Izvor: Politika, 05.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad Srbin dobije pomilovanje
Smanjenje kazne za godinu dana Dragiši Čančareviću podiglo je prašinu, ali se malo ko zapitao zašto je osuđen na osnovu lažnih dokaza Od našeg stalnog dopisnika
ZAGREB, 4. novembra – "Čim jedan Srbin bude pomilovan počinju afere!" Tu neskriveno ljutitu rečenicu izgovorio je juče predsednik RH Stjepan Mesić na pitanje novinarke Hrvatskog radija zašto je Dragišu Čančarevića, osuđenog za ratni zločin, pomilovao za godinu dana zatvora i kada će konačno Komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za pomilovanja početi da radi transparentno.
Mesić je takođe rekao: "Očito postoji želja da Srbi ne mogu biti pomilovani. Oni koji tako misle neka pokrenu to pitanje preko onih institucija koje imaju inicijativu za zakonsku regulativu, da se kaže da Srbe ne možemo pomilovati, bez obzira na okolnosti nakon što su osuđeni za bilo koji zločin. To će u Evropi biti pozdravljeno pljeskom! Srbe treba isključiti iz pomilovanja, slažete li se s tim?"
Dragišu Čančarevića, bivšeg policajca, nedavno su u prilogu Dnevnika zagrebačke Nove TV nazvali "krvnikom iz Borova Sela". Čančarević je, podsetimo, u vreme mirne reintegracije istočnih delova Hrvatske postavljen za načelnika četvrte policijske stanice u vukovarskom kvartu Borovo Naselje, a 1999. godine je uhapšen i osuđen na 13 godina zatvora pod optužbom za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno da je 1991. kao istaknuti pripadnik srpske milicije "dopuštao nepoznatim osobama da zarobljenike tuku, fizički i psihički zlostavljaju", te da je i lično maltretirao dvojicu zarobljenih. Vrhovni sud mu je kaznu smanjio na 10 godina, a Mesić ga je nedavno pomilovao za još jednu godinu.
Međutim, to nije kraj, a ni suština ove tipične ratne priče s prostora Hrvatske. O njoj govori pismo predsednika Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba Zorana Pusića, koje objavljuje najnoviji "Feral", baš na dan kada je Mesić prozvan zbog svoje odluke o ublažavanju kazne Čančareviću.
Pusić, naime, zamera Novoj TV što se tako prizemno sručila na Čančarevića, a da nije ni pogledala o čemu se tu radi, odnosno da je – i po njegovom dubokom uverenju – dotični u stvari nevin osuđen, na osnovu očigledno lažnih dokaza. Cela ova prašina, dodajmo, i podigla se zato što je Čančarević posle Mesićeve odluke o delimičnom pomilovanju najavio iz zatvora da će podići tužbu protiv svedoka zato što su ga lažno optužili.
Da ne bi bilo nedoumice, Zoran Pusić detaljno podseća i navodi dokumente o čemu se ovde radi. Tako je svedok Krešimir Strganac na suđenju izjavio da poznaje D. Čančarevića, jer su zajedno radili u policijskoj stanici u Dalju 1990. i 1991, gde su zajedno išli u patrole, ali je iz radne knjižice optuženog vidljivo da on nikada nije radio u Dalju, što je potvrdio i načelnik te policijske stanice iz tog vremena Željko Vajda.
Nadalje, svedok Tomislav Kilić, koji ga je najteže teretio, na pitanje kako je prepoznao Čančarevića objasnio je kako mu je došla policija u kuću, pokazala mu sliku Čančarevića i rekla mu da je to čovek koji ga je maltretirao. Inače, Kilić je osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva radi pljačke u Osijeku. Treći svedok Marinko Bertić teretio je Čančarevića takođe zbog navodnog maltretiranja u Dalju i tvrdio kako je protiv njega podneo krivičnu prijavu policiji u Donjem Miholjcu 1993. godine, ali takva prijava nigde ne postoji. Takođe je tvrdio da poznaje optuženog, jer je s njim 1975. godine radio u kombinatu Borovo, ali je D. Čančarević tada imao – 14 godina i išao u osnovnu školu.
Na osnovu takvih "dokaza" Dragiša Čančarević je osuđen kao ratni zločinac i u zatvoru čami još od 1999. godine, a hrvatska javnost se uzbudila pošto mu je predsednik države smanjio kaznu, a on najavio tužbu protiv lažnih svedoka.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 05.11.2006.]
