Izvor: Politika, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kabul pregovora sa talibanima
Nemački "Berliner cajtung" tvrdi da su operativci CIA u direktnim pregovorima sa pobunjenicima Mule Omara u Avganistanu ponudili mirovno rešenje
Spekulacije o predstojećim zvaničnim mirovnim pregovorima između vlade Avganistana i talibanskih pobunjenika dobile su verodostojnu podlogu. Obe strane izrazile su početkom minule nedelje spremnost da pregovaraju, podvukavši neophodnost okončanja dugogodišnjeg krvoprolića - da li po ličnom nahođenju ili kao rezultat dirigovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podsticaja, ostaje da se vidi - nemački dnevnik "Berliner cajtung" tvrdi da su operativci američke obaveštajne službe CIA odgovorni za ovakav razvoj situacije.
Pozivajući se na neimenovane izvore, berlinski list ističe da su specijalni pregovarači CIA postavili samo jedan preduslov talibanima - da uskrate podršku terorističkoj organizaciji Al Kaidi. Opisujući detalje, "Berliner cajtung" je saopštio da su pregovori vođeni u drugoj polovini avgusta ove godine u pakistanskom gradu Kueta. Učesnici na strani talibana bili su predstavnici Kueta-Šure, talibanske grupacije pod komandom ozloglašenog Mule Omara.
Principijelna spremnost zaraćenih strana na uspostavljanje mira ne bi predstavljala iznenađenje - poslednjih meseci u Avganistanu je vođen niz nezvaničnih pregovora između talibanskih vođa klanova i ratnih komandanata, sa jedne strane, i predstavnika vlade u Kabulu, predstavnika UN i specijalnih izaslanika zemalja angažovanih u okviru mirovnih snaga ISAF-a. Pomen Mule Omara, međutim, uslovio je nove spekulacije o ustupcima Zapada.
Mula Omar smatran je glavnom preprekom na putu ka postizanju kompromisnog rešenja, koje bi, po ukusu međunarodne zajednice, podrazumevalo integraciju umerenih talibana u strukture postojeće državne vlasti. Slični pregovori prevremeno su prekinuti u jesen 2001. godine, zbog striktnog odbijanja Mule Omara na bilo kakvo uslovljavanje eventualnih talibanskih struktura u okviru legalne vlasti Avganistana od strane Zapada, uz poseban naglasak da Al Kaida predstavlja oslobodilački faktor u islamskom svetu, pa se talibanima ne može nalagati da taj pokret ignorišu.
Šta se u međuvremenu promenilo?
Uprkos forsiranim ofanzivama trupa međunarodne zajednice u Avganistanu, talibanskim pobunjenicima je poslednjih meseci pošlo za rukom da značajno prošire svoje teritorije. Tako su tri četvrtine obruča koji opasuje prestonicu Kabul pod njihovom kontrolom. Crno-bela pobunjenička zastava vijori se nad dvanaest avganistanskih provincija - njihov vojni potencijal jača, uprkos teškim gubicima koje svakodnevno trpe u okršajima sa međunarodnim trupama.
Sa druge strane, u zemljama iz kojih su regrutovani vojnici međunarodnih snaga raste neraspoloženje u javnosti. Avganistan se, zajedno sa Irakom, pominje kao novi Vijetnam zapadnog sveta. Pre svega u Nemačkoj, gde su najavljene masovne demonstracije uoči zasedanja Bundestaga na temu (ne)produženja mandata Bundesvera na Hindukušu.
Povlačenje nemačkih trupa iz sastava međunarodnih interventnih snaga bilo bi - posle odluke Velike Britanije da okonča svoj angažman u Iraku - uporedivo sa kapitulacijom drugog po važnosti saveznika SAD. Ovakvo razmišljanje dovodi se u direktnu vezu sa saopštenjem avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da je u prestonici Kabulu sve spremno za početak, kako je naglasio, najvažnijeg državnog sastanaka.
Karzai, sve je izvesnije, bije odbrambenu bitku. Njegova izjava "spremni smo na svaku vrstu pregovora koji bi omogućili Avganistanu bezbednu i stabilnu budućnost" upućuje na nivo spremnosti Kabula da pregovara sa pobunjenicima. Istovremeno, avganistanski signali upućeni talibanima ukazuju na nestrpljenje Zapada da okonča avganistansku avanturu i tamošnji razvoj situacije prepusti onima koji bi i trebalo da se pitaju - narodima Avganistana.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 16.09.2007.]
