Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Južnoamerikanci vole Lulu i Mišel
Najpovoljnije ocene predsedniku Brazila i predsednici Čilea, a najlošije Fidelu Kastru
Prošla su vremena kada su temperamentni Latinoamerikanci bili skloni revolucionarnim obrtima i podržavali autoritarne vođe. Demokratija ima puno mana, ali većina od dvadeset hiljada stanovnika 18 zemalja Latinske Amerike prihvata je kao najpoželjniji državni sistem. To su između ostalog pokazali upravo publikovani ovogodišnji rezultati velikog nezavisnog istraživanja "Latinoamerički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << barometar" koji već godinama kao ugledna međunarodna institucija sakuplja dragocene podatke o raspoloženju javnog mnjenja zelenog kontinenta.
Najviša ocena među političarima u regionu, pripala je brazilskom predsedniku, koji je pre mesec dana dobio poverenje svoje nacije za još jedan mandat. Lula da Silva, nekadašnji sindikalni vođa, demokratski socijalistički predsednik najveće zemlje na kontinentu, ocenjen je na lestvici između jedan i deset , sa 5,8 poena, a odmah iza njega je levičarska predsednica Čilea, Mišel Bašele.
Loše ocenjen Čaves
Mnogi su se iznenadili što je venecuelanski predsednik Ugo Čaves, o kome se govori kao o harizmatičnom regionalnom vođi spremnom da se upusti u ljuti retorički rat sa SAD, na samom dnu po ocenama stanovništva iz osamnaest zemalja Latinske Amerike. On je dobio ocenu od 4,6, i tako zauzeo isto mesto kao i njegov protivnik , američki predsednik Džordž Buš. Oboleli komunistički vođa jednopartijske Kube Fidel Kastro, poslednji je po rezultatima u ovoj anketi sa 4,4 poena. Stanovništvo latinskog kontinenta naginje ka levici, od koje očekuje socijalno pravedniju državu i ravnomernije raspoređivanje dobara, smanjivanje ogromnog siromaštva. Ali je dovoljno sazrelo da se više ne nada mesijama , već boljitak očekuje od političara izabranih na slobodnim demokratskim izborima. "Demokratski optimizam rezultat je talasa predsedničkih izbora u Latinskoj Americi. U godini koja je pri svom kraju dvanaest zemalja u regionu biralo je predsednika, objašnjava Marta Lagos , direktorka institucije "Latinobarometar", sa sedištem u Santjagu, sa kojom smo za "Politiku" razgovarali telefonom. Već jedanaest godina, kako objašnjava, ovo ogromno ispitivanje koje obuhvata celi kontinent, pokazuje sve veću naklonost ka političkom pluralizmu a sve manju podršku tradicionalnim vođama koji su po latinoameričkim trgovima uspevali da mobilišu milionske mase, ali su u praksi bili daleko ispod svojih vatrenih obećanja.
Od kada je 1997. "Barometar" prvi put postavio pitanje "Da li je demokratija najpoželjniji vid uređenja" , uočava se iznenađujuća podudarnost između ekonomskog rasta i privrženika pluralizmu. Podrška demokratiji pre devet godina bila je 63 odsto , a tada je i region beležio veliki ekonomski rast. Kasnije kada su ekonomski pokazatelji pali ispod nule, demokratski nastrojeni Latinoamerikanci postali su manjina (2001, samo 48 odsto ispitanih podržava demokratsko ustrojstvo). Danas, sa ekonomskim oporavkom, raste i broj onih koji su "za demokratiju" (58 odsto), objašnjava Marta Lagos.
Bolivijanci za demokratiju
Obrt koji je doživela siromašna Bolivija, izabravši prvi put u istoriji, predsednika koji je pripadnik većinskog starosedelačkog naroda Ajmara, posebno govori o narodnoj volji i raspoloženju nacije. Evo Morales izabran je za predsednika Bolivije pre godinu dana , u decembru 2005. Za to vreme Bolivijanci su znatno popravili svoje mišljenje prema demokratiji. Dok je pre godinu dana 63 odsto bilo za nju, danas čak 76 odsto stanovnika ove andske zemlje veruje u demokratske vrednosti, ukazuje direktorka "Latinobarometra". "Iako za ovo kratko vreme Morales nije uspeo da doprinese ekonomskom boljitku, mnogo veći broj u potomaka drevnih Ajmara i Kečua, oseća se građanima koji učestvuju u političkom životu svoje zemlje, kaže Marta Lagos.
Veliki uspeh doživela je i Mišel Bašele, iako je tek devet meseci otkako je postala predsednica Čilea. Ona je na lestvici popularnih predsednika sa povoljnim rezultatima ispred, na primer, predsednika Kolumbije Alvara Uribea, koji ulazi u drugi mandat, i daleko ispred znatno autoritarnijeg i bučnijeg Uga Čavesa.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 11.12.2006.]
