlamenta kako bi odgovorio na optužbe poslanika da su britanska i američka tajna služba falsifikovale dokaze o iračkom oružju za masovno uništavanje, te da se u rat protiv Iraka krenulo bez valjanog razloga. Slična situacija je i sa američkim vodećim političarima, koji će svoje viđenje uzroka iračkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rata morati da daju odborima za bezbednost i spoljnu politiku Kongresa i Senata.
Za stare i iskusne demokratije kao što su Velika Britanija i SAD javna svedočenja su skoro svakodnevna stvar i ne privlače neku veliku pažnju javnosti, sem kada se radio o veoma važnim stvarima kao što je slučaj sa ratom u Iraku. Zbog značaja koji bi ovakva svedočenja mogla da imaju na situaciju u zemlji, demokratske države su ovo pitanje rešile do u detalje, pa se tako procedura svedočenja tačno zna - ko, šta i gde sme da radi.
Uzmimo za primer britanski parlament. Istragu o iračkom oružju za masovno uništavanje vode dva odbora - za spoljnu politiku i bezbednost.
Većina sesija Odbora za spoljnu politiku je javna, ali se zbog osetljivosti neke sednice mogu zatvoriti za javnost. Od dva svedočenja pred ovim odborom koji će imati britanski šef diplomatije Stro, jedno će biti javno, a drugo iza zatvorenih vrata.
U zavisnosti od teme, svedočenja mogu trajati jedan ili više dana, pa čak i nekoliko meseci. U slučaju Iraka očekuje se višenedeljna rasprava. Na kraju rada, odbor pravi izveštaj koji se prosleđuje parlamentu. U izveštaju se navode preporuke i predlozi odluka koje bi parlament trebalo da donese.
U slučaju istrage o Iraku, kao i u svim drugim slučajevima, procedura je ista. Kada odbor odluči da sprovede istragu o određenoj temi, šalje se saopštenje medijima u kojem se pozivaju svi oni koji su zainteresovani za slučaj da dostave pismene dokaze. Ne postoje pravila šta bi trebalo da stoji u pismenoj izjavi. Ukoliko je pismena izjava kratka, može biti poslata običnim pismom. Ukoliko se radi o obimnijem materijalu, on se može doneti na portirnicu parlamenta. Odbor može da pošalje individualne pozive osobama za koje smatra da mogu pomoći istrazi.
Ukoliko pismeni dokazi nisu dovoljni, odbor može da pozove pojedince da daju usmena svedočenja. I ona su potpuno regulisana, pa se tako tačno zna koliko svedok može da govori i o čemu. Osnovno pravilo je da se govori što manje i da se odgovara kratko na postavljena pitanja.
Govornicima se ne dozvoljava, ili se to čini samo u izuzetnim slučajevima, da imaju uvodni govor, nego se odmah prelazi na odgovaranje na pitanja. Ukoliko svedok nema odgovore na postavljena pitanja, trebalo bi da ih pismeno dostavi odboru nakon sednice.
Članovi odbora sede za stolom u obliku potkovice. Predsedavajući se nalazi na čelu, a svedok tačno preko puta predsedavajućeg. Mesta okolo stola namenjena su za publiku. Pošto dvorana nije ozvučena, od svedoka se očekuje da govori glasno. U prostoru između svedoka i članova odbora sedi stenograf koji beleži izgovorene reči.
Nekoliko dana posle sednice, koja se mahom organizuje utorkom popodne, svedok će dobiti prekucanu verziju svoje prezentacije. Svedoci bi u svojoj pismenoj izjavi trebalo da navedu predloge koje bi odbor mogao da navede u konačnom izveštaju.
Da bi se došlo na sednicu odbora nije prethodno potrebno nabaviti specijalne propusnice. M. Ivanović Niksonovo svedočenje
Najpoznatije javno saslušanje u dosadašnjoj američkoj istoriji bilo je vezano za aferu 'Votergejt' koja je dovela do pada predsednika Ričarda Niksona. Međutim, manje je poznato da je Nikson i pre 'Votergejta' bio primoran da odgovara na neprijatna pitanja američkih senatora i kongresmena. Radilo se o pitanju tajnih bombardovanja Kambodže, kada je poginulo dosta nedužnih civila. Nikson je bio optužen da je lagao Kongres i da je davao pogrešne informacije u vezi sa bombardovanjem.
Prilikom glasanja u odboru koji je sprovodio istragu, 26 članova odbora je glasalo protiv, a 12 ih je glasalo za kažnjavanje Niksona. Kazna je podrazumevala pokretanje takozvanog impičmenta, odnosno početak procesa njegovog smenjivanja.
Kao razlog zbog kojeg je doneta ovakva odluka navedeno je da se radilo o poverljivim informacijama i da je Nikson o njima ipak obavestio nekoliko članova Kongresa i Senata, što znači da ih nije potpuno prećutao.
On je kasnije ipak bio primoran da podnese ostavku zbog slučaja 'Votergejt', odnosno zbog skandala vezanog za prisluškivanje visokih zvaničnika suparničke stranke. Rasprava o debelima
Javne rasprave u američkom Kongresu i Senatu dešavaju se praktično svakodnevno, a spektar tema je od spoljne politike na Balkanu, preko vakcinacije životinja, do debljine žena.
Upravo ova tema našla se na dnevnom redu odbora prošlog četvrtka. Kako izveštavaju lokalni mediji, rasprava je vođena oko pitanja da li je za debljinu odgovoran sam čovek ili industrija hrane koja proizvodi suviše kalorične i masne obroke. Rasprava je zakazana nakon što su restorani širom Amerike bili bukvalno pretrpani tužbama mušterija, mahom debelih žena koje su zahtevale da im se plati odšteta tvrdeći da su postale debele jer su u tim restoranima jele nekvalitetnu hranu.
Oni koji su štitili restorane, rekli su na javnom svedočenju da bi, ukoliko bi se prihvatile ove tužbe, moglo desiti da svi restorani prestanu da rade i da se niko ne bi više usudio da prodaje hranu. S druge strane, oni koji su bili protiv restorana kažu da i restorani moraju da odgovaraju za poremećaj zdravlja stanovništva i da ako se tužbe ne bi prihvatile, to bi značilo da je industrija hrane u povlašćenom položaju.
Kongresmeni su ceo dan, tako, imali prilike da čuju i jednu i drugu stranu, i na njima će biti da odluče da li da ovo pitanje pokrenu ili ne.
Neki kongresmeni su smatrali da je pitanje veoma važno i već su krenuli da dalje razrađuju problem, pa su pokrenuli kampanju protiv firmi za brzu hranu, javili su lokalni američki mediji.
