Izvor: Politika, 19.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juščenkovi izleti
Lideri najjačih ukrajinskih partija prihvatili su se teške artiljerije. Svega desetak dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora, zakazanih za nedelju 30. septembra, do sada relativno mirna predizborna kampanja užurbano se usijava. Obećanja biračima kao i kritike na račun političkih oponenata pljušte na sve strane. Nekorektnosti u međustranačkim odnosima koje su pripretile da ceo politički život Ukrajine izvrgnu ruglu, i zbog kojih je proletos i raspuštena Vrhovna rada (parlament), sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više padaju u zaborav. Ponovo je mnogo toga dozvoljeno.
Pre nekoliko dana, na predizbornom skupu u Lavovu, predsednik države Viktor Juščenko vratio se u ulogu partijskog lidera i pozvao prisutne da svoj glas daju koaliciji Naša Ukrajina–Narodna sloga. "Smatram da i kao predsednik i kao građanin imam pravo na ovakav poziv, i uveren sam da su upravo oni (NU–NS) ta snaga, patrioti i profesionalci, koja je sposobna da mi efikasno pomaže u ostvarenju zacrtanih planova", istakao je Juščenko.
Nije ni trebalo sumnjati da će predsednikovo istupanje izazvati pravu buru među njegovim protivnicima, posebno u Partiji regiona premijera Viktora Janukoviča. "Prema ustavu, šef države nema pravo da učestvuje u agitaciji na strani bilo koje političke partije. On (Juščenko) upravo to radi – koristi se predsedničkim atributima", odvratio je gnevno Janukovič.
"Pokrivanje" oligarha
Prošli, redovni, parlamentarni izbori u Ukrajini, održani u martu 2006, po ocenama nezavisnih posmatrača protekli su u skladu sa principima stranačkog fer-pleja. Sve je govorilo da je bivša sovjetska republika, posle prilično autokratske vladavine prvog predsednika Leonida Kučme, pa preko burnih dana "narandžaste revolucije", čvrsto stupila na tlo demokratije. Međutim, mnogo toga je ostalo nedorečeno.
Privatizacija izvedena po receptu tranzicije, i započeta još u Kučminoj eposi, stvorila je sloj oligarha za koje političko predstavljanje u parlamentu predstavlja samo mogućnost za zakonsko "pokrivanje" već izvršene klasične pljačke. Dakle, sve ono što je viđeno i u drugim državama koje su prošle sličan put. U takvim uslovima ponašanje političkih subjekata često zna da sklizne u nedozvoljene vode.
Primer Viktora Juščenka koji tokom predizborne kampanje u jednom trenutku, praktično, prestaje da bude "predsednik svih Ukrajinaca" nije usamljen. Takve "izlete" dozvoljavali su sebi i šefovi drugih država. Ipak, pitanje koje se neminovno nameće jeste: ko je onda, u datom trenutku u Lavovu, bio predstavnik onih građana koji ne pripadaju taboru koji zastupa predsednik, ili, jednostavno, ne pripadaju nijednom taboru?
Ali Juščenka trenutno muče drugi problemi. Njegov rejting među Ukrajincima poslednjih meseci sveo se na neprijatnih petnaestak procenata. Glavni protivnik, premijer Janukovič, i na tom planu stoji daleko bolje, a po nekim procenama opasno ga ugrožava i nekadašnja revolucionarna partnerka Julija Timošenko. Ovakav odnos snaga mogao bi da pomuti uporna nastojanja aktuelnog predsednika da promeni ustav i sebi obezbedi punu vlast u državi. Istu onakvu kakvu je, u svoje vreme, imao Leonid Kučma. To bi predstavljalo korak unazad u odnosu na ustavne promene koje su stupile na snagu početkom godine, a prema kojima je predsedničko-parlamentarno ustrojstvo Ukrajine zamenjeno parlamentarno-predsedničkim. Ali Juščenko, jednostavno, nije dovoljno jak da na drugi način obuzda samovolju parlamentaraca. Njemu je zato od životne važnosti što bolji plasman NU–NS.
Silom saradnici
Međutim, predsednik će, kako sada izgleda, i posle vanrednih izbora biti prisiljen da sarađuje sa Janukovičem, pa čak i pod sličnim uslovima. A to bi značajno usporilo njegovu misiju uključivanja države u evroatlantske integracije i, nesumnjivo, uticalo na priliv kapitala iz inostranstva, posebno sada kada Ukrajina sa nestrpljenjem očekuje prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Šef ukrajinske države je svestan da je karta oslanjanja na "izbornu volju građana" za njega već prilično istrošena. Nastavak saradnje sa Janukovičem održaće ga kako-tako na vlasti, ali će zato kredibilitet revolucionara i konačno biti izgubljen. Svojevremeno potpisivanje "Univerzala" – povelje kojom su se svi politički igrači Ukrajine obavezali na praćenje zajedničke strateške politike – trebalo je zemlju da vrati na jedinstveni kolosek, međutim, međupartijske netrpeljivosti su, očigledno, i tu uzele danak.
Otvoreno predizborno agitovanje Juščenka za koaliciju NU–NS čini se, stoga, kao potez čoveka čiji se manevarski prostor opasno suzio. Narušavanje političkog fer-pleja, voljno ili ne, samo je epizoda u trci za parlament, odigrana u nadi da su posmatrači predizbornih aktivnost, posebno oni iz inostranstva, spremni da zažmure na jedno oko.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 19.09.2007.]
