Izvor: Politika, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jurišić ne može da bude izručen
Osumnjičeni za ratni zločin nad vojnicima JNA u Tuzli ostaje u pritvoru u Srbiji
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. avgusta – Srbija ne može da izruči Bosni i Hercegovini Iliju Jurišića, osumnjičenog za učešće u ratnom zločinu nad vojnicima biše Jugoslovenske narodne armije počinjenom u Tuzli 15. maja 1992. godine. Odluku da Jurišić ostane u pritvoru u Beogradu, ministar pravde Republike Srbije Dušan Petrović obrazložio je danas – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle razgovora sa kolegom iz BiH Barišom Čolakom – odredbom Zakonika o krivičnom postupku kojom je za delo, za koje je osumnjičen Jurišić, propisana kazna veća od deset godina zatvora.
Jurišić je uhapšen u maju ove godine, kada je sa beogradskog aerodroma hteo da otputuje u Nemačku. Za njim je bila raspisana poternica zbog osnovane sumnje da je kao član tuzlanskog Kriznog štaba naredio napad na kolonu JNA koja se, u skladu sa dogovorom sa opštinskim rukovodstvom, povlačila iz tuzlanske kasarne "Husinska buna" prema Bijeljini. U ovom napadu, prema srpskim izvorima, poginulo je više od stotinu vojnika (94 su identifikovana) a bošnjačka strana tvrdi da je stradalo 45 pripadnika JNA i pet tuzlanskih policajaca.
Istragu o zločinu na tuzlanskoj Brčanskoj malti vodilo je pravosuđe nekadašnje JNA, a zatim Vojske Jugoslavije, i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske. Posle završetka istrage, predmet je 2002. upućen Haškom tribunalu, koji ga je dve godine kasnije vratio Okružnom sudu u Bijeljini, odakle je – zbog toga što je ocenjen kao "osetljiv" – prosleđen Tužilaštvu BiH.
Uz imena bivšeg sekretara Skupštine opštine Tuzla Jasmina Imamovića, komandanta Opštinskog štaba Teritorijalne odbrane Envera Delibegovića, načelnika Stanice javne bezbednosti Mehmeda Bajrića i njegovog zamenika Muhameda Brkića, kao i komandira inžinjerijsko-diverzantske jedinice Faruka Prcića, Tužilaštvo Haškog suda stavilo je oznaku "A", što znači da je imalo dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv njih. Ostali, osumnjičeni, među kojima je i ratni gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić, dobili su oznake "B" i "C", što će reći da ima osnova za vođenje istrage protiv njih i da, eventualno, budu obuhvaćeni optužnicom.
Uprkos tome, tadašnje tuzlansko rukovodstvo tvrdi da se 15. maja u Tuzli nije dogodio ratni zločin, već da se grad "odbranio od agresije i okupacije". Kako je izgledala navodna odbrana od agresije, opisao je i tadašnji vojnik JNA Slavko Novaković: "Kada su na Brčanskoj malti prva vojna vozila skrenula levo, ka Požarnici, otvorena je vatra sa svih strana i iz svih oružja. Pucali su po koloni iz podruma solitera, sa prozora, iz stanova, sa punktova koje su postavili, sa brežuljaka... Vozili smo zapaljivi materijal, mine i granate, pa su se kamioni brzo pretvorili u buktinje, u kojima su goreli vojnici".
Radovan Krstić iz Valjeva je na Brčanskoj malti preživeo pravu golgotu. Dok je ranjen ležao, prišli su bošnjački vojnici i proveravali da li je živ. "Jedan od njih, kasnije sam saznao da se zove Hasan, stavio mi je u usta pištolj i pucao. Gledao sam ga, ne shvatajući šta mi se događa, a on je, dok me oblivala krv, prebacio pištolj u drugu ruku i počeo me udarati po vilici", ispričao je prošle godine, na godišnjicu stradanja Tuzlanske kolone, Krstić.
Bez obzira na sve činjenice i ocenu Haškog tribunala, od osumnjičenih za ratni zločin koji je u Tuzli napravljen po scenariju primenjenom desetak dana ranije u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici u pritvoru je samo Ilija Jurišić. Da je Tužilaštvo BiH radilo svoj posao, on bi, verovatno, umesto u Beogradu bio pritvoren u Sarajevu. Istina, Tužilaštvo BiH je u junu ove godine saslušalo Selima Bešlagića, Envera Delibegovića i penzionisanog policajca Budimira Nikolića i, posle uzimanja izjava, pustilo ih na slobodu. Njihovo privođenje žestoko su osudili svi bošnjački zvaničnici.
Boro Marić
[objavljeno: 22.08.2007.]
.jpg)
