Izvor: RuskaRec.ru, 08.Jun.2017, 20:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još pet ruskih reči koje se teško prevode na srpski
„Siloviki”
Ova reč je počela aktivno da se koristi pre desetak godina, kada su politički eksperti počeli govoriti o sve izraženijoj borbi između različitih klanova u strukturama vlasti. Ona postepeno prodire u druge jezike sa direktnom transliteracijom na latinicu („siloviki”).
Smatra se da su „siloviki” (tj. uticajni rukovodioci vojske i policije) rivali takozvanih „liberala” kada je reč o definisanju političkih prioriteta, jer se zalažu za široko shvaćene >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << interese države (bezbednost, borba protiv kriminala i suverenitet), dok ovi drugi više pažnje obraćaju na ekonomski razvoj i veće građanske slobode.
Deset ruskih reči koje je teško tačno prevesti na srpski
Takva konfrontacija nije tipično ruski fenomen. Ona je u manjoj ili većoj meri karakteristična za mnoge države. U zemljama sa nestabilnom demokratskom tradicijom upravo rukovodioci bezbednosnih struktura (vojske i policije) ponekad staju na čelo državnog prevrata.
Pa ipak, može se konstatovati da termin „siloviki” kojim se označava dotični sloj u vladajućim strukturama potiče iz ruskog jezika.
„Ponяtiя”
Reč je nastala u svetu kriminala. Bukvalan prevod na srpski je „shvatanja”, ali u određenom kontekstu reč označava svojevrsni alternativni skup zakona. Najčešće se sreće u sintagmi „žitь po ponяtiяm”, tj. „živeti po shvatanjima”.
Ruska mafija: gde je, šta radi
Kriminalci ne priznaju zvanične zakone i krše ih, ali se zato unutar svoje zajednice pridržavaju prilično strogih normi ponašanja. „Ponяtiя” je vrsta neformalne etike zasnovane na predstavama o posebnoj pravičnosti i uzajamnom poštovanju (na primer, strogo je zabranjeno lagati ili vređati nekog „svog”).
Važno je to što se „shvatanja” moraju poštovati samo u kriminalnim krugovima. Svet kriminala u tom smislu predstavlja zatvoreni socijalni sistem.
Nagli procvat kriminala u Rusiji tokom 1990-ih doprineo je da leksika iz kriminalnih krugova, koja je ranije bila marginalna, prodre u narod. Sintagma „žitь po ponяtiяm” se proširila izvan okvira konkretne socijalne grupe i stekla je značenje „živeti po nepisanim, ali opšteprihvaćenim zakonima koji dopuštaju kršenje državnih zakona ako to ne nanosi štetu sopstvenoj zajednici”.
„Sovok”
Ironična pejorativna reč (engleski ekvivalent: dustpan). Označava negativne crte sovjetskog perioda (imenica „sovok” je kao neka skraćenica od prideva „sovjetski”) koje se i danas ispoljavaju u mnogim sferama.
Može se upotrebljavati kao naziv zemlje (na primer, „žitь v sovke”, tj. „živeti u sovoku”) ili kao karakterna osobina (na primer, „on – beznadёžnый sovok”, tj. „on je nepopravljivi sovok”). „Sovok” se kaže za čoveka koji je inertan, pasivan i bezvoljan, koji potpuno zavisi od države i zadovoljan je onim što mu se daje, a daje mu se malo toga. Epoha „sovok” je nešto dosadno i utučeno, to je stanje stagnacije (nije slučajno što se za poslednjih 20 godina sovjetskog perioda kaže da je to „epoha stagnacije”).
Za „sovok” je bila karakteristična atmosfera laži i licemerja, kada zvanična propaganda nije imala nikakve veze sa stvarnim životom. Građani su ispunjavali neke obavezne rituale (na primer, učestvovali su u izborima tobože „narodnih” poslanika, gde nije bilo nikakve alternative) samo da ne bi bili izloženi socijalnim sankcijama. Iz istog razloga su bili prinuđeni da na određeni način odobravaju svaki postupak vlasti i da se ne žale previše na svoj ubogi život.
„Vatniki” i „liberastы”
U tim dvema rečima se odražava podela savremenog ruskog društva na patriote i prozapadno nastrojene liberale.
„Vatnik” (ili „vata”) je termin koji su liberali uveli 2011. godine da njime označe patriote u Rusiji. Prvobitno značenje ove reči je zimsko vatirano odelo koje se koristilo kao radni kombinezon u SSSR-u (nosili su ga i vojnici u Velikom otadžbinskom ratu i robijaši u Sovjetskom Savezu).
Slovo „vatnik” je postalo popularno kada je u društvenoj mreži „VKontakte” izreklamiran prikaz pod nazivom „Raška, kvadratni vatnik”. To je bilo na brzinu nacrtano antropomorfno biće sa vatiranim odelom umesto tela i glave, što asocira na crtani film „Sunđer Bob Kockalone”. Taj „vatnik” je obučen u valjenke, malo je neobrijan, ima masnicu ispod oka i crven nos.
U Rusiji je danas moderno biti patriota
Zatim su liberali počeli da koriste reč „vatnik” za fanatični patriotizam, želeći njime da označe ekstremne patriote, a ne sve patriotski nastrojene građane. Vremenom su i sami patriotski nastrojeni građani koji podržavaju svoju državu počeli ironično sebe tako da nazivaju, što je ublažilo negativnu konotaciju reči „vatnik”. Štaviše, popularizaciji te reči je doprinela i činjenica da su raznorazni predstavnici ruske elite počeli da nose „osavremenjene” varijante vatiranog odela, a kanal RT je dizajnirao svoj sopstveni „vatnik”.
Protivnici „vatnika” su takozvani „liberasti”. Reč je uvredljiva, a nastala je spajanjem ruskih reči „liberal” i „pederast”. Rečju „liberast” se u Rusiji pejorativno naziva čovek koji se pridržava liberalnih vrednosti, pristalica liberalne ideologije.
Autor ovog termina je publicista Ilja Smirnov. Za njega je karakteristična umereno levičarska kritika neoliberalizma i netrpeljivost prema homoseksualcima. Termin se pojavio u ciklusu njegovih članaka prve polovine 1990-ih. Najpre je korišćen za državne funkcionere za koje se vezuju događaji iz 1990-ih u Rusiji (Jeljcin, Gajdar i Čubajs). Ponekad se naglašava da je „liberast” onaj liberal koji dejstvuje suprotno interesima svoje korporacije (zemlje), za razliku od liberala koji na delu dokazuje prednosti liberalizma.
Posle protesta opozicije na Bolotnom trgu 2011. godine reč „liberast” je počela da se koristi za sve liberalno i prozapadno nastrojene opozicionare. Za takve ljude se koriste još i reči „demšiza” (kombinacija reči „demokratija” i „šizofrenija”, što znači da shvatanja ruskih „ekstremnih demokrata” po mišljenju njihovih političkih protivnika liče na duševnu bolest) i „belolentočnik” (onaj koji nosi belu traku, na ruskom „lentu”, što je simbol protesta protiv Putina).
„Kompromat”
„Kompromat” je skraćenica od ruske sintagme „komprometiruющie materialы”, tj. kompromitujući materijal. Obično označava dokumentaciju (papire, fotografije, video i audio-snimke) koja sadrži podatke o „prljavoj raboti” određene ličnosti ili organizacije. Ova reč, po svemu sudeći, potiče iz žargona KGB-a, a pojavila se u ruskom jeziku u sovjetskom periodu.
Reč „kompromat” se u Rusiji često koristi. Retko koja predizborna kampanja prođe bez „kompromata”, a njegova primena često ima kontraefekat, tj. dodatno reklamira onoga protiv koga je kompromat usmeren.
U engleskom jeziku se reč „kompromat” ponekad koristi bez prevoda kao specifična ruska reč. Njenoj popularnosti doprinosi i sadašnja histerija na Zapadu povodom svuda prisutnih ruskih hakera i špijuna, i tobožnjeg mešanja Rusije u unutrašnje poslove zapadnih zemalja.
