Izvor: B92, 03.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Jovan Pavle Veliki"
Vatikan, Beograd, Njujork, Rim -- Telo pape Jovana Pavla II leži na odru u Apostolskoj palati u crvenoj odori s biskupskim štapom u jednoj ruci i raspećem u drugoj.
Papa Jovan Pavle II preminuo je u subotu uveče, u 21.37, u svom apartmanu u Vatikanu. Devetodnevna žalost počela je u nedelju ujutro javnom misom za dušu pape, čija je poslednja reč ona koju je izgovorio na samrti glasila "Amin".
Više od sto hiljada ljudi okupilo se na trgu Svetog Petra u Rimu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi prisustvovali prvoj misi zadušnici za preminulog papu Jovana Pavla Drugog.
Misu je služio kardinal Anđelo Sodano, državni sekretar Vatikana. Činjenica da je Sodano pred okupljenim vernicima o papi govorio kao o "Jovanu Pavlu Velikom", ukazuje da je Sveta stolica već uzela u razmatranje mogućnost da pokojni pontif bude proglašen za sveca i tako postane jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Rimokatoličke crkve.
Inače, od ukupno 264 papa svecima je proglašeno 78. Prvih 54 papa, od svetog Petra do svetog Feličea IV, proglašeno je svecima, od kojih su 31 mučenici. Ivan Pavle II je nakon mnogih papa počeo beatifikovati svoje prethodnike na Petrovoj stolici, pa je na primer beatifikovao Pavla VI, Ivana XXIII i Pia IX.
Među papama svecima samo su trojica nazvani i Velikima. To su 45. papa Leon I Veliki (spada među onih prvih 54 svetaca), zatim 64. papa Grgur I Veliki i 105. papa Nikola I Veliki.
Papino telo sutra će biti preneto u baziliku Svetog Petra, kada će i početi pripreme za sahranu, kojoj bi, prema procenama, moglo da prisustvuje i dva miliona ljudi.
Vatikan je danas obelodanio i umrlicu u kojoj se navodi da je papa preminuo od sepse i prestanka rada srca. U umrlici, koju je potpisao papin lični lekar, takođe se prvi put zvanično potvrđuje da je Jovan Pavle Drugi bolovao od Parkinsonove bolesti.
Konklava, odnosno izbor novog poglavara održava se u Vatikanu, 15 dana nakon smrti pape, i u tome učestvuju kardinali mlađi od 80 godina. Telo pape biće izloženo u bazilici Svetog Petra najranije u ponedeljak popodne, kada će biti dozvoljeno vernicima da mu odaju poslednju poštu, saopštila je Sveta stolica. Opširnije o izboru novog pape.
Zdravstveno stanje 84-godišnjeg poglavara Rimokatoličke crkve pogoršalo se u četvrtak uveče, kada je zbog urinarne infekcije dobio sepsu, a potom i srčani udar. Papa Jovan Pavle II bolovao je od Parkinsonove bolesti i artritisa, a nedavno mu je urađena i traheotomija.
Filozof i umetnik
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji se sa Jovanom Pavlom II više puta susretao, u razgovoru za B92 izneo je svoje prve misli nakon vesti o papinoj smrti:
"Mislio sam na to da me je on izabrao i imenovao za beogradskog nadbiskupa. Ono što je mene posebno povezivalo s njim jeste činjenica da nije bio samo verski poglavar sa vrlo velikim duhovnim iskustvom, nego je po svojoj prirodi bio i filozof i umetnik. Dakle, umeo je da veliki kompleks životnih pitanja povezuje s jednom dubinom i jednostavnošću. Mislim da je time pomogao i crkvi i čovječanstvu da je treći milenijum započeo s jednim velikim iskustvom da je moguće, i u naše moderno vrijeme, povezivati radost života sa vjerom, zajedništvom i traženjem mira u čitavoj vasioni. Mislim da je to ono suštinsko što njegov život, a i njegova smrt kazuju."
Poljak poreklom, Karol Vojtila postao je papa Jovan Palve II 1978. godine, treći papa po dužini svog pontifikata, a prvi je Sloven na tom mestu.
Za 27 godina na toj funkciji obišao je 115 zemalja, ali nikada nije bio u Srbiji. Javno je govorio da, pre nego što umre, ima dve želje: da poseti rodni Krakov i Beograd. Papa je bio pobornik ekumenizma i prvi se sreo sa patrijarhom vaseljenskim, ušao u sinagogu i džamijuj, tražio oprost od Jevreja za zla koje im je načinila Rimokatolička crkva.
Izrazi saučešća zvaničnika i SPC
Patrijarh srpski Gospodin Pavle uputio je u ime Svetog arhijerejskog sinoda SPC i u svoje lično ime, zvaničnicima i vernima Katoličke crkve izraze najdubljeg saučešća povodom smrti pape Jovana Pavla Drugog.
U telegramu upućenom kardinalima Jozefu Racingeru i Valteru Kasperu, nadbiskupu Euđeniju Zbarbaru, apostolskom nunciju u Beogradu, i nadbiskupu beogradskom Stanislavu Hočevaru, Patrijarh Pavle ističe da "saučestvuje u bolu za preminulim poglavarom Katoličke crkve sa molitvenim željama da mu zajednički nam Gospod Isus Hristos podari večan pokoj i Carstvo Nebesko"
Izraze žaljenja Vatikanu su uputili i predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković, partija G17 plus, vojvođanski funkcioneri Bojan Kostreš i Bojan Pajtić, princ Aleksandar Karađorđević, kao i predsednik Kosova Ibrahim Rugova. Inače, u ambasadi Vatikana u Beogradu u ponedeljak će biti otvorena knjiga žalosti povodom smrti poglavara Rimokatoličke crkve.
Sociolog religije Mirko Đorđević izrazio je žaljenje zbog smrti pape Jovana Pavla Drugog, ističući da je papa uvek sa toplinom pričao o srpskom narodu. "Imao sam prilike da upoznam i dva puta sretnem papu Jovana Pavla Drugog tokom 90-ih godina prošlog veka. Nikada neću zaboraviti sa kakvom toplinom je pričao o srpskom narodu i o njegovoj istoriji i kako je razumevao kroz šta Srbi prolaze pod režimom Slobodana Miloševića", rekao je Đorđević agenciji Beta.
Đorđević kaže da je papa imao i veliku želju da poseti Srbiju, ali mu se ta želja na žalost nije ostvarila. Prema njegovim rečima, vest o papinoj smrti duboko je ožalostila ne samo milijardu katolika, već milijarde ljudi dobre volje koji su bili papini savremnici i poznavali njegovo delo.
"Kraj jedne epohe"
Ejub Štitkovac, publicista, koji, između ostalog, godinama prati zbivanja u Vatikanu, ocenio je u razgovoru za B92 da smrt pape Jovana Pavla II zapravo znači kraj epohe slobodnijeg ponašanja poglavara Rimokatoličke crkve.
"Ja bih podsetio na samo neke od detalja, odnosno da je on prvi papa koji je stao javno na skije, koji je igrao fudbal. Sada je u Vatikanu fudbal najpopularniji sport među sveštenicima. Mislim da je papa Jovan Pavle II uspeo da maksimalno iskoristi medije, a pre svega elektronske, i da se predstavi svetu u jednom potpuno novom svetlu. On je otvorio tako osetljiva, bolna i teška pitanja za Rimokatoličku crkvu, s obzirom na njenu ulogu u Drugom svetskom ratu. Jer, on jeste pružio ruku, a onaj ko pruži ruku u tako osetljivim pitanjima i izvine se, prizna da su Rimokatolička crkva ili neki njeni delovi činili teške greške u istoriji, a naročito u Drugom svetskom ratu, taj je u suštini pobednik u tom dijalogu. Velika je šteta što niko nije pozvao papu Jovana Pavla Drugog da poseti Moskvu, kao i Beograd. Ja mislim da od te posete, u nekakvom hrišćanskom sučeljavanju i dijalogu ne bi bilo neke naročite koristi, ali bi korist bila u onom psihološkom smsilu za običan svet. Jer, dovoljno je reći i da ljudi saznaju i kažu evo naši i njihovi su se grlili i ljubili na nekom skupu, ili došao je papa pa poljubio svetu srpsku zemlju", kazao je Štitkovac.
Jedan od poslednjih diplomata koji je imao priliku da se sretne sa papom Jovanom Pavlom drugim, jeste ambasador Srbije i Crne Gore u Vatikanu.
Naime on je sa grupom ambasadora većinski pravoslavnih zemlja posetio Jovana Pavla Drugog u februaru u bolnici u Rimu. Papa je tada dva puta za redom operisan i još se osećao loše. Zato amabsadori nisu razgorali sa njim, a i ikonu dar grupe pravoslavnih zemalja, primio je papin lični sekretar Stanislav Đilis.
Otpravnik poslova ambasade SCG u Rimu Savo Đurica za B92 objašnjava zašto je došlo do tog susreta. Otpravnik poslova naše ambasade očekuje veliku delegaciju najviših držanih predstavnika Srbije i Crne Gore u Vatkikanu na shrani Jovana Pavla Dugog: "To je bio gest ambasadora pravoslavnih zemalja, kojim su pokazali razumevanje za papinu politiku ekumenizma koju je vodio prema pravoslavnom svetu. Papa je bio zagovornik dijaloga sa predstavnicima svih drugih religija, a posebno sa pravoslavnim. Čuvena je njegova teza da Evropa treba da diše na dva plućna krila, smatrao je da je zapadna, a istočna Evropa drugo"
Žalost širom sveta
Svoju žalost zbog smrti Jovana Pavla II izrazili su i brojni svetski zvaničnici.
Predsednik Amerike Džordž Buš rekao je da je Katolička crkva izgubila svog pastira, čoveka koji je pokrenuo demokratsku revoluciju koja je prošla istočnom Evropom i tako promenio pravac istorije: "Svet je izgubio šampiona ljudske slobode. Napustio je tron svetog Petra na isti način na koji je na njega došao - kao svedok dostojanstva ljudskog života".
"Pratio sam intenzivno njegovo zdravstveno stanje. Molio sam za njega, kao što je i on za mene. On je čovek mira i bio je veliki pristalica Ujedinjenih nacija", rekao je Generalni sekretar UN-a Kofi Anan. "Prisećam se naših susreta, posebno kada smo sedili u njegovim odajama i rezgovarali o pitanju rata i mira kada smo razmatrali šta da se radi na Kosovu", kazao je Anan.
Među izrazima žaljenja i saučešća su i izjave francuskog predsednika Žaka Širaka, nemačkog kancelara Gerharda Šredera, britanskog premijera Tonija Blera i drugih svetskih lidera i zvaničnika.
Italijanska Vlada proglasila je trodnevnu žalost, a isto je učinila i Kuba. Današnji dan, praznik milosrđa, u Poljskoj je posvećen papi Jovanu Pavlu Drugom, a na jednom od trgova u Varšavi najavljena je misa na otvorenom.
U Poljskoj su proglašena četiri dana žalosti za papom Jovanom Pavlom Drugim. Poljska će i zvanično oplakivati "svog" papu do sahrane, a predsednik Aleksandar Kvašnjevski naredio je da zastave ostanu spuštene na pola koplja sve do 9. aprila.
Od trenutka papine smrti, poljski mediji cele noći prenose identičnu sliku: mase Poljaka u suzama na ulicama, prepune crkve, upaljene sveće praktično na svim prozorima, cveće na mestima koje je nekadašnji krakovski nadbiskup Karol Vojtila posebno voleo i rado im se i kao papa vraćao. U mestu Kratošin, u Velikopoljskom vojvodstvu, upalili su za papu ogromnu sveću tešku dve tone, visoku 3,4 metra koja će goreti 30 dana.
Duboko žaljenje zbog smrti pape Jovana Pavla Drugog, izrazio je i predsednik Rusije Vladimir Putin, kao i patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi.
Potencijalni kandidati za novog papu
Izbor poglavara Romokatoličke crkve poznat je kao nepredvidljiv i svojevremeno je izbor pape Jovana Pavla Drugog za duhovnog vođu više od milijarde rimokatolika iznenadio svet.
Rojters je objavio listu potencijalnih kandidata po abecednom redu, ističući da ona ni u kojem slučaju nije potpuna, jer mogući papini naslednici još nisu saopštili svoje planove.
Moguća lista potencijalnih kandidata ima za sada 13 imena. To su:
Kardinal Fransis Arinze iz Nigerije, koji je 20 godina glavni čovek Vatikana za odnose sa islamom, što će možda biti ključni element pri izboru novog pape. Ukoliko bi bio izabran, postao bi prvi rimokatolički poglavar iz Afrike u 1.500 godina. U teološkom smislu konzervativan, Arizne je rođen u animističkoj porodici u nigerijskom selu Ezionvele. Kršten je sa devet godina, kada se preobratio u katolicizam.
Nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Mario Bergoljo iz Argentine, skroman je i radije živi jednostavnom stanu nego u luksuznim rezidencijama, a po gradu se kreće autobusom. Bergoljo je 2000. učinio da se katolička crkva u Argentini simbolično pokaje za sve grehe počinjene tokom vojne dikatature u toj zemlji. Bergolju ne ide u prilog što je jezuita, jer do sada nijedan papa nije bio iz tog reda koji izbegava crkvene počasti i služi samom papi.
Kolumbijac kardinal Dario Kastrilon Hojos, koji ima dosta iskustva u rodnoj Kolumbiji, i uopšte u Latinskoj Americi, ali i Vatikanu. Osamdesetih i devedestih bio je sekretar i predsednik kongregacije koja okuplja latinoameričke biskupe. Papa Jovan Pavle Drugi ga je 1996. godine pozvao u Rim i postavio na čelo uticajne kongregacije klerika.
Nadbiskup briselski, Belgijanac Godfrid Danijels, koji je odigrao važnu ulogu u oživljavanju katoličke vere u evropskim gradovima. Poznat je po tome što se zalagao da Vatikan dozvoli ženama da budu na funkcijama koje obično obavljaju kardinali, za upotrebu prezervativa u borbi protiv side i za reformu islama u Evropi u cilju njegove bolje integracije na tom kontinentu. On se, takođe, zalaže da lokalni biskupi imaju više udela u vođenju crkve. U poslednjih deset godina.
Kardinal Ivan Dias: Iako rođen u Bombaju, proveo je više godina kao crkveni zvaničnik van Indije, da bi 1997. bio izabran za nadbiskupa u rodnom gradu. Budući da je imao takvu karijeru, Dijasu je bliža konzervativna struja Vatikana nego neki reformističke struje Katoličke crkve u Aziji. Do sada je bio predstavnik Vatikana u Skandinaviji, Indoneziji, Madagaskaru, Gani, Južnoj Koreji i Albaniji. Vodio je kancelariju u Vatikanu koja je bila zadužena za odnose sa komunističkim zemljama i nekim delovima Afrike. Kardinal Klaudio Umes trenutno je nadbiskup Sao Paola i smatra se latinoameričkim kandidatom koji ima najviše izgleda da postane novi poglavar Rimokatoličke crkve. Ne voli da ga smatraju ni pristalicom naprednih ni konzervativnih ideja. Borac za prava siromašnih i zaštitu ljudskih prava, smatra se u teološkom smislu konzervativnim u Latinskoj Americi, koja je jedna od kolevki teologije oslobođenja. Kritikovao je politike koje su dovele do veće nezaposlenosti, ali je podržao zalaganje za privatnu imovinu.
Kardinal Jozef Racinger je poreklom Nemac, a čini se i kao prava osoba za ulogu "čuvara doktrine", koju obavlja u Vatikanu od 1981. Racinger je bio minhenski nadbiskup pre nego što je 1981. postavljen na čelo kongregacije za doktrinu vere, koja je naslednica Inkvizicije. Na toj funkciji, primenio je oštre mere protiv teologije oslobođenja i osudio seksualni liberalizam na Zapadu. Racinger je razbesneo protestante 2000. godine kada je u svojim spisima "Dominus Iesus" napisao da su njihove crkve "manjkave". Bio je jedan od najbližih savetnika Jovana Pavla Drugog i postavljen je za dekana kolegijuma kardinala 2002.
Kardinal Nikolas de Hesus Lopes Rodriges je iz Dominikanske Republike. U teološkom smislu konzervativan je i žestok protivnik teologije oslobođenja, koja je pokušala da "kombinuje" elemente Evanđelja sa marksizmom. Postao je jedan od uticajnijih ljudi Katoličke crkve u Latinskoj Americi, pošto je relativno mlad postavljen za nadbiskupa Santo Dominga. Lopes je bio aktivan u medijima kao televizijski propovednik, u emisijma na španskom u svojoj zemlji i za Hispanoamerikance u SAD. Rodrigesu ne ide u prilog činjenica da ima malo iskusta sa vatikanskom birokratijom.
Italijan Đovani Batisa Re, smatra se za osobu koja možda danas zna bolje nego iko kako funkcioniše Vatikan. Kardinali koji žele vrsnog administratora i birkoratu da "ostane" kod kuće u Vatikanu i da se brine o poslovima možda će ipak smatrati da je Re pravi čovek za taj posao. Re, čije ime na italijanskom znači kralj, bio je na ključnim pozicijama sekretara države i na čelu uticajne kongregacije biskupa. Smatra se da je Re "ultralojalan", kao i da je uspeo da reši, zajedno sa Jovanom Pavlom Drugim, najveće administrativne probeleme u Vatikanu.
Kardinal Oskar Andres Rodriges Maradiaga iz Hondurasa, jedan je od najmlađih koji će ući u konklavu. Borac za prava siromašnih, Rodriges Maradiaga veruje da rešenje problema u Latisnkoj Americi, kao i u ostalim zemljama u razvoju, leži u socijalnoj pravdi. Otvoren je za saradnju sa drugim crkvama. Linvista je po profesiji, govori engleski, italijanski, francuski, portugalski i nemački, kao i maternji španski. Do sada je bio i na funkciji predsednika lationoameričke kongregacije biskupa.
Austrijanac Kristof Šenborn, kome skoro sve ide u prilog da bude izabran, osim godina (rođen je 1945.). Izuzetno inteligentan, spretan u komunikaciji, zaokružen teolog, Šenborn je stručnjak za filozofiju i psihologiju i duboko religiozan. Međutim, malo je onih koji žele poglavara koji će biti na čelu crkve narednih dve ili tri decenije. Pripada dominikanskom redu, a poreklom je iz češke plemićke porodice, koja mu je usadila osećaj za "nobleše oblige". Jovan Pavle Drugi je poštovanje prema Šenbornu pokazao kada ga devedesetih imenovao za urednika Crkvenog katehizma.
Italijan Anđelo Skola, prvi je kardinal iz konzervativnog crkvenog pokreta Pričešća i Oslobođenja i koji je imao posebnu podršku pape Jovana Pavla Drugog. Unapređen je u kardinala 2003, smatra se konzervativcem "otvorenijih pogleda" i dobrim administratorom. Kao bivši student Katoličkog univerizteta u Vašingtonu, Skola tečno govori engleski. Bio je profesor i rektor na Lateranskom univerzitetu u Rimu. Postavljen je 1995. na čelo Instituta za brak i porodicu Jovan Pavle Drugi tog univerziteta. Veruje se da je pomogao u pisanju nadavnih enciklika, u kojima se papa ponovo založio za tradiocionalno katoličko učenje o moralnim pitanjima.
Italijan Dioniđi Tetamanci na čelu je moćne milanske nadbiskupije i jedan od favorita među italijanskim kandidatima. Intelektualac, bivši rektor semeništa koji je pomagao Jovanu Pavlu Drugom u izradi enciklika, poznat je i kao "Mali Lombarđanin" koji ima mnogo prijatelja i malo neprijatelja. U teološkom smislu konzervativan, snažno je podržao papske enciklike 1968. kojima se zabranjuje kontracepcija. Pre nego što se doselio u Milano, bio je nadbiskup Đenove i na čelu italijanske biskupske kongregacije. Tetamanci je branio antiglobaliste koji su protestovali u vreme održavanja Samita G8 2001. i jedan je od prvih boraca protiv side u Africi. Netipično za kardinala, ne govori strane jezike i nije mnogo putovao van Italije.
Poznati citati pape: ... naša starija braća
Hrvatski sajt index.hr objavio je neke od poznatih izreka pokojnog Jovana Pavla Drugog.
"Papa ne može biti zatvorenik Vatikana. Želim doći do svih... od stepskih nomada do redovnika i sestara u njihovim samostanima... Želim da prekoračim prag svakog doma." - u razgovoru s novinarima na početcima pontifikata.
"Ja sam mlad čovek, star 83 godine" - u obraćanju španskoj omladini mladeži u Madridu u maju 2003.
"Trebalo bi da cenite moju odanost" - medicinskom osoblju rimske bolnice Đemeli, pošto je u 1994. primljen šesti put tokom pontifikata, tada zbog slomljenog kuka.
"Još sam u jednom komadu. Još nisam mrtav" - tokom prvog pojavljivanja u javnosti nakon iščašenja ramena u 1993.
"Ne ratu! Rat nije uvek neizbježan. On je uvek poraz za čovečanstvo" - diplomatama 13. januara 2003. pred irački rat.
"Nikad više nasilja! Nikad više rata! Nikad više terorizma! Neka, u ime Božje, svaka religija donese zemlji pravdu i mir, oprost i život. Ljubav." - obraćajući se mirovnom skupu u Aziziju u Italiji 2002. nakon terorističkog napada na SAD 11. rujna.
"Stvari se ovdje doista moraju promeniti." -- u predavanju o nejednakosti u 1983. na Haitiju koje je kao skamenjen slušao predsednik Jean-Claude Duvalier.
"Bog je jednom rekao Ne ubij. Nikakva grupa, mafija ni bilo koja druga, ne sme pregaziti ovaj najsvetiji Božji zakon" - u govoru protiv mafije tokom poseta Siciliji u 1993.
"Kršćani i Muslimani -- uopšte govoreći, loše smo se razumeli. U prošlosti bili smo suprostavljeni pa se čak i iscrpljivali u polemikama i ratovima. Verujem da nas Bog danas poziva da promenimo stare navike." - tokom posjeta Kazablanki u 1985.
"Vi ste naša voljena braća, a na izvestan se način može reći i da ste naša starija braća." - obraćajući se Židovima tokom istorijske posete rimskoj sinagogi u 1986. godini.
"Nikad nije bio hrišćanin i nikad nije pretendovao da to bude, ali sam od njega puno naučio." - o Mahatmi Gandiju tokom posete Indiji u 1986.
"Do danas Aušvic ne prestaje upozoravati, podsećati nas da je antisemitizam veliki greh protiv čovečanstva." - o logoru u svojoj knjizi "Preći prag nade".
"Ne možemo izbeći svaku kritiku niti je moguće udovoljiti svima" - tokom posete SAD-u 1979.
"Mrzim što moram ići" -- njegove poslednje riječi u Poljskoj pre odlaska za Rim na kraju poslednje posete domovini 19. avgust 2002.
.jpg)
