Izvor: Kurir, 19.Jan.2012, 08:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KRAJ PLANETE ZEMLJE
Možda ne 21. decembra 2012, kao što je najavljeno u proročanstvu Maja, ali jednog od narednih dana život na Zemlji će nestati iz svemirskog adresara. Naučnici tvrde da smak sveta može da se dogodi za milijardu godina, ali i sutra.
BEOGRAD - Kataklizma dolazi!
Možda ne 21. decembra 2012, kao što je najavljeno u proročanstvu Maja, ali jednog od narednih dana život na Zemlji će nestati iz svemirskog adresara. Naučnici tvrde da smak sveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << može da se dogodi za milijardu godina, ali i sutra.
Čak i oni koji čvrsto veruju drevnim Majama, pa misle da nam je ostalo još 336 dana života, ne mogu da se slože o načinu na koji će se sve završiti.
Naučnici su jasni - postoji osam načina da naša rodna planeta doživi kraj, s njom i sav život na njoj.
Zaraza
Svake godine se snimi bar jedan holivudski film u kojem smrtonosni virus ili bakterija izazivaju pandemiju i ubijaju pola sveta. A sve češće se u novinama pojavljuju izveštaji o naučnicima koji u laboratorijama uzgajaju mikrobe koji bi, ako se nađu na slobodi, mogli za nekoliko meseci da unište život na Zemlji.
Međutim, iako su mutirani virusi, pogotovo oni iz laboratorija, velika opasnost, naučnici smatraju da nijedan od njih pojedinačno neće moći da iskoreni našu vrstu.
„Da bi virus ubio sve ljude na Zemlji, morao bi da ih ubije za manje od nedelju dana. Ako bi potrajalo duže, imuni sistem ljudi bi reagovao“, kaže Šon Huang, američki virusolog.
Supervulkan
Supervulkani, poput Jeloustona u SAD, već su nekoliko puta doveli život na planeti do granice istrebljenja. Danas se zna da je za istrebljenje dinosaurusa, uz pad asteroida, verovatno kriva i megaerupcija vulkana u Indiji, pre oko 65 miliona godina (a ne udar asteroida na Jukatanu).
Druga poznata džinovska erupcija desila se pre 250 miliona godina u Sibiru, a posle nje je usledio period koji se u istoriji živog sveta pominje kao „veliko izumiranje“. Tokom te dve erupcije, veruje se, u atmosferu je izbačeno toliko pepela, sumpora i ugljen-dioksida da se klima promenila dovoljno da uništi sve lance ishrane na planeti.
Tlo iznad komore s magmom u Jeloustonu podiglo se u poslednjih 10 godina za oko 30 centimetara, što može da znači da je sledeća erupcija veoma blizu.
Asteroid
U filmovima o uništenju sveta glavni krivci su gotovo uvek asteroidi. Veruje se da je jedan takav, širok oko 15 kilometara, pogodio poluostrvo Jukatan pre oko 65 miliona godina i izazvao opšte uništenje živog sveta.
Pre osam godina NASA je najavila da će Zemlja 2029. imati blizak susret sa 300 metara dugačkim asteroidom Apofis, koji se uputio ka nama, i da je šansa da nas pogodi čak dva odsto. Naučnici su nedavno objavili da su šanse da se to desi „samo“ 1:250.000.
Na svu sreću, ništa veličine asteroida koji je pogodio Jukatan trenutno nije na našem putu, ali bi se moglo desiti da nas u sledećih 100 godina pogodi jedan srednji (do 100 metara veličine) i izazove lokalnu katastrofu. Jedan astroid veliki poput Apofisa mogao bi da udari u Zemlju u sledećih 100.000 godina i izazove regionalnu katastrofu.
Sudar planeta
Planete ne kruže oko Sunca u večnim putanjama. Svaka promena u orbiti mogla bi značiti pravu katastrofu za Zemlju. Očekuje se, na primer, da će Jupiter, najveća planeta u Sunčevom sistemu, privući maleni Merkur i udaljiti ga od Sunca - pravo na putanju kojom se kreće naša Zemlja!
Takav sudar ne samo da bi uništio život na našoj planeti, koja je oko 20 puta veća od Merkura, već bi razneo i samu Zemlju. Na sreću, šansa da se ovakvo nešto dogodi u sledećih pet milijardi godina je oko jedan odsto.
Alge ubice
Možda potencijalno i najveći problem, o kojem se ne piše mnogo, jesu alge. I to mikroskopske alge zvane dijatome, koje žive u većini reka, jezera i mora, ali i na površini. One bi, upozoravaju naučnici, mogle katastrofalno da promene sastav Zemljine atmosfere.
Ti mikroorganizmi žive od goriva koje proizvode fotosintezom, procesom koji biljka koristi da bi stvorila hranu. Tokom tog procesa dijatome koriste vodu i razgrađuju je na vodonik i kiseonik, koji zatim životinje koriste za disanje.
Međutim, ako dijatome nemaju pristup vodi (a nje je sve manje), one bi mogle da koriste so, a njenom razgradnjom stvorio bi se i u atmosferu pustio otrovni hlor. Dijatome koje bi se adaptirale na hlor mogle bi za nekoliko miliona godina da „uguše“ sva ostala živa bića na planeti i pretvore atmosferu u okruženje u kojem je život moguć samo njima.
To se, inače, već jednom u istoriji desilo. Pre dve i po milijarde godina cijanobakterije su „naučile“ kako da koriste fotosintezu i počele da izbacuju ogromne količine kiseonika u atmosferu. To je pogušilo dotadašnje organizme, koji su bili naviknuti na ugljen-dioksid, i otvorilo put stvaranju novog sveta, adaptiranog na kiseonik.
Supernova
Zamislite eksploziju oktilijardu puta jaču od eksplozije svih atomskih bombi zajedno (oktilijarda je broj koji ima 30 nula). Kad se džinovska zvezda uruši u samu sebe, eksplozija koja potom nastaje je toliko jaka da može da utiče na svetove koji su desetinama svetlosnih godina daleko.
Na svu sreću, u našoj galaksiji supernova se dešava svakih 100 godina, a većina zvezda koje će uskoro eksplodirati su na bezbednoj udaljenosti.
Kada bi, međutim, eksplodirala neka zvezda koja je na manje od 20 svetlosnih godina od Sunca, posledice po Zemlju bile bi katastrofalne: iks-zraci i kosmički zraci koje bi ona masovno emitovala ubijali bi organizme na ćelijskom nivou, razgrađujući njihovu molekularnu strukturu. Radijacija bi uništila i sav ozon u atmosferi, pa bi i oni koji prežive prvi udar stradali od Sunčevog zračenja.
Kometa
Komete su „favoriti iz senke“ da unište život na Zemlji. O njihovom ukupnom broju i putanjama se i dalje zna veoma malo, pa lako može da se desi da se neka od njih zakuca u nas u narednim godinama.
Kometa Hartli 2 prišla nam je 20. oktobra na manje od 15 miliona kilometara, što je po svemirskim merilima „zamalo“. Komete su posebno opasne jer putuju mnogo većim brzinama nego asteroidi (skoro 160.000 kilometara na sat), pa bi i udar bio mnogo jači i gotovo sigurno bi značio globalnu katastrofu. Sa sadašnjom tehnologijom, upozoravaju naučnici, biće teško učiniti bilo šta ukoliko se jedna od kometa sa ivice Sunčevog sistema uputi baš ka Zemlji.
Smrtonosno Sunce
Naša plava planeta će na kraju svoje priče biti pretvorena u užarenu kuglu, zbog širenja Sunca, koje će trošenjem svojih zaliha helijuma i vodonika postajati sve veće i sjajnije. Naučnici predviđaju da će za milijardu godina Sunce biti 10 odsto sjajnije nego danas, a temperatura na Zemlji će tada dostići čak 93 stepena Celzijusa! Tada ćemo, pošto će okeani početi da isparavaju, morati da tražimo drugu planetu za život. Na kraju, za oko sedam milijardi godina Sunce će postati crveni džin, i bukvalno će progutati Zemlju.
.jpg)
