Izvor: Politika, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kadijević: SAD razbile SFRJ
U svojoj knjizi, objavljenoj u Moskvi, bivši ministar odbrane Veljko Kadijević optužuje Vašington da je bio glavni koordinator rasturanja Jugoslavije kao jedinstvene države
Moskva – Nekadašnji ambasador SAD u Beogradu Voren Cimerman ostaće upamćen kao čovek koji je znatno doprineo raspadu Jugoslavije i koji je umnogome odgovoran za prolivenu krv, uveren je nekadašnji ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević, koji je u Moskvi predstavio svoju knjigu "Kontraudar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Moj pogled na raspad Jugoslavije".
Kadijević je u tom izdanju objavio "stenograme pet svojih razgovora" u Beogradu sa tadašnjim američkim ambasadorom i ocenio da su "SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, u potpunosti preuzele od Nemačke ulogu vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedinstvene države". "Pogubna američka politika za Jugoslaviju nastavljena je do bombardovanja Srbije i Crne Gore i vojne okupacije", smatra Kadijević, koji je od maja 1988. godine do januara 1992. godine bio savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ i načelnik Štaba vrhovne komande oružanih snaga SFRJ.
Kadijević takođe optužuje Cimermana da se starao da onemogući svaki njegov kontakt sa članovima američke administracije, pogotovo sa ministrom odbrane Dikom Čejnijem.
Cimerman je u razgovoru od 3. jula 1990. rekao da je posle izbora posetio Sloveniju i Hrvatsku (što je kritikovano u JNA), jer je "želeo da prenese poziciju svog rukovodstva novim liderima republika – da se SAD protive odvajanju i da neće podržati odvajanje tih republika".
Američki ambasador je Kadijeviću rekao da je neophodan dijalog između "Srbije, Slovenije, Hrvatske i tako dalje", a da bi, u slučaju da se "iz Jugoslavije isključe Slovenija, Makedonija, delimično Crna Gora, a ostane Hrvatska, BiH i Srbija", to "bila tragedija za južnu Evropu i Jugoslaviju".
Kadijević je upozorio tada Cimermana da se u Hrvatskoj nalazi "četvrtina Srba", a u Srbiji "četvrtina Hrvata i drugih naroda" i da to može postati razlog za građanski rat. Na tom susretu razgovarano je i o pozicijama kongresmena Džozefa Diogardija i Toma Lantoša o Kosovu i Metohiji. "Želim da znate da se moje rukovodstvo ne slaže sa takvim gledištem. Oni govore: Kosovo republika. To nije naša pozicija. Mi smatramo da Jugosloveni sami među sobom treba da se dogovore kakav ustavni sporazum treba da bude za Kosovo. Nas interesuju ljudska prava i prava manjina", rekao je američki diplomata Kadijeviću.
Na sledećem sastanku posle tri meseca ( 3. oktobra 1990), Cimerman se, prema Kadijevićevoj tvrdnji, složio sa njim da nisu u Evropi i na Zapadu u celini svi zainteresovani za jedinstvenu Jugoslaviju. Razgovor od 6. januara 1991. bavio se "Vensovim planom". Nakon što je američki ambasador zahvalio "srpskom rukovodstvu i JNA i njenom rukovodstvu za plan koji je izrađen zajedno sa Vensom" i rekao da ga Vašington potpuno podržava, Kadijević je izneo stav da za Jugoslaviju postoje dva puta: prvi, kojim je krenula Evropska unija i kojim "nažalost, upravlja Nemačka", a koji znači neizbežno krvoproliće, i drugi – put izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, čiji je ključ uspostavljanje mira u Hrvatskoj.
Kadijević je istakao da je potrebno zaustaviti rat u Hrvatskoj da se ne bi preneo u BiH, a Cimerman je izrazio zabrinutost zbog izjava predstavnika Srba, "na primer Radovana Karadžića" da priznanje BiH može dovesti do rata. Kadijević u razgovoru od 11. aprila 1991. uviđa da su "SAD, delimično zahvaljujući i ličnom doprinosu Cimermana, preuzele u potpunosti ulogu Nemačke kao vođe i koordinatora raspada Jugoslavije kao jedinstvene države".
Cimerman je kao prvo naveo da SAD čvrsto veruju da se "jugoslovenski problemi ne mogu rešiti uz pomoć sile". "Očuvanje jedinstva Jugoslavije nasilnim putem u svakom slučaju pokrenuće zemlju ka građanskom ratu", rekao je on i dodao da rukovodstvo SAD podržava "legalnu i ustavnu ulogu Predsedništva SFRJ i SIV" i "rukovodstva republika", a da "neće podržati vladu uspostavljenu nelegalnim putem".
Već tada je, uvređen, Kadijević rekao Cimermanu da SAD nisu sprečavale da koncepcija koja je dovela do raspada Jugoslavije ne dominira i da je Cimerman suštinski uticao da se ona u praksi sprovodi. "Krivim Vas i sve koji gledaju sa strane kako Vi uzimate sebi previše prava da ocenjujete šta je dobro, a šta nedovoljno dobro", rekao je general, pozivajući SAD da kada "osuđuju nasilje, treba da osuđuju zaista nasilje, a ne one koji žele da ga zaustave".
Posle toga Kadijević i Cimerman sreli su se još 13. jula 1991. godine, kada je, prema tvrdnji jugoslovenskog generala, američki diplomata "otvoreno stao u službu politike raspada Jugoslavije u skladu sa nemačkom koncepcijom", a Kadijević otvoreno rekao šta misli i o njemu i o politici SAD.
"Zašto Vi, gospodine ambasadore, kada ste toliko objektivni, niste reagovali kada su Slovenija i Hrvatska počele da stvaraju svoje armije i naoružavaju ih? Zašto vaše rukovodstvo po Vašim instrukcijama nije nikako reagovalo", upitao je Kadijević.
Cimerman je rekao da je ambasada prenela da je JNA u Sloveniji štitila granice, a da je prva silu primenila slovenačka strana, međutim da je "general (Blagoje) Adžić u svom 20-minutnom govoru objektivno srušio dobru osnovu na kojoj se bazira poverenje u JNA", kao i da "američko rukovodstvo nema uticaj" na izveštavanje Bi-Bi- Sija i Si-En-Ena.
Cimerman je rekao da je "na beogradskoj televiziji video" koliko ima organizovanih vojnih formacija u različitim delovima zemlje koje se bore protiv Jugoslavije, a Kadijević je izneo podatke o broju međunacionalnih sukoba, uglavnom među Srbima i Hrvatima, i da je te godine u njima poginulo 298, a ranjene 472 osobe i da je, da bi se suprotstavila sili od 200.000 vojnika pre svega u Hrvatskoj ali i na Kosovu, Sandžaku i Bosni, JNA mobilisala oko 70.000 ljudi.
O Cimermanovom licemerju i lošoj ulozi, prema tvrdnji Kadijevića, svedoči i pismo koje mu je uputio u martu te godine, kada je podneo ostavku na mesto saveznog sekretara, i u kojem navodi da mu je "veoma drago što je uspostavio lične odnose i saradnju" sa Kadijevićem i da se "često seti upozorenja koja mu je davao u vezi sa jugoslovenskom krizom". "To i mnoge druge vaše analize veoma su mi pomogle u oceni i shvatanju jugoslovenske situacije", napisao je tada Cimerman u pismu, čiji faksimil je objavio Kadijević u svojoj novoj knjizi predstavljenoj u Moskvi.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Mesić i Marković hteli da svrgnu Tuđmana i Miloševića
Moskva - Aktuelni predsednik Hrvatske i bivši predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić i nekadašnji predsednik savezne vlade Ante Marković nameravali su da uz pomoć armije svrgnu predsednike Hrvatske i Srbije, Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića, tvrdi u svojoj knjizi "Kontraudar. Moj pogled na raspad Jugoslavije" bivši ministar odbrane Veljko Kadijević.
Mesić je "hteo da preko tadašnjeg predsednika Saveznog izvršnog veća Ante Markovića uvuče mene i armiju u svrgavanje Tuđmana, koji je, po njegovom mišljenju, bio apsolutista, i da na čelo Hrvatske postavi sebe".
"Mislim da ne treba posebno objašnjavati, znajući aktivnosti JNA i moju poziciju, zašto je taj pokušaj Markovića ostao bez rezultata", piše bivši savezni sekretar za narodnu odbranu, tvrdeći da je Marković u maju 1991. u Karađorđevu pokušao da ga ubedi da će "ako svrgnemo Miloševića i Tuđmana, svi problemi u Jugoslaviji biti rešeni".
Tanjug
[objavljeno: 05.10.2007.]
