Izvor: B92, 12.Sep.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jung: Gasovod ne ugrožava region

Moskva, Helsinki -- Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da njegova zemlja ima dovoljno gasa za sve kupce u svetu.

Medvedev je ukazao da će Rusija unaprediti energetsku i svaku drugu vrstu saradnje sa Kinom, Indijom i drugim brzo razvijajućim ekonomijama, ali ne na račun poslovanja sa Zapadom. "

Jedan od važnih zadataka Rusije je diverzifikacija energetskih puteva, pri cemu se taj posao neće obavljati na štetu Evrope", precizirao je Medvedev, objasnivši >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su nove energetske rute neophodne da bi se uvećale isporuke nafte i prirodnog gasa na velika azijska tržišta.

Tvrdnje nekih stranih političara da njegova zemlja ne raspolaže dovoljnim zalihama gasa Medvedev je označio kao "neumesne", jer je "Rusija velika gasna država".

Ruski predsednik je poručio da će domaći proizvodjači prirodnog gasa, ukoliko na vreme shvate da se "na Istoku nalazi veliko tržište", na vreme početi da vade taj energent iz novih nalazišta.

Rusija je, inače, svetski lider u proizvodnji prirodnog gasa, sa godišnjom produkcijom tog energenta većom od 600 milijardi kubnih metara i izvozom koji obuhvata približno trećinu ostvarene proizvodnje.

Oko četiri petine izvezenog gasa Rusija plasira na evropsko tržište, dok ostatak isporučuje kupcima iz Zajednice Nezavisnih Država.

Važni proizvodjači prirodnog gasa u ZND su još Turkmenija, Uzbekistan i Kazahstan, ali sa osetno manjom produkcijom i izvozom u odnosu na Rusiju.

Jung: Podvodni gasovod nije pretnja za region

Izgradnja podvodnog gasovoda, "Severni tok", u Baltičkom moru ne predstavlja pretnju za bezbednost u regionu, izjavio je nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung.

Podvodni gasovod bi, po planu, povezao Rusiju i Nemačku.

Franc Jozef Jung je rekao, tokom razgovora sa finskim kolegom Jirijem Hakamiesom, da projekat izgradnje 1.200 kilometara dugog gasovoda treba proučiti iz ekološke i ekonomske, a ne bezbedonosne perspektive, prenela je agencija DPA.

Prema informacijama kompanije koja rukovodi projektom izgradnje gasovoda "Severni tok" relizacija tog objekta, uključujući kopneni i podvodni deo i dva posebna ogranka, koštaće 12 milijardi evra.

U projektu "Severni tok" sa 51 odsto učestvuje ruski "Gasrpom", dok po 20 procenata udela imaju nemačke kompanije E.ON i BASF.

Još devet odsto pripada holandskoj firmi "Gasunie".

U planu je da gasovod "Severni tok", na čijoj realizaciji radi istoimeni konzorcijum, poveže ruski grad Viborg sa nemačkim Grajfsvaldom.

Rukovodstvo konzorcijuma je ranije saopštilo da isključuje mogućnost premaštanja trase cevovoda i izgradnje gasovoda na kopnu.

U susednoj Švedskoj su projekat kritikovali neki političari, ističući opasnost po životnu sredinu, a pre svega opasnost od hemijskog oružja ispuštenog u more nakon Drugog svetskog rata.

Drugi kritičari su isticali da je zvanična Moskva ponekad koristila energetiku kao sredstvo sticanja političke moći, navodeći primer spora sa Ukrajinom.

Nastavak na B92...