Izvor: B92, 11.Sep.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Južna Osetija neće u Rusiju"
Varšava, Soči, Vašington -- Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kaže da Južna Osetija nema nameru da se priključi Rusiji.
To je potvrdio i južnoosetijski lider Edvard Kokojti, koji je precizirao da je njegova prethodna izjava, da Chinvali želi da bude deo Rusije, pogrešno protumačena.
"Južna Osetija ne želi da bude deo bilo čega. Južna Osetija je shvatila da ne bi mogla da zaštiti svoju bezbednost da nije proglašena njena nezavisnost", rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je Lavrov u Varšavi, gde je danas započeo posetu, prenela je ruska agencija Itar- Tas.
Lavrov je dodao da bi se "opstanak drugih naroda mogao pokazati nemogućim" da Moskva nije priznala nezavisnost otcepljene gruzijske autonomije Južne Osetije i da Rusija nije zaštitila južnoosetijski narod.
Istovremeno, lider Južne Osetije Kokojti izjavio je da su ruske agencije Interfaks i RIA Novosti pogrešno prenele njegovu izjavu i da Južna Osetija neće pristupiti Ruskoj Federaciji.
Kokojti je objasnio da Chinvali nema nameru da se odrekne svoje nezavisnosti do koje je došao po cenu velikih žrtava.
Ruske agencije prethodno su prenele njegovu izjavu da Južna Osetija teži tome da postane deo Rusije.
Frid: Zaustaviti Rusiju
Pomoćnik američkog državnog sekretara Daniel Frid izjavio je pred Odborom za odnose sa inostranstvom Predstavničkog doma Kongresa, da SAD ne smeju da dopuste da ruska agresija na Gruziju bude uspešna i moraju sprečiti Rusiju da povlači nove linije fronta u Evropi.
"Moramo sprečiti Rusiju da povlači nove linije fronta u Evropi. Ne bi smelo da se dozvoli da Moskva objavljuje da neke zemlje pripadaju ruskoj interesnoj sferi i stoga ne mogu da se pridruže evroatlantskim institucijama", rekao je Frid, a preneo Glas Amerike.
Prema njegovim rečima, SAD podržavaju pravo svake zemlje da samostalno bira put svog razvoja i institucije kojima želi da se pridruži i Rusija ne bi smela da ima pravo veta na odluke suverenih zemalja o njihovoj budućnosti.
"Evropa koja je celovita, slobodna i mirna, u interesu je Amerike. Alternativa je podeljeni i nestabilan kontinent. Ova vizija nije uperena protiv Rusije. Naprotiv, oduvek smatramo da ta vizija treba da obuhvati i Rusiju", naveo je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Od raspada Sovjetskog Saveza 1991, rekao je Frid, SAD su podržavale samoproklamovane aspiracije Rusije da se integriše sa savremenim svetom.
Međutim, prema njegovim rečima, invazijom na Gruziju i polaganjem prava na sferu uticaja, Rusija je takve aspiracije ugrozila.
"Rusija ima izbor. Ona može da pokuša da bude u miru i sa sobom i sa susedima. Da bude moderna zemlja, koja u 21. veku konstruktivno izražava svoju moć i uticaj - ili može da ostane vezana za ekspanzionističke ambicije 19. stoleća država čiji se status u svetu ne zasniva na zasluženom ugledu, nego na strahu koji budi kod drugih", rekao je Frid.
