Izvor: Blic, 01.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KGB naredio ubistvo pape
KGB naredio ubistvo pape
Nepisano pravilo da se istina o događajima koji kroje sudbinu država i celog sveta otkriva tek posle izvesne istorijske distance, još jednom je potvrđeno. Novi dokumenti, otkriveni u arhivama obaveštajne službe bivše Istočne Nemačke, potvrdili su ono u šta su mnogi verovali: nalog da se Jovan Pavle Drugi ubije 1981. godine stigao je iz KGB-a.
Naime, prema pisanju uticajnog italijanskog dnevnika 'Korijere dela sera', naredba da se papa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << likvidira došla je od sovjetske tajne službe, čuvene KGB, a zadatak je trebalo da izvrše bugarski tajni agenti. U dokumentima se još navodi da su agenti obaveštajne službe Istočne Nemačke, koja je poznatija kao Štazi, trebalo da koordiniraju čitavu operaciju i 'sakriju tragove' posle atentata.
Posle dobijanja naredbe od KGB, bugarska služba je zadatak poverila turskim ekstremistima, uključujući i Mehmeta ali Agdžu koji je pucao u papu na Trgu Svetog Petra u Rimu.
'Korijere dela sera' prenosi da su pronađeni dokumenti predati vlastima u Bugarskoj i da će biti dostupni italijanskoj Parlamentarnoj komisiji koja istražuje aktivnosti bivših komunističkih režima na Apeninskom poluostrvu. U njima se nalaze uglavnom pisma operativaca Štazija upućenih svojim bugarskim kolegama u kojima traže pomoć u prikrivanju tragova posle pokušaja ubistva pape.
Ali Agdža, koji se trenutno nalazi u zatvoru u Turskoj, nakon hapšenja je tvrdio da iza čitave operacije stoji Ambasada Bugarske u Rimu. Međutim, zvanična Sofija je uporno insistirala da je nevina i da je Agdžina priča zapravo deo antikomunističke zavere italijanske tajne službe i CIA.
Italijanski dnevnik se u opširnom tekstu o slučaju koji je šokirao čitav svet, uprkos 'hladnoratovskoj podeli', osvrnuo i na knjigu pape Jovana Pavle II 'Sećanje i identitet: Razgovori između milenijuma'. Naime, u ovoj knjizi papa iznosi uverenje da je ubeđen da napad na njega nije planirao i samostalno izveo Ali Agdža.
Papa je tog, umalo kobnog 13. maja 1981. godine ranjen u stomak, nakon čega je hitno operisan. On je posle oporavka posetio Agdžu u zatvoru i oprostio mu grehe.
Danas, 24 godine kasnije, oči celog sveta, ne samo vernika Katoličke crkve, ponovo su uperene u Jovana Pavla II. Prvom čoveku Vatikana zdravlje je ozbiljno narušeno. Njemu je ugrađena nosno-želudačna sonda preko koje se hrani veštačkim putem. Analitičari procenjuju da se Vatikan nalazi u izuzetno teškoj situaciji, jer papa nije u stanju da obavlja brojne obaveze, a sve dok je živ i ne povuče se, nije moguće izabrati novog papu. Ovakva situacija mogla bi da potraje duže nego što se misli, jer je Jovan Pavle II prošle godine ostavio živi testament. U pitanju je zapravo govor u kome je papa rekao da je moralna dužnost katolika da osobi na samrti što je duže moguće, uz upotrebu aparata, produži život. On je u martu 2004. godine izneo uputstvo za lečenje pacijenata na samrti opisavši ugradnju sonde za hranjenje kao 'normalan tretman', a ne kao 'posebnu meru' koja može biti uklonjena ukoliko ne bude više nade za oporavak.
Ovo ukazuje na to da bi papa želeo da uz pomoć aparata ostane u životu čak i ukoliko padne u komu ili vegetativno stanje, poput Amerikanke Teri Šijavo kojoj je nedavno sonda za hranjenje izvađena po odluci suda posle 15 godina. A. Petrović
