Izvor: Politika, 08.Okt.2014, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junkerovi kandidati za evropske komesare na mukama
U Evropskom parlamentu otkriveno da su neki komesari u sukobu interesa, drugi osumnjičeni za korupciju, treći u potpunosti nepripremljeni za oblast za koju će biti nadležni
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Kada je proletos krenuo u kampanju da zauzme fotelju Žozea Manuela Baroza, bivši luksemburški premijer Žan-Klod Junker obećao je Evropljanima da će „ovoga puta biti drugačije” i da „više neće biti političkih dilova sklopljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iza zatvorenih vrata”. Međutim, kako se minulih dana kandidati koje je predložio za članove Evropske komisije „kao bosi po trnju” provode na saslušanjima u Evropskom parlamentu, sva je prilika da će Junker morati da pogazi svoje obećanje i svoj tim komesara dobije po starom političkom receptu – političkom trgovinom iza zatvorenih vrata.
Budući da su u javnim unakrsnim ispitivanjima evropski parlamentarci poprilično stavili pod znak pitanja izbor nekoliko komesara, Junker je prinuđen da u međusobnoj trgovini tri grupe partija u EP – desnog centra, levog centra i liberala – obezbedi da svi njegovi komesari dobiju podršku u EU i Evropska komisija s njim na čelu preuzme dužnost 1. novembra u punom sastavu. Od ovih dogovora zavisiće i da li će Junker biti prinuđen da promeni nekog od predloženih komesara.
Pretresanje kvaliteta komesara je u javnost iznelo toliko prljavog političkog veša da pojedini holandski političari predlažu da se slična saslušanja održavaju i u holandskom nacionalnom parlamentu da bi javnost zaista saznala ko postaje ministar. A kada su u pitanju najverovatniji komesari otkriveno je da su mnogi od njih u sukobu interesa, optuženi za korupciju, u potpunosti nepripremljeni ili slabo šta znaju o oblasti za koju će biti nadležni, moralno sporni i diskutabilne političke prošlosti.
Dok je Čehinja Vera Jurova juče ipak dobila podršku u EP, pozicija slovenačke komesarke Alenke Bratušek je i dalje pod lupom. Bratušekova je u julu predložena za slovenačkog predstavnika u EK, i to u vreme dok je bila tehnička premijerka Slovenija. Da sumnja u nju bude još veća, spretnim manevrom ovih dana je izbegla da pred njeno saslušanje u EP bude objavljen izveštaj slovenačke etičke komisije o tome kako je Vlada Slovenije izabrala nju za kandidata. Ona jednostavno nije iz pošte preuzela pošiljku u kojoj je bio još 9. septembra napisani izveštaj etičke komisije koja je ispitivala taj slučaj, a prema zakonu izveštaj može biti objavljen tek kada ona bude imala uvid i odgovori na njega.
Za razliku od nje, francuski komesar Pjer Moskovisi ima jaku podršku grupe socijalističkih i socijaldemokratskih partija u EP iako ne manjka kritika na njegov račun. Njemu je juče istekao rok da pisanim putem parlamentarcima odgovori na dodatna 22 pitanja koja se većinski tiču toga koliko je on kao potpredsednik EK zadužen za budžet spreman da se drži fiskalnih pravila EU i kako će postupati prema svojoj zemlji, budući da se Francuska još ne pridržava pravila da budžetski deficit ne sme da bude iznad tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), niti da javni dug zemlje bude iznad 60 odsto BDP-a.
Francuski javni dug će sledeće godine doseći rekordnih 98 odsto BDP-a, a predloženi budžet za 2015. predviđa deficit od 4,3 odsto, što znači da Pariz dve godine kasni sa ispunjenjem dogovora sa Briselom o tome da će poštovati pravila evrozone.
Iako su i njegov britanski i španski kolega – lord Džonatan Hil i Migel Arijas Kanjete – takođe u nemilosti parlamentaraca (prvi zbog slabog poznavanja materije, a drugi zbog sukoba interesa), postoji mogućnost da ipak svi budu izabrani. Razrešenje ovog sukoba između dve najveće parlamentarne grupe u EP očigledno će biti postignuto nagodbom – tako što će demohrišćani nevoljno glasati za Moskovisija, a socijalisti za Kanjetu.
Međutim, ako Kanjeta „padne”, „pašće” i Moskovisi.
Sve to po „principu” da ako jedan ne bude izabran, suparnička strana – demohrišćani ili socijaldemokrate – traže da padne skalp i sa druge strane „velika koalicije”. U tom slučaju Junker će biti u teškoj situaciji da održi sadašnji sastav EK i ispuni sve želje država članica, ali i poslanika EP.
Štaviše, Junker već sada zna da mora delimično da promeni nadležnosti svojih komesara jer je EP odbio da Mađar Tibor Navračic, predloženi komesar za obrazovanje, kulturu i mlade, bude nadležan za te oblasti. Navračic je na meti kritika jer je bliski saradnik mađarskog premijera Viktora Orbana, čija vlast prema oceni mnogih kritičara u Briselu radi protiv liberalne demokratije i porezima guši slobodu medija i rad nevladinih organizacija. EP se ipak saglasio da Navračic bude deo EK pa će sada morati da mu pronađe novu nadležnost.
Zbog toga briselski analitičari ukazuju da se zapravo ništa nije promenilo. Sve je politika na svom najnižem nivou, a ne politika ideja ili nečega za šta su glasale stotine miliona Evropljana.
Nenad Radičević
objavljeno: 08.10.2014.
.jpg)
