Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Austrija obeležava godišnjicu objave Prvog svetskog rata
Specijalno za „Politiku”
Beč – Obeležavanje početka Prvog svetskog rata u Austriji počelo je već prošle jeseni otvaranjem nekoliko tematskih izložbi na teritoriji čitave Austrije. Pored toga, od tada je izašlo i nekoliko naučnih publikacija, od kojih izdvajamo „Prljavi rat Habzburga” Hanesa Lajdingera, „Prvi svetski rat. Globalni konflikt s lokalnim posledicama” Štefana Karnera, „Sarajevo – mesto zločina Latinska ćuprija” Eriha Pela i „Prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetski rat i kraj habzburške dinastije” nekadašnjeg direktora bečkog Vojno-istorijskog muzeja Manfreda Rauhenštajnera koji se potpisuje i kao kustos izložbe „Mojim narodima!” u Nacionalnoj biblioteci Austrije (traje do 2. novembra), nazvanoj prema manifestu cara Franca Josifa, objavljenog 29. jula 1914. Oslonjena na nasleđe nekadašnje carske biblioteke u kojoj su, od izbijanja Prvog svetskog rata, sakupljana svedočanstva tog vremena u vidu plakata, rukopisa, književnih listova, razglednica, ratnih dnevnika, zabeleški, fotografija i značajnih dokumenata, izložba dokumentuje duh vremena bez upuštanja u pitanje o krivici. Samo u Beču, trenutno je u toku jedanaest izložbi koje se bave temom Velikog rata, a među njima i pomenuta postavka u Nacionalnoj biblioteci „Nestašica – glad – smrt. Bečko stanovništvo i ratne posledice” u Državnom arhivu Austrije i „Sudnji dan. Život i umiranje Jevreja u Prvom svetskom ratu” u Jevrejskom muzeju, „Ekskluzivno izdanje! Mediji i rat 1914–1918” u Palati Porcija i „U ime rata i tehnologije” u Tehničkom muzeju.
List „Standard” je svoj specijalni dvadesetsedmostrani štampani dodatak o Prvom svetskom ratu objavio već 30. nov./1. decembra 2013, a od januara ove godine u elektronskom izdanju se redovno objavljuju intervjui, komentari istoričara, recenzije izložbi i publikacija, kao i članci posvećeni istorijski relevantnim događajima vezanim za period od 1914. do 1918. Novih štampanih dodataka nije bilo, a kako saznajemo iz redakcije ovog lista uredništvo se odlučilo na stalnu aktuelizaciju sadržaja u rubrici „Godina jubileja 1914”. Sličnog koncepta se drži i dnevnik „Kurir” (osnovan 1954) koji je doduše, pored redovno negovane digitalne rubrike, svoj specijalan dodatak posvećen Prvom svetskom ratu objavio 28. juna, na godišnjicu atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Iako se kao zvaničan dan početka rata u austrijskim dnevnim listovima navodi 28. jul 1914. (sem „Tiroler landescajtunga” koji navodi da su širom ove pokrajine „zvona oglasila rat 1. avgusta”), uredništva su se mahom opredelila za opciju digitalnih, stalnorastućih arhiva u vidu članaka i komentara koji se mogu pregledati na njihovim zvaničnim internet stranicama. Pored „Standarda” i „Kurira”, u takve spadaju „Salcburger nahrihten”, „Sidtiroler cajtung” i „Viner cajtung”.
Dnevni list „Prese”, koji se u u rasponu od 1864. do 1939. zvao „Noje fraje prese” (Nova slobodna štampa) i koji do pada monarhije bio njen vodeći list, svakodnevno onlajn pušta članke objavljivane na taj dan pre tačno sto godina. Nijedno od javnih glasila sem lista „Prese”, koji je od svoga osnivanja takođe nekoliko puta promenio ime i koji je u osetljivom dobu od 1939. do 1945. prošao kroz čin „arizacije”, nema neprekidnu tradiciju izveštavanja od 1914. naovamo, da bi mogao čitaocima da pruži takvu vrstu vremeplova.
Nedeljnik „Profil”, koji se od početka godina veoma ozbiljno bavi ovom temom, 21. jula na svojoj naslovnoj strani najavio je članak „Ko je bio kriv za Prvi svetski rat?” (u podnaslovu: „Teška odgovornost Austrije”) Herberta Laknera, koji počinje kritikom knjige „Mesečari. Kako je Evropa ušla u rat 1914.” australijskog istoričara Kristofera Klarka. Lakner kontroverzni bestseler upoređuje s rešenjem Herkula Poaroa „Ubistva u Orijent ekspresu” zbog centralne poruke „da je svako pomalo kriv za počinjen zločin”. „Klarkova naracija ne može da skrene pažnju s činjenice da se ne poklapa s postojećom istorijskom dokumentacijom”, citira Lakner bečkog istoričara Hanesa Lajdingera, autora knjige „Prljavi rat Habzburga”, koji je intervjuisan za isti broj „Profila”. Autor u tekstu između ostalog navodi i često prećutkivan podatak da je srpski ambasador u Beču 1914. o mogućem atentatu u Sarajevu upozorio ministra Leona fon Bilinskog, kao i činjenicu da se srpska vlada 25. jula složila da ispuni devet od deset zahteva carskog ultimatuma.
Marina D. Rihter
objavljeno: 28.07.2014.
